Presuda Vrhovnog kasacionog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru 5K.br.623/15 od 21.11.2019. godine oglašeni su krivim i to okrivljeni AA zbog izvršenja jednog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jednog krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ i jednog krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja u pokušaju iz člana 358. stav 1. u vezi člana 30. KZ, a okrivljena BB zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pa su okrivljenom AA za navedena krivična dela prethodno utvrđene pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po 5 meseci i zatim mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od 2 (dve) godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, dok je okrivljenoj BB izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ako okrivljena za vreme proveravanja od 2 (dve) godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Okrivljeni su obavezani da plate sudu na ime paušala iznose od po 5.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1.br.3/20 od 07.04.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru, okrivljene BB i branioca okrivljenog AA - advokata Saliha Karišika, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru 5K.br.623/15 od 21.11.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA - advokat Aleksandar Busarac, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da preinači pravnosnažne presude Osnovnog suda u Novom Pazaru 5K.br.623/15 od 21.11.2019. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1.br.3/20 od 07.04.2020. godine tako što će primenom odredbe člana 423. tačka 1) ZKP okrivljenog AA osloboditi od optužbe za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ i dva krivična dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ i odrediti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda;

- branilac okrivljene BB - advokat Vera Milenković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači pobijane presude tako što će okrivljenu BB osloboditi od krivice.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je delimično osnovan i to u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP u vezi člana 358. stav 1. u vezi člana 30. KZ, dok je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 358. stav 1. KZ i člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB je nedozvoljen.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u podnetom zahtevu branioca okrivljenog AA ukazuje da su donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda, kojima je okrivljeni, između ostalog, oglašen krivim i zbog krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja u pokušaju iz člana 358. stav 1. u vezi člana 30. KZ, učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP u vezi člana 358. stav 1. u vezi člana 30. KZ na štetu okrivljenog. Ovo sa razloga što činjenični opis radnji okrivljenog koje su preduzete dana 29.01.2015.godine, a koji je utvrđen u izreci pobijane pravnosnažne presude, ne sadrži sve bitne zakonske elemente bića krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja u pokušaju iz člana 358. stav 1. u vezi člana 30. KZ, to delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim po zakonu nije krivično delo, pa je sud oglasivši okrivljenog krivim za isto u pogledu ovog dela istovremeno i pogrešno primenio krivični zakon.

Naime, prema činjeničnom opisu radnji okrivljenog preduzetih dana 29.01.2015. godine, datom u optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru Kto.br.540/15 od 14.09.2015. godine koji je izmenjen na glavnom pretresu od 11.09.2019. godine i 21.11.2019. godine i utvrđenom u izreci prvostepene presude, okrivljeni AA je „dana 29.01.2015. godine, kao tužilac u parničnom postupku, pokušao da dovođenjem u zabludu navede nadležni organ da u javnoj ispravi overi štogod neistinito, što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju, tako što je isto rešenje dostavio sudiji Osnovnog suda u Novom Pazaru Ani Pejčinović u parničnom predmetu P.1055/10, kao dokaz u predmetu i tako lažnu javnu ispravu upotrebio kao pravu“.

Osnovni oblik krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko dovođenjem u zabludu navede nadležni organ da u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi overi štogod neistinito što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju.

U konkretnom slučaju, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, delo okrivljenog AA koje je predmet optužbe i za koje je pravnosnažno oglašen krivim nije po zakonu krivično delo, a ovo sa razloga jer su u činjeničnom opisu radnji okrivljenog preduzetih dana 29.01.2015. godine (koje su u izreci presude jedinstveno opisane sa radnjama okrivljenog preduzetim dana 20.01.2015. godine), navedeni samo opšti elementi zakonskog opisa bića predmetnog krivičnog dela, pri čemu sam činjenični opis ne sadrži i opis konkretnih radnji koje je preduzeo okrivljeni, a iz kojih proizilaze obeležja bića krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja u pokušaju iz člana 358. stav 1. u vezi člana 30. KZ, a što je takođe neophodno za postojanje krivičnog dela. Naime, kako u izreci pravnosnažne presude nije bliže navedeno u koju to javnu ispravu, zapisnik ili knjigu je okrivljeni pokušao da dana 29.01.2015. godine, dovođenjem u zabludu, navede sudiju Osnovnog suda u Novom Pazaru Anu Pejčinović da overi štogod neistinito što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju, a što je bitno zakonsko obeležje bića predmetnog krivičnog dela, kao i šta je to konkretno navedena sudija trebalo da overi, pri čemu sudija u parničnom predmetu nije organ koji vrši overu, to, kod ovog nedostatka u opisu radnji okrivljenog preduzetih dana 29.01.2015. godine, delo okrivljenog koje mu je stavljeno na teret i za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim nije krivično delo.

Stoga je pogrešno stanovište nižestepenih sudova da radnje okrivljenog AA preduzete dana 29.01.2015. godine, koje su opisane u izmenjenom optužnom aktu javnog tužioca i izreci pobijane prvostepene presude, imaju obeležja krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja u pokušaju iz člana 358. stav 1. u vezi člana 30. KZ, zbog koga je okrivljeni optužen, pa je prvostepeni sud, oglašavajući ovog okrivljenog krivim za predmetno krivično delo, istovremeno u odnosu na ovo delo primenio krivični zakon koji se ne može primeniti i time učinio povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP u vezi člana 358. stav 1. u vezi člana 30. KZ na štetu okrivljenog, a koje povrede nije otklonio drugostepeni sud donoseći pobijanu drugostepenu odluku u postupku po žalbama na prvostepenu presudu, iako je na navedeno u svojoj žalbi ukazivao branilac okrivljenog AA.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je u ovom delu usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandra Busarca, te je otklonio napred navedene povrede krivičnog zakona preinačenjem pobijanih pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru 5K.br.623/15 od 21.11.2019. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1.br.3/20 od 07.04.2020. godine u pogledu pravne kvalifikacije dela, tako što je protivpravne radnje okrivljenog AA bliže opisane u izreci prvostepene presude, po pravilnoj primeni zakona pravno kvalifikovao kao jedno krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ i jedno krivično delo navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ.

Shodno ovoj odluci, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 358. stav 1. i člana 61. KZ na koju se u zahtevu branioca okrivljenog takođe ukazuje, isticanjem da je sud pogrešno primenio krivični zakon kada je okrivljenog oglasio krivim za dva krivična dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ, jer bi se u konkretnom slučaju radilo o jednom produženom krivičnom delu navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. u vezi člana 61. KZ, obzirom da je razmatranje ovih navoda branioca okrivljenog u konkretnom slučaju bespredmetno.

Nadalje, polazeći od ovako izmenjene pravne kvalifikacije dela, Vrhovni kasacioni sud je okrivljenom AA, zadržavajući mu kao pravilno utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 5 meseci za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ i krivično delo navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ za koja je pravnosnažno oglašen krivim, primenom odredbi članova 4, 42, 45, 54, 64, 65. i 66. KZ, izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 (devet) meseci i istovremeno odredio da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljeni za vreme od 2 (dve) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dovodeći na taj način u sklad visinu utvrđene kazne i vreme proveravanja sa svim okolnostima predmetnih krivičnih dela, te sa olakšavajućim i otežavajućim okolnostima koje su u smislu člana 54. KZ utvrđene na strani okrivljenog u redovnom postupku, a nalazeći da je ovako izrečena krivična sankcija nužna i dovoljna da se njome ostvari svrha izricanja krivične sankcije kako u odnosu na samog okrivljenog, tako i na planu generalne prevencije.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 358. stav 1. KZ i člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Naime, neosnovano se, po oceni ovoga suda, u podnetom zahtevu branioca okrivljenog ističe da je sud oglašavajući krivim okrivljenog AA za krivično delo navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 358. stav 1. KZ. Po stavu branioca kako u činjeničnom opisu radnji okrivljenog koje je preduzeo dana 20.01.2015. godine, utvrđenom u izreci prvostepene presude, nije precizno označeno fizičko lice nadležnog organa koje se dovodi u zabludu (ako ne po imenu i prezimenu onda bar po zvanju) i koje konkretno poslove u Službi za katastar nepokretnosti u Novom Pazaru isto obavlja, a što je po braniocu bilo neophodno, to u radnjama okrivljenog preduzetim dana 20.01.2015. godine nema zakonskih obeležja bića krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ, pa je okrivljenog za ovo delo trebalo osloboditi od optužbe.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA, koje je preduzeo dana 20.01.2015. godine, stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Naime, kod predmetnog krivičnog dela, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u zabludu se može, osim fizičkog lica, dovesti i pravno lice, tačnije ovlašćeno lice koje radi u pravnom licu, jer je fizičko lice u pravnom licu odredivo, pri čemu za postojanje ovog krivičnog dela nije neophodno navesti ime i prezime ovlašćenog lica, odnosno u konkretnom slučaju ime i prezime lica koje je u nadležnom organu - Službi za katastar nepokretnosti u Novom Pazaru izvršilo overu predmetne javne isprave i koje je tom prilikom dovedeno u zabludu od strane okrivljenog. Imajući u vidu navedeno, to navođenje, u činjeničnom opisu radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, da je okrivljeni AA, u nameri da navede nadležni organ u zabludu da u javnoj ispravi overi štogod neistinito, što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju, uz zahtev za promenu nosioca prava na zemljištu, dana 20.01.2015. godine, priložio Službi za katastar nepokretnosti u Novom Pazaru rešenje Vrhovnog kasacionog suda Prev.118/09 od 22.08.2014. godine, za koju javnu ispravu je znao da je lažna, a na osnovu kojeg rešenja je tražio promenu nosioca prava na zemljištu kako bi on bio upisan kao novi vlasnik nepokretnosti, a što je i ostvario upisom sebe kao vlasnika nepokretnosti u Službi za katastar nepokretnosti u Novom Pazaru, po oceni ovoga suda, dovoljno je za postojanje, u radnjama okrivljenog, krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ.

