Odbijanje zahteva u predmetu razbojništva u saizvršilaštvu zbog sadržaja presude

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Aleksandra Stepanovića, Bojane Paunović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. i 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB - advokata Radomira Pešića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Raškoj K.br. 8/23 od 17.09.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-50/25 od 11.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 10.06.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB - advokata Radomira Pešića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Raškoj K.br. 8/23 od 17.09.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-50/25 od 11.03.2025. godine u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postuku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Raškoj K.br. 8/23 od 17.09.2024. godine okrivljeni AA i okrivljeni BB oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. i 33. KZ i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 6 meseci. Odllučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-50/25 od 11.03.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba zajedničkog branioca okrivljenih AA i BB i presuda Osnovnog suda u Raškoj K.br. 8/23 od 17.09.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zajednički branilac okrivljenih AA i BB – advokat Radomir Pešić zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) i člana 439. stav 1. do 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Zajednički branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da opis radnje izvršenja u izreci prvostepene presude ne sadrži sve zakonom propisane elemente krivičnog dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim, jer u presudi nije opisan subjektivni odnos okrivljenih prema delu, a za postojanje saizvršilaštva je neophodno postojanje svesti o zajedničkom delovanju, kao i svest o tome da se preduzimanjem bilo koje radnje doprinosi izvršenju zajedničkog krivičnog dela. Prvostepeni sud u izreci prvostepene presude o subjektivnom odnosu okrivljenih prema preduzetim radnjama i obliku vinosti svakog optuženog uopšte ne govori.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ čini onaj ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Prema odredbi člana 33. KZ, ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo.

Iz izreke pobijane pravnosnažne presude proizlazi da su okrivljeni AA i BB dana 12.06.2022. godine oko 19,00 časova u mestu ..., opština Raška, sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima bili su svesni svog dela i hteli su njegovo izvršenje i bili svesni da je njihovo delo zabranjeno zajedničkim delovanjem, a po prethodno postignutom dogovoru, upotrebom sile protiv nekih lica i pretnjom da će napasti na život i telo tih lica, sa umišljajem pokušali da oduzmu tuđe pokretne stvari u nameri da njihovim prisvajanjem pribave protivpravnu imovinsku korist na taj način što su maskirani izašli pred grupu migranata, pa im se predstavili povicima „policija, policija“, a kada su migranti posumnjali da su oni policijski službenici i kada su počeli da beže i kada je tom prilikom oštećeni VV pao, okrivljeni BB mu je prišao i udario ga metalnom šipkom u predelu leve potkolenice usled čega je oštećeni zadobio laku telesnu povredu, dok je za to vreme okrivljeni AA ostale migrante gađao kamenom i oštećenog GG pogodio u predelu levog skočnog zgloba usled čega je oštećeni GG zadobio laku telesnu povredu, pri čemu su okrivljeni sve vreme tražili da im oštećeni predaju novac izgovarajući na engleskom jeziku reči „mani, mani“, ali su oštećeni ipak uspeli da pobegnu.

Vrhovni sud ukazuje da bi postojalo saizvršilaštvo kod krivičnog dela razbojništvo nije neophodno da svako od saizvršilaca preduzme sve inikriminisane radnje, već da svako od njih želi izvršenje krivičnog dela kao svoje i da u vreme izvršenja dela učini bilo koju radnju kojom se omogućava njegovo izvršenje. U konkretnom slučaju kritičnom prilikom oba okrivljena su po prethodnom dogovoru pokušali da izvrše krivično delo razbojništvo, oba okrivljena su upotrebom sile protiv oštećenih i pokušali da oduzmu tuđe pokretne stvari u nameri da tim prisvajanjem pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, a na način bliže opredeljen u izreci presude, pri čemu su oba okrivljena imala jasno izgrađenu svest o zajedničkom delovanju sa svim prethodno opisanim radnjama koje su okrivljeni i preduzeli, te su kritičnom prilikom upotrebom sile pokušali da oduzmu novac u nameri da tim privajanjem pribave protivpravnu imovinsku korist.

Shodno navedenom, u radnjama okrivljenih stiču se svi bitni elementi krivičnog dela razbojništvo u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. i 33. KZ, za koje su okrivljeni oglašeni krivim i to kako objektivna tako i subjektivna obeležja tog krivičnog dela, zbog čega su suprotni navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Zajednički branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, nalazeći da sudovi nisu pravilno primenili odredbe i to člana 124, 127, 128, 300, 350, 355, 402, 406. i 127 ZKP. Pored iznetog, branilac označava i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i u vezi sa tim navodi da su razlozi presude o odlučnim činjenicama potpuno nejasni i međusobno protivrečni.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih - advokata Radomira Pešića, u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Pored iznetog, branilac okrivljenih u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva opredeljuje i povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP. Povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP su zakonom dozvoljeni razlozi za za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenih ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno te povrede sastoje, odnosno ne obrazlaže se na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označene povrede zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih, u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                        Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković