Vrhovni sud odlučivao o zahtevima za zaštitu zakonitosti u postupku

Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Km 85/22 od 30.01.2024. godine advokatu Vladimiru Rajiću, punomoćniku oštećene BB, zbog krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1.KZ i krivičnog dela silovanje u pokušaju iz člana 178. stav 1. KZ u vezi člana 30. KZ u sticaju sa krivičnim delom ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, utvrđena je nagrada za zastupanje oštećene u iznosu od 60.750,00 dinara, pa je obavezana Republika Srbija – Viši sud u Zrenjaninu da u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti rešenja i pod pretnjom prinudnog izvršenja punomoćniku oštećene, advokatu Vladimiru Rajiću, na njegov račun isplati utvrđeni iznos.

Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kvm 34/24 od 01.03.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba punomoćnika oštećene BB, advokata Vladimira Rajića, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Km 85/22 od 30.01.2024.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Vrhovni javni tužilac KTZ 543/24, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 10. stav 3. i člana 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijana rešenja i predmet vrati sudu radi ponovne odluke, ili da preinači pobijana rešenja.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca braniocu maloletnog, sada punoletnog AA, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca maloletnog, sada punoletnog AA, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca je neosnovan.

Vrhovni javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je u konkretnom slučaju pobijanim rešenjima pogrešno obračunata visina nagrade punomoćnika oštećene i to prema maksimalnom trajanju maloletničkog zatvora, a ne prema visini zaprećene kazne za krivična dela koja su maloletnom AA stavljena na teret i za koja mu je sud izrekao vaspitnu meru, na koji način je učinjena povreda člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 10. stav 3. i člana 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Iz spisa predmeta proizlazi da je tokom postupka oštećena BB angažovala punomoćnika advokata Vladimira Rajića po punomoću od 12.12.2022. godine. Članom 10. stav 3. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl.glasnik RS“ br. 43/23 od 26.05.2023. godine), propisano da se visina nagrade za rad advokata utvrđuje prema važećoj tarifi u vreme obračuna. Članom 11. iste Tarife je propisano je da sudovi, javna tužilaštva, javni beležnici, javni izvršitelji, organi državne uprave i lokalne samouprave i drugi organi, kada odlučuju o troškovima postupka, primenjuju tarifu koja važi u vreme donošenja odluke o troškovima postupka.

Prema odredbi Tarifnog broja 1. stav 2. alineja 1 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl.glasnik RS“ br. 43/23 od 26.05.2023. godine), koja se primenjuje od 03.06.2023. godine, osnovica za obračun nagrade utvrđuje se na sledeći način: ako advokat brani jednog okrivljenog koji je jednom radnjom ili sa više radnji učinio više krivičnih dela za koje mu se istovremeno sudi, visina zaprećene kazne se utvrđuje prema maksimalnoj jedinstvenoj kazni, primenom odredbi Krivičnog zakonika u vezi sa odmeravnjem kazni za sticaj krivičnih dela.

Po oceni Vrhovnog suda, za procesnu situaciju kada advokat brani jednog okrivljenog za više krivičnih dela za koje mu se istovremeno sudi, visina zaprećene kazne se ima utvrditi prema maksimalnoj jedinstvenoj kazni koja se može izreći okrivljenom primenom odredbi člana 60. KZ, te osnovica za obračun nagrade se ima utvrditi u visini nagrade koja je predviđena za jedinstvenu maksimalnu kaznu iz Tarifnog br.1. (za više krivičnih dela), a kada advokat brani maloletnika visina zaprećene kazne za dela utvrđena u sticaju utvrđuje se primenom odredbi člana 26. i člana 31. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično – pravnoj zaštiti maloletnih lica.

Odredbom člana 26. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično – pravnoj zaštiti maloletnih lica („SL.glasnik RS 85/2005.“), propisano je da ukoliko je maloletnik učinio više krivičnih dela u sticaju, a sud odluči da izrekne vaspitnu meru, ceniće jedinstveno sva dela, i izreći će samo jednu vaspitnu meru, osim u slučaju propisanom članom 19. stav 1. ovog zakona. Članom 31. istog zakona je propisano da ukoliko stariji maloletnik učini više krivičnih dela u sticaju, a sud nađe da za svako krivično delo treba izreći kaznu maloletničkog zatvora, odmeriće po slobodnoj oceni za sva dela jednu kaznu u granicama određenim u članu 29. ovog zakona.

Članom 29. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično – pravnoj zaštiti maloletnih lica je propisano da maloletnički zatvor ne može biti kraći od šest meseci ni duži od pet godina, a izriče se na pune godine i mesece. Za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora dvadeset godina ili teža kazna, ili u slučaju sticaja najmanje dva krivična dela za koja je propisana kazna zatvora teža od deset godina, maloletnički zatvor može se izreći u trajanju do deset godina.

Po nalaženju Vrhovnog suda u konkretnom slučaju, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca ukazuje da je pogrešan način obračunavanja preduzetih procesnih radnji punomoćnika oštećene u postupku prema maloletnom učiniocu krivičnog dela, prema kaznama zaprećenim za krivična dela za koja je maloletnom učiniocu izrečena vaspitna mera, a troškove je trebalo obračunati po AT za punoletne učinioce krivičnih dela.

Po oceni Vrhovnog suda nije povređena odredba člana 441. stav 4. ZKP jer su troškovi obračunati prema visini maksimalno zaprećene kazne prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično – pravnoj zaštiti maloletnih lica, što je u skladu sa Tarifnim brojem 1. stav 2. alineja 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Takođe, nije povređena ni odredba člana 10. stav 3. i člana 11. iste Tarife jer je istom propisano da sudovi, kada odlučuju o troškovima postupka, primenjuju tarifu koja važi u vreme donošenja odluke o troškovima postupka, pa je obračunavši na navedeni način prvostepeni sud pravilno postupio prilikom dosuđivanja visine troškova punomoćnika oštećene.

Samim tim, Vrhovni sud nalazi da donošenjem pobijanih rešenja nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju se neosnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca.

Iz svih navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u stavu I izreke.

II

Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Km 85/22 od 30.01.2024.godine, advokatu Strahinji Pavićeviću, braniocu maloletnog, sada punoletnog AA, zbog krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1.KZ i krivičnog dela silovanje u pokušaju iz člana 178. stav 1. KZ u vezi člana 30. KZ u sticaju sa krivičnim delom ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, utvrđena je nagrada za odbranu maloletnog u iznosu od 1.143.000,00 dinara i paušalni iznos od 22.860,00 dinara, odnosno ukupan iznos od 1.165.860,00 dinara, pa je obavezana Republika Srbija – Viši sud u Zrenjaninu da u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti rešenja i pod pretnjom prinudnog izvršenja braniocu maloletnog, sada punoletnog, advokatu Strahinji Pvićeviću, na njegov račun isplati ukupan iznos od 1.165.860,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kvm 34/24 od 01.03.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca maloletnog, sada punoletnog AA, advokata Strahinje Pavićevića, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Km 85/22 od 30.01.2024.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac maloletnog, sada punoletnog AA, advokat Strahinja Pavićević, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 7. u vezi člana 265. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijana rešenja i predmet vrati sudu radi ponovne odluke ili da preinači pobijana rešenja tako što će braniocu dosuditi celokupan iznos troškova kao i žalbenog postupka i zahteva za zaštitu zakonitosti.

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Vrhovni javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP je propisano da zbog povreda tog zakonika (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacinim (drugostepenim) sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Prema odredbi člana 71. tačka 5) ZKP branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni. Kako su shodno citiranoj zakonskoj odredbi prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, to branilac ima pravo, ali i dužnost, da procesne radnje preduzima samo u korist okrivljenog, te je saglasno tome ovlašćen da zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek podnese isključivo u korist okrivljenog, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda zakona navedena u članu 485. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog.

U konkretnom slučaju advokat Strahinja Pavićević je bio postavljen za branioca po službenoj dužnosti, da bi ga tokom postupka maloletni, sada punoletni AA angažovao po punomoćju u spisima predmeta, u krivičnom postupku pred Višim sudom u Zrenjaninu u predmetu Km 85/22.

Iz sadržine podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti proizlazi da je branilac maloletnog, sada punoletnog AA - advokat Strahinja Pavićević zahtev za zaštitu zakonitosti podneo jer mu je po njegovom mišljenju pravnosnažnim pobijanim rešenjima povređen zakon iz razloga što njemu kao braniocu nisu priznati troškovi koje je imao i koje je zahtevom za naknadu troškova krivičnog postupka tražio, pri čemu branilac u zahtevu ne ukazuje na koji način je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona na štetu maloletnog, sada punoletnog AA.

U konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti advokat Strahinja Pavićević je podneo u svoje ime i za svoj račun i zbog povrede zakona učinjene na svoju štetu, a na šta po zakonu nije ovlašćen u smislu citiranih odredbi zakona, pa po nalaženju Vrhovnog suda, branilac maloletnog, sada punoletnog AA - advokat Strahinja Pavićević, u konkretnom slučaju, nije ovlašćen za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Stoga je ovaj sud navedeni zahtev ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. ZKP i člana 71. tačka 5) ZKP, odlučio kao u stavu II izreke.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković