Presuda Vrhovnog suda o zakonitosti dokaza i izrečenoj meri bezbednosti

Protiv navedenih pravosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti su podneli branioci okrivljenog AA–advokati Marko Pušica i Đorđe Šekularac, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2.tačka 1) i 439.tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijana rešenja, tako što će okrivljenom AA izreći meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi ili da ukine navedena rešenja i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da se prvostepeno rešenje zasniva na dokazu na kojem se po zakonu nije moglo zasnovati i to na izveštaju o intervenciji PS Voždovac od 04.10.2022. godine. Svoj stav branioci obrazlažu time da je navedeni izveštaj imao samo operativno-tehnički karakter te da samim tim nije mogao biti izveden kao dokaz u krivičnom postupku, odnosno da se radi o upravno- policijskom aktu kojim se ne mogu potvrditi odlučne činjenice u vezi sa predmetnim protivpravnim delom koje je u zakonu propisano kao krivično delo iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Ovakve navode branilaca okrivljenog, Vrhovni sud je ocenio neosnovanim. Ovo iz razloga što izveštaj o intervenciji PS Voždovac od 04.10.2022. godine, sam po sebi, nije apsolutno nezakonit dokaz, jer se ne radi o zapisniku o obaveštenjima prikupljenim od građana. Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, izveštaj o intervenciji PS Voždovac je sud koristio isključivo kao dokaz činjenice da je policija bila pozvana na lice mesta i konstatacije o postupanju po tom pozivu. U tom smislu, i na način kako je sud koristio taj dokaz, ne radi se o dokazu koji bi po načinu pribavljanja i sadržaju bio nezakonit dokaz.

U ostalom delu zahteva, ukazujući na povredu odredbe člana 439. tačka 3) ZKP, branilac osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama u odnosu na vrstu izrečene mere bezbednosti, na taj način što ukazuje da nisu ispunjeni uslovi iz člana 81.ZKP, obzirom na obavezu suda da oceni postojanje uslova predviđenih tom odredbom. Ukazivanje na pogrešno ocenjene uslove za primenu navedene odredbe, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim odlukama, ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede, nije upuštao.

Zbog svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je odbijen kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                        Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić