Neosnovanost zahteva za zaštitu zakonitosti zbog pravne kvalifikacije krivičnog dela
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbio je kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog. Sud je utvrdio da činjenični opis radnji izvršenja u pravnosnažnoj presudi sadrži sve elemente krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, te da je zakon pravilno primenjen.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 722/2016
28.06.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.M., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz član 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, advokata: D.R., I.M. i S.S., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Prokuplju K 35/15 od 02.03.2016. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 423/16 od 12.04.2016. godine, u sednici veća održanoj 28.06.2016. godine, jednoglasno je, doneo:
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog D.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Prokuplju K 35/15 od 02.03.2016. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 423/16 od 12.04.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Prokuplju K 35/15 od 02.03.2016. godine okrivljeni D.M. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, te mu je na osnovu člana 246. stav 7. u vezi člana 87. KZ izrečena mera bezbednosti oduzimanja opojne droge, kao u izreci presude, dok su troškovi krivičnog postupka pali na teret budžetskih sredstava suda.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 423/16 od 12.04.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Prokuplju i branioca okrivljenog D.M. i potvrđena presuda Višeg suda u Prokuplju K 35/15 od 02.03.2016. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branioci okrivljenog, advokati D.R., I.M. i S.S., na osnovu člana 482. stav 1. i člana 483. stav 1. i 3. ZKP, podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona odredbe člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 11), stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, te člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sve u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) i 3), stav 2. u vezi stava 4. ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi optužbe ili da iste ukine i predmet vrati Višem sudu u Prokuplju na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Podnetim zahtevom branilaca okrivljenog D.M. se ukazuje na povrede krivičnog zakona: odredabu člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, te na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 11), stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP. Navedene povrede se obrazlažu zbirnim navodima da je nepravilna - paušalna, ocena izvedenih dokaza dovela do pravnosnažnih osuđujućih presuda, koje su predmet ispitivanja ovog zahteva, iako, prema stavu odbrane, nema mesta postojanju krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, jer za isto delo ne postoji ni jedan dokaz, već je okrivljenog D.M. s`obzirom na stanje u spisima predmeta bilo moguće osuditi jedino za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a KZ, čime se suštinski ukazuje na povredu krivičnog zakona - odredbu člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.
Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu branilaca okrivljenog D.M. ocenjuje kao neosnovane. Naime, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni D.M. oglašen krivim, proizlaze svi objektivni i subjektivni elementi bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, te je na predmetne krivično-pravne radnje okrivljenog pravilno primenjen zakon kada su iste pravno kvalifikovane kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, a suprotni navodi, da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda povređen krivični zakon - odredba člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, su ocenjeni kao neosnovani.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.