Odluka Vrhovnog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti u predmetu nasilja u porodici

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog advokat Branko Bajić i advokat Damir Domagić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine ili preinači u skladu sa odredbom člana 492. stav 1. tačka 1) i tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku ili da utvrdi da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branioci okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navode da je prvostepeni sud prekoračio optužbu dodavanjem veće kriminalne volje okrivljenom i izmenom činjeničnog opisa, s obzirom da u optužnom aktu stoji da je okrivljeni preskočio kapiju i da je oštećena pala zbog udarca, dok je u izreci presude navedeno da je okrivljeni provalio vrata kapije, a da je oštećena pala usled spoticanja na stepenik, čime suštinski branioci ukazuju na učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti isticani u 9 žalbi na prvostepenu presudu i bili predmet ocene drugostepenog suda, o čemu je drugostepeni sud na stani 3. stav treći obrazloženja presude, dao dovoljne i jasne razloge, to date razloge Vrhovni sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branioci dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navode da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona koja se ogleda u činjenici da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu, kojim navodima suštinski ukazuju na povredu zakona iz člana 438. stav 2 tačka 1) ZKP. Kao nezakonit dokaz branioci označavaju procenu rizika izvršenu od strane Policijske uprave Subotica od 08.07.2022. godine, a koja, po navodima odbrane, nije dokaz već policijski akt donet na osnovu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani. Ovo stoga što navedena procena rizika predstavlja akt nadležnog ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno ispravu koju je u propisanom obliku izdao državni organ u granicama svoje nadležnosti i kojom se utvrđuje određena pravno-relevantna činjenica u pogledu postojanja rizika od nasilja u porodici, pa su suprotni navodi branilaca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

U preostlaom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branioci navode da je prilikom odmeravanja kazne prvostepeni sud u obrazloženju naveo da se svrha kažnjavanja može postići jedino kaznom zatvora i novčanom kaznom, iako okrivljenom nije izrečena novčana kazna, čime suštinski ukazuje na protivrečnost datih razloga i učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Osim toga, branioci u zahtevu navode da je sud propustio da ceni kvalitet odnosa između okrivljenog i oštećene i činjenicu da je taj odnos narušen i u kojoj meri, da nije u dovoljnoj meri utvrđen način zadavanja udarca oštećenoj, da je nezakonito izdvojen CD na kome se nalazi video snimak priložen od strane odbrane, kojim svim navodima ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branioci su u podnetom zahtevu takođe ukazali i na činjenicu da se drugostepeni sud nije upustio u ocenu brojnih žalbenih navoda, na koji način se ukazuje da je učinjena povreda zakona iz člana 460. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupku koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, 440. ZKP i 460. ZKP, , to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci numerišu da je pravnosnažnim presudama učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a koja povreda predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, kao branioci dalje u podnetom zahtevu ne obrazlažu u čemu se ovako numerisana povreda ogleda, Vrhovni sud je ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković