Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu krijumčarenja ljudi

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.280/14 od 25.02.2015. godine, usvojene su žalbe branioca okrivljenih D.I., J.Č. i I.I., pa je presuda Osnovnog suda u Vranju K br.328/13 od 11.06.2013. godine preinačena u pogledu pravne ocene dela i odluke o krivičnoj sankciji tako što je Apelacioni sud u Nišu radnje okrivljenih, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ u saizvršilaštvu – u vezi sa članom 33. KZ, za koje delo je okrivljene osudio na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine, u koje kazne im je uračunato vreme provedeno u pritvoru u periodu od 30.08.2011. godine do 29.09.2011. godine, dok su u ostalom delu žalbe branilaca okrivljenih odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačnom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.I. – advokat K.J., zbog povrede zakona iz član 485. stav 1. tačka 1. ZKP, ne konkretizujući o kojoj povredi zakona se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog D.I. osloboditi od optužbe na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2. ZKP i doneti odluku da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, ispitavši prvostepenu presudu po odredbama ZKP koji se primenjivao do 01.10.2013. godine (''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10), shodno članu 604. stav 1. sada važećeg ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13), našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog, jer je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjen zakon, dakle, ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. aktuelnog ZKP (odnosno iz člana 369. tačka 3. ranije važećeg ZKP). Prema stavu branioca, ova povreda se ogleda u tome što je pravnosnažnom presudom pogrešno utvrđeno da je okrivljeni postupao u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, odnosno da je postupao u nameri da drugome pribavi korist, tako što je stranim državljanima omogućio nedozvoljen tranzit kroz Srbiju.

Izneti navodi zahteva se, po oceni ovoga suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Prema izreci prvostepene presude, okrivljeni D.I. je, zajedno sa okrivljenima J.Č. i I.I., u grupi i u nameri da sebi i drugome pribave kakvu korist, u uračunljivom stanju i sa umišljajem, omogućio drugima nedozvoljeni tranzit kroz Srbiju, tako što su sa nepoznatim licem ugovorili da za novčane nadoknade od po 300 evra svojim putničkim vozilima prevezu od državne granice sa Republikom Makedonijom kod Preševa do Banje Koviljače grupu lica stranih državljana, znajući da nemaju dozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju i da su bez putnih isprava, te su po dogovoru i uz pomoć W.A., koji im je bio vodič sve do Bujanovca, prihvatili grupu ilegalnih migranata iz Avganistana i Indije kod drumskog graničnog prelaza u Preševu i zatim krenuli u pravcu Bujanovca, gde su zaustavljeni od strane policijske patrole SGP.

Odredbom člana 350. stav 2. KZ, propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljen prelazak granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina. Stavom 3. istog člana propisano je da, ako je delo iz stava 2. učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava, ili je krijumčaren veći broj lica – učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

Kako iz izreke pobijane pravnosnažne presude proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ u vezi sa članom 33. KZ, obzirom da je okrivljeni D.I. zajedno sa ostalim okrivljenima, u nameri da sebi pribavi kakvu korist, jer je ugovorio novčanu nadoknadu u iznosu od 300 evra, omogućio ilegalnim migrantima nedozvoljeni tranzit kroz Srbiju, to su navodi zahteva branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP na štetu okrivljenog, neosnovani.

Iz iznetih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.I., odbijen je kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                          Nevenka Važić, s.r.