Pored toga, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje i da je sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Po stavu branioca kako je sud propustio da u izreci pravnosnažne presude navede činjenice koje opredeljuju umišljaj okrivljenog vezano za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljenog oglasio krivim, a što je jedna od komponenti krivice, obzirom da je sud naveo samo svesni element umišljaja i to da je okrivljeni znao da je javna isprava lažna, s tim što nije naveo činjenice i okolnosti koje se odnose na voljni element umišljaja i to da je okrivljeni delo hteo za svoje ili je pristao, to u radnjama okrivljenog nema ni ovog krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude i to da je okrivljeni AA u stanju uračunljivosti i sa umišljajem, lažnu javnu ispravu upotrebio kao pravu, pri tome svestan da je njegovo delo zabranjeno, a u vreme, mestu i na način bliže opisan u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Naime, sud je u izreci pravnosnažne presude opisao krivicu okrivljenog i naveo činjenice i okolnosti koje opredeljuju njegov direktan umišljaj vezano za ovo krivično delo i to kako svesni element umišljaja - okrivljeni znao da je javna isprava lažna, tako i voljni element umišljaja imajući u vidu da je okrivljeni u konkretnom slučaju lažnu javnu ispravu upotrebio kao pravu, na način bliže opisan u izreci presude, a iz čega proizilazi da je okrivljeni hteo izvršenje predmetnog krivičnog dela.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP, već u obrazloženju zahteva samo navodi da činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno, obzirom da ni iz jednog izvedenog dokaza nije sa nesumnjivom sigurnošću utvrđeno da je okrivljena BB u dogovoru sa okrivljenim AA nabavila lažnu ispravu - rešenje Vrhovnog kasacionog suda Prev.118/09 od 22.08.2014. godine i na koji način je to učinila, te se ističe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja trebalo prihvatiti predlog odbrane i izvršiti suočenje između okrivljene BB i svedoka VV, a osporava se i ocena iskaza svedoka VV data od strane nižestepenih sudova i daje sopstvena ocena izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama, a što sve u bitnom po nalaženju ovoga suda predstavlja osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim odlukama i ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeno je pravo okrivljenog, dakle i njegovog branioca shodno odredbi člana 71. tačka 5) ZKP, na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP).

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označena povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, a da se pravnosnažne presude zapravo pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, a što nije predviđeno kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljene, odnosno njenog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandra Busarca delimično usvojio i to u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP u vezi člana 358. stav 1. u vezi člana 30. KZ i u tom delu odlučio kao u stavu I izreke ove presude, dok je zahtev branioca ovog okrivljenog u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 358. stav 1. KZ i člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ odbio kao neosnovan i to na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB - advokata Vere Milenković je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                             Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić