Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu krivičnog dela nedavanja izdržavanja zbog neosnovanih navoda

Presudom Višeg suda u Negotinu Kž1 7/2024 od 02.04.2024. godine, delimičnim usvajanjem žalbe OJT u Negotinu, odeljenja u Majdanpeku, te delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, preinačena je presuda Osnovnog suda u Majdanpeku K 37/2023 od 20.12.2023. godine, pa je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od pet meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka i da oštećenima nadoknadi troškove postupka. U delu odluke o imovinkopravnom zahtevu prvostepena presuda ostala je neizmenjena.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 14/2024 od 15.10.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe OJT u Negotinu, Odeljenje u Majdanpeku i žalba branioca okrivljenog i potvrđena presuda Višeg suda u Negotinu Kž1 7/2024 od 02.04.2024. godine.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Negotinu Kž1 7/2024 od 02.04.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž3 14/2024 od 15.10.2024. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA - advokati Borivoje Borović i Irina Borović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok u ostalom delu nema propisan sadržaj.

Branioci okrivljenog u podnetom zahtevu ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodeći da je optužnim predlogom okrivljenom stavljeno na teret izvršenje dva krivična dela nedavanje izdržavanja za njegovu punoletnu decu, a koja se prema daljim navodima dispozitiva nalaze na redovnom školovanju u Republici Austriji, u Beču. Nasuprot optužnom aktu, sud okrivljenog osuđuje za nedavanje izdržavanja za period kada je ošt. BB bio ne samo punoletan, već i maloletan – što je period od marta 2019. godine do 21.07.2019. godine, dok u pogledu sina VV sud okrivljenog osuđuje samo i jedino za period kada je bio maloletan – što je period od marta 2019. godine, pa do 25.12.2021. godine. Pri tome, u pogledu ošt.VV sud izričito navodi da okrivljeni u navedenom periodu nije davao izdržavanje „za svog sina maloletnog oštećenog VV“, iako ovaj atribut „maloletni“ nije postojao u dispozitivu optužnog akta. Prema navodima zahteva ovakva intervencija suda bila je od suštinske važnosti i značaja jer je u potpunosti promenila smisao optužnog akta. Naime, osuđujući okrivljenog i za period u kome su njegova deca bila maloletna, a posebno „preciziranjem“ da okrivljeni nije davao izdržavanje za svog sina „maloletnog oštećenog VV“, sud je presudom značajno izašao iz okvira podnetog optužnog akta i na ovaj način prekoračio optužbu i svoju odluku doneo uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, navedenom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog akta Osnovnog javnog tužioca u Negotinu, Odeljenje u Majdanpeku Kto.br.26/22 od 01.03.2022. godine, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA.

Ovo stoga što sud može izmeniti opis dela dat u optužnici a da ne prekorači optužbu, sve dok izmenjeni opis ostaje u granicama činjeničnog osnova optužnice tj. u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela.

U konkretnom slučaju optužbom je okrivljenom stavljeno na teret da „...u periodu od marta 2019. godine pa zaključno sa februarom 2022. godine nije davao izdržavanje za svoju punoletnu decu: ošt. BB, rođenog ...2001. godine i ošt. VV, rođenog ...2003. godine, ... a koji se nalaze na redovnom školovanju u Beču, Republika Austrija...“, čime je izvršio dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, a pobijanom presudom je oglašen krivim da „...u periodu od marta 2019. godine pa zaključno sa februarom 2022. godine nije davao izdržavanje za svog sina ošt. BB...,rođenog ...2001. godine, koji se u istom periodu nalazio na redovnom školovanju u Beču, Republika Austrija..., te što u periodu od marta 2019. godine pa do 25.12.2021. godine, nije davao izdržavanje za svog sina mal.ošt. VV rođenog ...2003. godine...“.

Po nalaženju ovog suda, u odnosu na okrivljenog, bitna obeležja bića krivičnog dela ista su i u optužnom aktu javnog tužioca i u izreci presude, a izmene činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci pobijane presude, nisu izvršene na štetu okrivljenog, već je sud u izreci presude, na navedeni način činjenični opis dela upodobio činjeničnom stanju utvrđenom na osnovu izvedenih dokaza, imajući u vidu da je okrivljeni oglašen krivim za isti period za ošt. BB, koji je naveden i u optužnom aktu, dok je za mal.ošt. VV, oglašen krivim samo za period kada je oštećeni bio maloletan, jer tokom postupka nije dokazano da se nalazio na redovnom školovanju u Austriji, u periodu nakon sticanja punoletstva pa do kraja februara 2022. godine.

Kako je činjenični opis u izreci pobijane presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, to su navodi branilaca izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, a kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, od strane Vrhovnog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Pored navedenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe se i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da za postojanje krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ nije dovoljno da postoji zakonska dužnost izdržavanja, već je potrebno da je ova dužnost utvrđena i jasno definisana izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom. U konkretnom slučaju, ne postoji pravnosnažna, niti izvršna sudska odluka (ni bilo koja druga odluka) kojom se utvrđuje dužnost okrivljenog da izdržava svoju punoletnu decu – oštećene BB i VV. Presuda Opštinskog suda u Majdanpeku P.br.163/09 od 31.03.2009. godine, koja se navodi i delom interpretira izrekom pobijane presude, je presuda kojom je utvrđena obaveza okrivljenog da izdržava svoju tada maloletnu decu i to nakon razvoda braka od majke oštećenih. Po nalaženju branilaca okrivljenog, pravno dejstvo navedene presude prestalo je po sili zakona onog trenutka kada su oštećeni postalim punolenti. Satim tim, onog trenutka kada su postali punoletni, prestala je i obaveza oca da im plaća alimentaciju po navedenoj presudi. Uprkos navedenom, sud je okrivljenog osudio i zbog toga što nije davao izdržavanje sa svog sina BB, iako je postao punoletan još u julu 2019. godine. Imajući u vidu navedeno, po navodima branilaca sud je donošenjem pobijane presude povredio krivični zakon, budući da je okrivljenog osudio za radnje koje ne predstavljaju krivično delo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, neosnovani su navodi branilaca okrivljenog da je presudom Opštinskog suda u Majdanpeku P.br.163/09 od 31.03.2009. godine, utvrđena obaveza okrivljenog da izdržava svoju tada maloletnu decu i to nakon razvoda braka od majke oštećenih, te da je njeno pravno dejstvo prestalo po sili zakona onog trenutka kada su oštećeni postali punoletni, pa je samim tim prestala i obaveza oca da im plaća alimentaciju po navedenoj presudi iz razloga što je navedenom presudom okrivljeni obavezan da na ime izdržavanja svoje maloletne dece plaća svakog meseca za svako dete po 20% svoje zarade koju prima i to počev od dana tužbe 02.03.2009. godine pa nadalje, sve dok za to postoje zakonski uslovi, a zakonski uslovi postoje sve dok su deca maloletna odnosno za punoletno dete ta obaveza postoji sve dok se dete redovno školuje, a najkasnije do navršene 26. godine života.

Imajući u vidu navedeno, te da je u izreci pravnosnažne presude okrivljeni oglašen krivim da „... u periodu od marta 2019. godine pa zaključno sa februarom 2022. godine nije davao izdržavanje za svog sina ošt. VV..., koji se u istom periodu nalazio na redovnom školovanju..., te što u period od marta 2019. godine pa do 25.12.2021. godine, nije davao izdržavanje za svog sina mal.ošt. VV..., koje oštećene je dužan po zakonu da izdržava na način i u iznosima utvrđenim pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Majdanpeku P.163/09 od 31.03.2009. godine, kojom je obavezan da počev od 02.03.2009. godine na ime doprinosa u izdržavanju svoje dece plaća mesečno iznos od 20% od zarade za svako dete, uplatom na tekući račun njihove majke... i to najkasnije do 26-og u mesecu za prethodni mesec, pri čemu je bio svestan svojih dela i hteo njihovo izvršenje, svestan da su ova njegova dela zabranjena, te bio u uračunljivom stanju“, to po nalaženju Vrhovnog suda činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne presude sadrži sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni AA pravnosnažno oglašen krivim, pa su suprotni navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane ovoga suda, ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA u ostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali kako u obrazloženju zahteva ne daje ni jedan razlog zbog kojeg smatra da je došlo do povrede navedene odredbe zakona, a imajući pri tome u vidu da Vrhovni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povreda zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA - advokata Borivoja Borovića i Irine Borović, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povrede zakona navedene u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 484. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                     Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković