Presuda Vrhovnog suda o krivičnom delu protivpravno zauzimanje zemljišta

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br.119/24 od 21.03.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Mladenovcu i branioca okrivljenog AA i BB - advokata Slobodana Svrzića, a presuda Osnovnog suda u Mladenovcu K br.219/23 od 19.12.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB – advokat Slobodan Svrzić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje da su nižestepene presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je za postojanje krivičnog dela protivpravno zauzimanje zemljišta neophodno da se radi o tuđem zemljištu, koje je prešlo u državinu učinioca, da je bitno obeležje ovog krivičnog dela protivpravnost, kao i postojanje umišljaja kod okrivljenih, odnosno svest o tome da je zemljište tuđe, sa namerom prisvajanja, te da je u konkretnom slučaju kompromitovan kako umišljaj izvršilaca predmetnog krivičnog dela, tako i njihova svest o protivpravnosti, zbog čega radnje zbog kojih su okrivljeni oglašeni krivim ne predstavljaju krivično delo iz člana 218. stav 1. KZ.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Radnja izvršenja krivičnog dela protivprano zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. KZ jeste zauzimanje, odnosno uspostavljanje faktičke državine na tuđim zemljištima, pri čemu kod izvršioca ne mora da postoji namera prisvajanja. Bitno obeležje ovog krivičnog dela je protivrpavnost, a objekat radnje je tuđe zemljište, pri čemu umišljaj učinioca mora da obuhvata svest o tome da je zemljište tuđe, kao i svest o protivpravnosti.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da su okrivljeni, prema izreci pravnosnažne presude, od 09.08.2022. godine do 31.05.2023. godine, u uračunljivom stanju, svesni svoga dela, čije su izvršenje hteli, protivpravno zauzeli jedan tuđi deo zemljišta – površinu 0.05.22 ha njive, koja se nalazi u vlasništvu oštećenih VV i GG, na taj način što su na ovoj njivi ostavljali svoje pokretne stvari – dva teretna vozila, dva putnička vozila, jednu traktorsku prikolicu i više metalnih cevi i profila raznih dimenzija, iako su znali da je zemljište vlasništvo oštećenih, pri čemu su bili svesni zabranjenosti svoga dela, to po oceni ovoga suda iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela protivpravno zauzimanje zemljišta u saizvršilaštvu iz člana 218. stav 1. u vezi člana 33. KZ, zbog kog su okrivljeni i oglašeni krivim.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonoitosti branioca okrivljenih u ovom delu odbijen je kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, obzirom da se u ostalom delu zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP, isticanjem da je „dugi niz godina na isti način od okrivljenih korišćeno to zemljište“, da je konkretni plac u sporu, te da „zauzeće samo jednog dela placa, koje nije veće od 50%, otvara objektivno pitanje suštinskog zauzeća“.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda člana 440. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonski razlog zbog kog je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Gordana Kojić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković