Nedozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti zbog neispunjenja procesnih pretpostavki

Istovremeno je određeno da će se na osnovu člana 262. stav 2. ZKP o troškovima postupka odlučiti posebnim rešenjem, a oštećeni su na osnovu člana 258. stav 4. ZKP upućeni na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Istom presudom, okrivljeni VV je na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi sa članovima 30. i 33. KZ, jer nije dokazano da je učinio krivično delo za koje je optužen.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 274/17 od 16.03.2017. godine, usvajanjem žalbi Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi i branilaca okrivljenih AA i BB, presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br.402/15 od 29.12.2016. godine preinačena je u pogledu odluke o pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela i krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu radnje okrivljenih AA, BB i VV, zbog kojih su prvostepenom presudom oglašeni krivim i koje su opisane pod tačkama 1 – 19 izreke prvostepene presude, pravno kvalifikovao kao jedno produženo krivično delo teške krađe u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ u vezi člana 33. i 61. KZ, pa pošto je okrivljenom AA za krivično delo iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 33. i 61. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju dve godine, a za krivično delo iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ zadržana kazna zatvora u trajanju od jedne godine koja je okrivljenom utvrđena prvostepenom presudom, okrivljeni je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i četiri meseca, dok je okrivljeni BB zbog produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. i 61. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i sedam meseci, a okrivljeni VV je zbog produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. i 61. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, u koje kazne je okrivljenima uračunato vreme za koje su bili zadržani u periodu od 25.07.2006. godine do 27.07.2006. godine. Istom presudom, žalbe Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi, te branilaca okrivljenih AA i BB u preostalom delu odbijene su kao neosnovane, a presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br.402/15 od 29.12.2016. godine u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA - advokat Anka Ćeran, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP (koju pogrešno označava kao povredu iz člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, te da na osnovu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje kazne zatvora okrivljenom;

- branilac okrivljenog BB – advoka Jovica Kovačević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi sa članovima 54. stav 1, 55, 56. i 57. stav 1. tačka 5) KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet dostavi prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

- branilac okrivljenog VV – advokat Miloš Stokić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP (koju pogrešno označava kao povredu iz člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, uz istovremeni zahtev da se na osnovu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odlaže izvršenje kazne zatvora okrivljenom.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su zahtevi nedozvoljeni, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima i njihovim braniocima, međutim, ne navodi u čemu se ova povreda sastoji, a navodima zahteva u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude nije dao valjane razloge o odlučnim činjenicama koji bi potkrepili odluku suda u pogledu dokaza za krivicu okrivljenih, te ukazivanjem da su dati razlozi o odlučnim činjenicama nejasni i u znatnoj meri protivrečni. Pored toga, u zahtevu se ističe da je za krivično delo teške krađe objektivni uslov inkriminacije visina protivpravnog pribavljanja imovinske koristi, koja nije utvrđena za radnje opisane u tačkama 1, 4, 5, 7, 9, 10, 11, 16, 17, 18, 19 i 20, te je prema stavu branioca bilo nužno u konkretnom slučaju izostaviti ove radnje iz izreke pobijane presude. Najzad, u zahtevu se navodi da javni tužilac tokom postupka nije uspeo da dokaže ključne navode optužnice, koji se odnose na učešće okrivljenog u izvršenju predmetnih krivičnih dela, i ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Kako, dakle, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva okrivljenom dozvoljeno, dok u suštini ukazuje na razloge koji u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovim braniocima zbog povrede zakona, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog BB, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi sa članovima 54, stav 1, 55, 56. i 57. stav 1. tačka 5) KZ, a s tim u vezi u zahtevu navodi da je prvostepeni sud učinio navedenu povredu tako što nije cenio sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog kao naročito olakšavajuće, i nije mu ublažio kaznu ispod zakonom propisanog minimuma, na koji način je prema stavu branioca „direktno povredio odredbe člana 54. stav 1, člana 55. člana 56. i člana 57. stav 1. tačka 5) KZ“, te da je drugostepeni sud u odnosu na okrivljenog kao otežavajuću okolnost cenio njegovu raniju osuđivanost za krivično delo izvršeno nakon izvršenja predmetnog krivičnog dela, a nakon toga ga osudio na istu kaznu zatvora na koju ga je prvostepeni osudio bez ove otežavajuće okolnosti, na koji način je učinio istu povredu zakona.

Iz izloženih navoda zahteva, dakle, proizilazi da branilac okrivljenog BB kao razlog podnošenja zahteva samo formalno navodi povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, pri čemu ne ukazuje na koji način je sud odlukom o krivičnoj sankciji učinio navedenu povredu zakona, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da se zahtevom u suštini polemiše sa ocenom i utvrđenjem suda u pogledu okolnosti koje su od značaja za odmeravanje krivične sankcije, odnosno ukazuje da sud okrivljenom nije pravilno izrekao krivičnu sankciju obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, a na koji način po oceni ovoga suda pravnosnažnu presudu pobija zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, iz kog razloga u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i braniocima okrivljenih zbog povrede zakona. Stoga je i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB – advokata Jovice Kovačevića odbačen kao nedozvoljen.

I zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog povreda tog zakonika, koje su taksativno nabrojane, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da okrivljeni VV, ni lično, ni preko branioca, nije koristio redovni pravni lek, odnosno nije izjavio žalbu protiv prvostepenih presuda, a što shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP predstavlja jedan od kumulativno postavljenih uslova pod kojima okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti. Stoga je zahtev branioca okrivljenog VV, podnet protiv navedenih pravnosnažnih presuda, odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                               Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić