Presuda Vrhovnog suda o neosnovanosti zahteva za zaštitu zakonitosti

Istom presudom okrivljeni je obavezan da VJT u Nišu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 52.899,27 dinara, a sudu na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 307/23 od 10.05.2023. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog Dragana Đorđevića pa je preinačena prvostepena presuda, u delu odluke o kazni i okrivljeni Dragan Đorđević zbog krivičnog dela za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, dok su žalbe branioca okrivljenog u preostalom delu i žalba VJT u Nišu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Dragana Đorđevića, advokat Dragan Nikolić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači obe nižestepene presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Đorđevića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako numerički ne označava, ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. U vezi sa tim branilac navodi da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se prema odredbama ZKP ne može zasnivati i kao takav dokaz označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija od 27.03.2020. godine ističući da okrivljeni Dragan Đorđević, kao držalac stana, nije u skladu sa odredbom člana 156. stav 2. ZKP poučen da ima pravo na branioca, kao i da pretresanju stana nisu, u smislu člana 156. stav 7. ZKP prisustvovala dva punoletna građanina kao svedoci, već samo jedan svedok - AA, dok je svedok BB, samo potpisala predmetni zapisnik, a samom pretresanju nije prisustvovala. Prema stavu branioca navedeni zapisnik je prema načinu pribavljanja nezakonit, kao i svi dokazi koji su iz njega proistekli.

Iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu K 76/21 od 20.01.2023. godine, a Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani nalazeći da je pretresanje stana okrivljenog izvršeno bez naredbe suda pod uslovima propisanim odredbom člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, uz prethodnu saglasnost okrivljenog, pa prisustvo svedoka i nije bilo potrebno, a okrivljeni je u smislu odredbe člana 156. stav 2. ZKP, prilikom preduzimanja pretresa poučen da ima pravo na branioca, ali je izjavio da to ne zahteva, što je konstatovano na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija od 27.03.2020. godine (strana 1 i 4. zapisnika gde postoji i potpis okrivljenog), a o čemu je na strani 3. u poslednjem stavu i na strani 4. u prvom i drugom stavu obrazloženja presude Kž1 307/23 od 10.05.2023. godine, drugostepeni sud izneo razloge koje u svemu prihvata Vrhovni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi branioca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, budući da dokazi čiju zakonitost osporava branilac u podnetom zahtevu, predstavljaju zakonite dokaze i na njima se može zasnivati sudska odluka.

Ostali navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima branilac iznosi sopstveno mišljenje da bi ispitivanjem svedoka VV, koga je sud izbegao da ispita, predmetni postupak dobio sasvim drugu dimenziju, nisu razmatrani, jer predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), koje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud, je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                  Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić