Rešenje o odbacivanju zahteva protiv rešenja o ponavljanju krivičnog postupka

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, a po razmatranju spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog našao:

Odredbom člana 485. stav 1. ZKP, propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa između ostalih u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP, kao razlog je predviđena povreda zakona.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti sam okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485.stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74. člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog je zahtev za zaštitu zakonitosti podneo protiv pravnosnažnog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1714/10-Kv 662/15 od 06.05.2015. godine kojim je odbačen zahtev branioca okrivljenog M.S. za ponavljanje krivičnog postupka okončanog pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1714/10 od 24.10.2013. godine, kao i protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1024/15 od 17.06.2015. godine kojim je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Međutim, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da su prvostepenom i drugostepenom presudom povređena osnovna načela krivičnog postupka – ocene dokaza i utvrđivanje činjenica propisana odredbama člana 15. i 16. ZKP, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, sa obrazloženjem da prvostepeni sud i pored toga što su veštaci saobraćajne struke izneli dva oprečna nalaza i mišljenja u pogledu odlučne činjenice, navedene nalaze nije usaglasio niti je na spornu okolnost odredio superveštačenje postupivši suprotno odredbi člana 124. ZKP.

Kada je u pitanju drugostepena presuda branilac ukazuje da je ista doneta uz povredu odredaba krivičnog postupka jer nije održana sednica veća u skladu sa članom 446-448 ZKP, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, na kojoj je trebalo izvesti dokaze, koje je prvostepeni sud odbio da izvede, a isti su od odlučujućeg značaja za donošenje povoljnije odluke po okrivljenog, na koji način je, prema navodima zahteva, povređena odredba člana 449. ZKP.

Kako se preko zahteva za zaštitu zakonitosti podnetog od strane branioca okrivljenog protiv pravnosnažnog rešenja kojim je odbačen zahtev branioca okrivljenog za ponavljanje krivičnog postupka ne mogu ispitivati pravnosnažne presude kojima je predmetni krivični postupak pravnosnažno okončan, to je zahtev branioca okrivljenog u pogledu ovih navoda ocenjen kao nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog kao razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka protiv navedenih pravnosnažnih rešenja ističe povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), član 438. stav 2. tačka 2) i 3) i u vezi člana 15. i 16. ZKP i člana 22. i 25. KZ.

Imajući u vidu da navedene odredbe zakona nisu dozvoljeni razlozi zbog kojih okrivljeni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to je zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu navodi i to da su se nakon pravnosnažnosti presude pojavile nove činjenice i novi dokazi koji sami za sebe i u vezi sa ranijim činjenicama i dokazima mogu dovesti do oslobođenja od optužbe ili do osude po blažem krivičnom zakonu – nalaz i mišljenje komisije stalnih sudskih veštaka za oblast drumskog saobraćaja, dipl. inženjera saobraćaja D.V., dipl. inž. P.K. za oblast mašinske tehnike i dipl. inženjera elektrotehnike I.Đ. za oblast trasologije i izjave svedoka P.Ž., M.H., prema kojim dokazima predmetna saobraćajna nezgoda nije posledica propusta u saobraćaju učinjenih od strane okrivljenog istovremeno ističući da je suprotan zaključak nižestepenih sudova pogrešan.

Iz svega navedenog proizlazi da branilac okrivljenog u suštini ističe da je pravnosnažnim rešenjem učinjena povreda odredbe člana 473. stav 1. tačka 3) ZKP, ukazivanjem da su iznete činjenice i dokazi sami za sebe odnosno u vezi sa ranijim činjenicama i dokazima mogle dovesti do oslobođenja od optužbe ili do osude po blažem krivičnom zakonu, te da stoga nije bilo zakonskih uslova za odbacivanje zahteva branioca okrivljenog za ponavljanje krivičnog postupka. S obzirom na to da povreda zakona iz člana 473. stav 1. tačka 3) ZKP, nije razlog zbog kojeg je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je zahtev branioca okrivljenog u pogledu iznetih navoda ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog M.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pravnosnažnim rešenjima povređena prava okrivljenog iz člana 32. Ustava RS i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda, člana 21. Ustava RS i člana 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda i člana 27. Ustava RS i člana 5. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Imajući u vidu da je odredbom člana 484. ZKP, koja propisuje obavezan sadržaj zahteva određeno da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog Zakonika, mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, a da branilac okrivljenog uz zahtev nije dostavio odluke Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojima je utvrđeno da su povređena ili uskraćena navedena ljudska prava i slobode okrivljenog u postupku koja su zajemčena Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisani sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                       Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                      Bata Cvetković,s.r.