Usvojen zahtev i odbijena optužba zbog nastupanja apsolutne zastarelosti

- čime bi izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika,

- jer je u smislu odredbe člana 103. tačka 7. u vezi odredbe člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika nastupila zastarelost krivičnog gonjenja .

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 476/11 od 04.06.2013. godine, okrivljeni D.S., oglašen je krivim zbog izvršenog krivična dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, koju je dužan platiti u roku od 15 dana, po pravnosnažnosti presude, a ukoliko kaznu ne plati u ostavljenom roku ista se ima zameniti kaznom zatvora i to tako što će sud svakih započetih 1.000,00 dinara kazne zameniti jednim danom zatvora.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 4.000,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećena D.N. upućena na građansku parnicu, radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva, na osnovu člana 206. stav 2. ZKP-a.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 3605/13 od 04.04.2014. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog D.S. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 476/11 od 04.06.2013. godine.

Branilac okrivljenog D.S., advokat A.M. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika u vezi člana 438. stav 1. tačka 1. u vezi člana 485. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev usvoji, te da pobijane presude preinači tako što će doneti presudu kojom se u smislu člana 422. stav 3. ZKP-a odbija optužba prema okrivljenom D.S., a troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava u smislu člana 265. stav 1. „KZ“.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primeraka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, uz primenu člana 604. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti, branioca okrivljenog ukazuje da su drugostepenom presudom povređene odredbe člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP-a u vezi člana 103. tačka 7. u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je okrivljeni D.S. oglašen krivim što je dana 06.11.2009. godine izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ.

Članom 5. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, dok je članom 5. stav 2. KZ propisano da će se ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniti zakon koji je najblaži za učinioca.

U vreme izvršenja krivičnog dela 06.11.2009. godine, važio je Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“, 72/2009) koji je stupio na snagu 11.09.2009. godine, kojim je za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. bila propisana kazna zatvora do tri godine.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012), članom 13. izvršena je izmena člana 138. tako što je članom 138. stav 1. KZ propisano da će se onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njegovog bliskog lica kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

S`obzirom na to da je od izvršenja krivičnog dela do presuđenja Krivični zakon menjan, to je u smislu člana 5. stav 2. KZ, najblaži zakon za učinioca, D.S., Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012) kojim je za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. propisana novčana kazna ili zatvor do jedne godine.

Nadalje, prema odredbi člana 103. tačka 7. KZ krivično gonjenje se ne može preduzeti kada protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna, a odredbom člana 104. stav 6. KZ predviđeno je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dovostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Kako je okrivljeni D.S. 06.11.2009. godine izvršio predmetno krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ za koje je bila propisana novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine, to je u smislu odredbe člana 104. stav 6. KZ protekom vremena od četiri godine od izvršenja krivičnog dela, dakle 06.11.2013. godine, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

S`obzirom na to da je presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 3605/13 od 04.04.2014. godine doneta kada je već nastupila apsolutna zastrelost krivičnog gonjenja, to je Apelacioni sud u Nišu, pravilnom primenom krivičnog zakona, bio dužan da u žalbenom postupku preinači prvostepenu presudu i na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP-a, prema okrivljenom D.S. odbije optužbu za krivično delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim. Imajući u vidu da drugostepeni sud to nije učinio, već je prvostepenu presudu potvrdio, na taj način je povredio odredbu člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP-a u vezi člana 103. tačka 7. u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika, na štetu okrivljenog D.S.

S`obzirom na napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je, otklanjajući učinjenu povredu zakona, preinačio pravnosnažne presude Osnovnog suda u Leskovcu K 476/11 od 04.06.2013. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 3605/13 od 04.04.2014. godine, te na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP-a, prema okrivljenom D.S. odbio optužbu za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, dok je o troškovima krivičnog postupka odlučio u smislu odredbe člana 265. stav 1. ZKP-a.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                     Dragiša Đorđević, s.r.