Odluka o troškovima krivičnog postupka u slučaju oslobađajuće presude nakon gonjenja od strane supsidijarnog tužioca

Presudom Osnovnog suda u Pančevu K.br.817/20 od 17.01.2025.godine okrivljeni AA je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ.

Istom presudom, na osnovu člana 258. stav 3. ZKP, oštećena BB je upućena na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva u neopredeljenom iznosu. Na osnovu člana 265. stav 3. ZKP oštećena je kao supsidijarna tužilja obavezana da snosi troškove krivičnog postupka, kao i troškove okrivljenog na ime angažovanja branioca advokata Sultana Feratovića, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 73/25 od 19.03.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe supsidijarne tužilje BB, izjavljene preko punomoćnika advokata Olega Koprivice i okrivljenog AA, izjavljena preko branioca advokata Sultana Feratovića i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu K.br.817/20 od 17.01.2025.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Sultan Feratović, bez formalnog označavanja koja odredba zakona je povređena, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude, u celosti usvoji zahtev okrivljenog u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka i odredi da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava Osnovnog suda u Pančevu ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno oslučivanje. Iako formalno ne označava, iz samog zahteva proizilazi da branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Sultana Feratovića je osnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, branilac okrivljenog ističe da je prvostepeni sud povredio zakon kada je, nakon što je okrivljenog oslobodio od optužbe, odredio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret oštećene kao supsidijarne tužilje. Po oceni branioca, a imajući u vidu odredbu člana 265. ZKP, sud je mogao samo da odredi da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko snosi troškove postupka i koliko oni iznose, a stavom 2. istog člana propisano je da ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izrećiće se u rešenju, odnosno presudi, da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu navedenu odredbu, te činjenicu da je okrivljeni oslobođen od od optužbe, prvostepeni sud je pogrešno primenio zakon kada je u izreci presude odredio da troškove krivičnog postupka treba da snosi oštećena BB kao supsidijarna tužilja, već je prvostepeni sud u konkretnom slučaju trebalo da primeni odredbu člana 265. stav 1. ZKP i da odredi da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, iz čega proizilazi da je branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti osnovano ukazao na povredu odredbe člana 441. stav 4. ZKP. Prvostepeni sud je pogrešio kada je primenio odredbu člana 265. stav 3. ZKP, iz razloga što se u konkretnom slučaju ne radi o privatnom tužiocu, na koga se navedena odredba odnosi, već o supsidijarnom tužiocu koji je nastavio krivično gonjenje nakon što je javni tužilac odustao.

Imajući sve navedeno u vidu, sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog te preinačio pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u Pančevu K.br.817/20 od 17.01.2025.godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 73/25 od 19.03.2025.godine, u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka, tako što je odredio na osnovu odredbe člana 262. stav 2. i 265. stav 1. ZKP da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava Osnovnog suda u Pančevu, koji će doneti posebno rešenje o visini troškova.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković