Presuda o oslobađanju od optužbe za krivično delo nedavanje izdržavanja

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K 610/18 od 31.10.2019.godine okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, pa mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, za koju je određeno da se neće izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje paušala, a u smislu člana 264. stav 1. ZKP-a određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenog. Oštećena je u smislu člana 258. stav 4. ZKP-a upućena na parnicu.

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 118/19 od 12.02.2020.godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 610/18 od 31.10.2019.godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Rešata Čakar, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 439. tačka 1) ZKP-a sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev usvoji, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud je, nakon ispitivanja podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbi člana 487. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima branioca okrivljenog AA, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenog AA, advokat Rešat Čakara u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom, kojom je okrivljeni oglašen krivim i osuđen za krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog. Ovo sa razloga jer činjenični opis radnji ovog okrivljenog, dat u izreci pobijane pravnosnažne presude, ne sadrži sve bitne zakonske elemente bića krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, a zbog čega delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim po zakonu nije krivično delo.

Osnovni oblik krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, čini onaj ko ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, u iznosu i na način kako je to odlukom odnosno poravnanjem utvrđeno. Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ proizilazi da se radnja izvršenja krivičnog dela sastoji u nedavanju izdržavanja, odnosno propuštanju da se ono daje licu prema kome postoji zakonska obaveza izdržavanja. Za postojanje ovog krivičnog dela sama zakonska obaveza nije dovoljna, već je potrebno da je ta dužnost utvrđena i konkretizovana sudskom odlukom.

Imajući u vidu navedeno, u konkretnom slučaju, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, delo okrivljenog AA za koje je pravnosnažno oglašen krivim nije po zakonu krivično delo, jer iz činjeničnog opisa radnji ovog okrivljenog, utvrđenog u izreci pobijane pravnosnažne presude, ne proizilaze sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, za koje je on u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašen krivim.

Ovo sa razloga jer u činjeničnom opisu krivičnog dela datom u izreci pravnosnažne presude nije navedeno da okrivljeni nije redovno davao izvdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a što je bitno obeležje ovog krivičnog dela, već je utvrđeno da nije redovno davao „izdržavanje“ na ime troškova stanovanja „podnosiocu krivične prijave“ BB, bez navođenja da li prema tom licu postoji obaveza izdržavanja od strane okrivljenog i ko je to lice u smislu Porodičnog zakona kojim se reguliše obaveza izdržavanja. Nadalje, iz podataka u spisima predmeta proizilazi da pravnosnažno izvršno rešenje 14P br.974/16 od 28.04.2017.godine iz koga prema izreci pravnosnažnog rešenja proizilazi obaveza naknade troškova stanovanja za podnosioca krivične prijave BB, ne predstavlja odluku suda kojom je utvrđena obaveza okrivljenog na zakonsko izdržavanje BB, već se radi o sudskoj odluci donetoj u postupku bračne tekovine, a po privremenoj meri kojom je odbijen predlog tužilje BB za određivanje privremene mere da se useli u deo porodične kuće u kojoj je živela pre iseljenja i obavezuje tuženog AA da tužilji svakog meseca od 01. do 05. u mesecu za tekući mesec uplaćuje iznos od 70 evra na ime troškova stanovanja, a do pravnosnažnog okončanja ovog spora.

Stoga je pogrešno stanovište nižestepenih sudova da radnje okrivljenog AA, koje su opisane u izreci prvostepene presude, imaju sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kog je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, pa je prvostepeni sud, oglašavajući okrivljenog krivim zbog predmetnog krivičnog dela, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog, a koju povredu nije otklonio drugostepeni sud donoseći pobijanu drugostepenu odluku u postupku po žalbi na prvostepenu presudu, iako je na navedeno u svojoj žalbi ukazivao branilac okrivljenog - advokat Rešata Čakar.

Shodno svemu napred navedenom, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Rešata Čakare, te otklonio navedenu povredu krivičnog zakona, preinačenjem pobijanih pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 610/18 od 31.10.2019.godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 118/19 od 12.02.2020.godine, tako što je okrivljenog AA na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, jer delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim po zakonu nije krivično delo.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog AA padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić