Odluka o načelu ne bis in idem nakon sprovedenog disciplinskog postupka

Presudom Višeg suda u Požarevcu Kž1 22/26 od 19.03.2026.godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA sa dopunama i branioca okrivljenog, advokata Ivana Jevtića, te je potvrđena presuda Osnovnog suda u Požarevcu K.br. 491/22 od 03.02.2026.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Jevtić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je ova krivičnopravna stvar već pravnosnažno presuđena, jer joj je prethodio disciplinski postupak protiv okrivljenog u vezi sa istim događajem, a koji je sproveden od strane Disciplinskog suda Kinološkog saveza Republike Srbije i u kom je sankcionisan gubitkom svih kinoloških prava i suspenzijom u vremenskom trajanju od dve godine, te da je suština da u disciplinskom postupku postoji mogućnost sankcionisanja istom vrstom sankcije, odnosno novčanom kaznom, kao onom koja je zaprećena u krivičnom postupku. Po oceni branioca, protiv okrivljenog su vođena dva postupka za iste radnje, odnosno za isto ponašanje okrivljenog u istom vremenskom periodu. Na ovaj način branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, u konkretnom slučaju se ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, pa s toga vođenje krivičnog postupka nakon sprovedenog disciplinskog postupka protiv okrivljenog AA, po nalaženju ovoga suda, ne predstavlja povredu načela ne bis in idem.

Iz spisa predmeta proizilazi da je odlukom Disciplinkog suda Kinološkog saveza Republike Srbije od 31.05.2023. godine utvrđena disciplinska odgovornost AA za izazivanje nereda, remećenja normalnog toka kinološke manifestacije, ometanja rada sudije i službenog osoblja vređajući iste izgovaranjem krajnje neprimerenih reči, čime je učinio povredu člana 35. stav 2. tačka 2) i 3) Jedinstvenih pravila o disciplinskoj odgovornosti u Kinološkom savezu Republike Srbije, pa je sud prema prijavljenom izrekao disciplinsku meru Vremensko isključenje iz članstva u trajanju od 2 godine, a navedena odluka se odnosi na radnje okrivljenog AA na Nacionalnoj izložbi pasa u Boževcu, što je i bilo predmet tog postupka.

Krivični postupak protiv okrivljenog AA je vođen po privatnoj tužbi privatnih tužioca VV, GG, zbog dva krivična dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a presudom Osnovnog suda u Požarevcu K.br.491/22 od 26.11.2025.godine okrivljeni je za ova krivična dela oglašen krivim i izrečena mu je jedinstvena novčana kazna u iznosu od 300.000,00 dinara. Navedena presuda je potvrđena presudom Višeg suda u Požarevcu Kž1 22/26 od 19.03.2026.godine.

Imajući u vidu napred navedeno, u konkretnom slučaju je nesporno da su protiv okrivljenog AA, povodom istog životnog događaja, vođena dva postupka i to disciplinski postupak, kojim je prema okrivljenom utvrđena disciplinska odgovornost jer je učinio povredu člana 35. stav 2. tačka 2) i 3) Jedinstvenih pravila o disciplinskoj odgovornosti u Kinološkom savezu Republike Srbije i krivični postupak, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ, i u kom je oglašen krivim.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Odredbom člana 15. stav 2. Jedinstvenih pravila o disciplinskoj odgovornosti u Kinološkom savezu Republike Srbije je propisano da se članu Kinološkog saveza Rebublike Srbije-pojedincu može izreći jedna od sledećih disciplinskih mera: 1. opomena, 2. javna opomena, 3. opomena pred isključenje, 4. vremensko isključenje iz članstva u trajanju od šest meseci do deset godina, 5. novčana kazna u iznosu od 10.000,00 do 100.000,00 dinara, 6. trajno isključenje iz članstva u Kinološkom savezu Republike Srbije.

Uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud Republike Srbije je postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li vođenje postupka protiv okrivljenog zbog dela koje proizilazi iz istih činjenica predstavlja povredu načela ne bis in idem, a ti kriterijumi su: 1. da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija u disciplinskom postupku po svojoj prirodi kaznenopravna; 2. da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem) i 3. da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

Kod ispitivanja prvog uslova neophodno je pre svega utvrditi da li se konkretan disciplinski postupak odnosi na tzv. “krivičnu optužbu“, odnosno da li je disciplinska osuda po svojoj prirodi bila „krivična“. Navedeno se utvrđuje primenom tri kriterijuma koja su opštepoznata kao „merila Engel“ i koja su postavljena u utvrđenoj sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava (odluka Engel i drugi protiv Holandije od 08.06.1976. godine), a to su: 1) pravna kvalifikacija dela prema domaćem zakonodavstvu, 2) priroda dela koja podrazumeva dva kumulativna potkriterijuma - obim prekršene norme i svrhu kazne i 3) priroda i stepen težine kazne.

Kako je u konkretnom slučaju okrivljeni AA oglašen disciplinski odgovornim, Vrhovni sud nalazi da vođenje disciplinskog postupka ne ispunjava kriterijum postupka po krivičnoj optužbi i to pre svega u pogledu kaznene prirode sankcije koja je po Jedinstvenim pravilima o disciplinskoj odgovornosti u Kinološkom savezu Republike Srbije izrečena okrivljenom.

Ovo sa razloga jer je pravna priroda sankcije koja je okrivljenom izrečena u disciplinskom postupku statusnog karaktera, budući da se disciplinskim merama ograničavaju ili oduzimaju određena prava i položaj, odnosno svojstva članstva u Kinološkom savezu Republike Srbije, dakle izrečena sankcija je vezana za članstvo lica protiv koga se vodi disciplinski postupak, a svrhu sankcije je moguće ostvariti samo dok se to lice nalazi u svojstvu člana Kinološkog saveza Srbije. Prestankom tog statusa navedena sankcija gubi svoju svrhu i ne može se izvršiti, pa je dakle priroda dela vezana za članski status izvršioca, a time i preventivna i represivna svrha izrečene sankcije. Samim tim, argument branioca okrivljenog u prilog stavu da se radi o presuđenoj stvari, da se i u disciplinskom i u krivičnom postupku mogla izreći novčana kazna, su neosnovani.

Imajući u vidu napred navedeno, to, bez obzira na činjenicu što je disciplinski, a zatim krivični postupak vođen zbog događaja koji proizilazi iz istih činjenica, u konkretnom slučaju nije ispunjen kriterijum da su oba postupka vođena po „krivičnoj optužbi“, a što dalje znači da se ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari u smislu odredbe člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, okončanjem disciplinskog postupka pa s toga nisu postojale procesne smetnje za vođenje protiv okrivljenog druge vrste postupka povodom istog životnog događaja, u konkretnom slučaju krivičnog postupka pred civilnim sudom.

Stoga su, po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda na štetu okrivljenog AA povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Jevtića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković