Odbijeni zahtevi: Dokaz pribavljen od svedoka nije nezakonit

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Dijane Janković, Bojane Paunović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela oštećenje poverioca u saizvršilaštvu iz člana 237. stav 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA - advokata Vladimira Trudića i advokata Šušnjar Borislava i branioca okrivljenog BB - advokata Saše Nedovića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.Po4 128/21 od 21.04.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 604/23 od 07.02.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 15.10.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJAJU SE, kao neosnovani, zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.Po4 128/21 od 21.04.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 604/23 od 07.02.2024. godine i to: branioca okrivljenog AA - advokata Vladimira Trudića, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postuku i branioca okrivljenog BB - advokata Saše Nedovića u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postuku, dok se u preostalom delu navedeni zahtevi, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Šušnjar Borislava, u celosti, ODBACUJU.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.Po4 128/21 od 21.04.2023. godine okrivljeni AA i okrivljeni BB oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela oštećenje poverioca u saizvršilaštvu iz člana 237. stav 2. u vezi člana 33. KZ i osuđeni i to: okrivljeni AA na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, a okrivljeni BB na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca. Prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja poziva delatnosti i dužnosti, odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 604/23 od 07.02.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog AA, okrivljenog AA i branioca okrivljenog BB i presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.Po4 128/21 od 21.04.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA - advokat Vladimir Trudić, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati Višem sudu u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije kao prvostepenom na ponovno suđenje;

- branilac okrivljenog AA - advokat Šušnjar Borislav, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i odloži izvršenje pravnosnažne presude Višeg suda u Novom Sadu u smislu člana 488. stav 4. ZKP;

- branilac okrivljenog BB - advokat Saša Nedović, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i okrivljenog oslobodi od odgovornosti.

Vrhovni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u smislu člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno članu 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioce okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

- zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vladimira Trudića je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen;

- zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB - advokata Saše Nedovića je neosnovan u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj;

- zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Borislava Šušnjara je u celosti nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA - advokat Vladimir Trudić kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, obzirom da se presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac okrivljenog označava „izjavu“ koja se nalazi na strani 56 i 162 spisa. Nezakonitost ovog dokaza branilac vidi u tome što je nepoznato kako je „izjava“ završila u spisima predmeta odnosno ne zna se kada je, kako i od koga pribavljena, jer nikada policijski službenici nisu sastavili potvrdu o privremeno oduzetim predmetima. Ovlašćeno službeno lice koje je oduzelo predmete nije, u skladu sa članom 286. ZKP sačinilo službenu belešku ili zapisnik. U skladu sa pomenutim članom ZKP u konkretnom slučaju ovlašćeno službeno lice Policijske uprave u Novom Sadu je moralo nakon izdavanja potvrde o privremeno oduzetim predmetima i sačinjavanja zapisnika ili službene beleške, odmah, a najkasnije u roku od 24 časa obavestiti o tome javnog tužioca. Po stavu odbrane, s obzirom da su ovlašćena službena lica postupila suprotno članu 286. ZKP, ovako pribavljen dokaz predstavlja nezakonit dokaz. U vezi sa iznetim, branilac citira odredbe člana 16. stav 1, člana 84. stav 1, člana 286. stav 1. ZKP kao i odluku Vrhovnog kasacionog suda Kzz 350/2022 od 24.08.2022. godine.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vladimira Trudića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da se u konkretnom slučaju ne radi o dokaznim radnjama preduzetim od strane ovlašćenih službenih lica u smislu člana 286. ZKP, već o postupanju svedoka VV, koja je došla u posed predmetne izjave, i istu skeniranu prosledila izvršitelju, a kako je sam svedok i izjavila i to kako u prethodnom postuku, tako i na glavnom pretresu. Samim tim, navedena izjava nije pribavljena od strane ovlašćenih službenih lica i predstavlja sastavni deo iskaza svedoka VV i može biti korišćena kao dokaz u krivičnom postupku, pa Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog AA - advokata Vladimira Trudića da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Imajući u vidu navedno, presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 350/2022 od 24.08.2022. godine nije od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu, jer nije isto činjenično stanje.

Branilac okrivljenog BB - advokat Saša Nedović zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP. Po stavu odbrane, radnja koja se okrivljenom stavlja na teret ne ispunjava obeležja bića krivičnog dela iz člana 237. stav 2. KZ, obzirom da je u pitanju građansko-pravni odnos. U konkretnom slučaju, iz izreke presude prizilazi da je okrivljeni prevarne radnje preduzeo u momentu zasnivanja dužničko-poverilačkog odnosa sa oštećenom AIK Bankom, odnosno dana 07.04.2015. godine kada su zaključeni Ugovor o dugoročnom kreditu za poslovanje i Ugovor o zalozi pokretnih stvari. Ukoliko se pažljivo pročita izreka pobijane presude radnje izvršenja ovog krivičnog dela u pogledu drugookrivljenog čine - zaključenje ugovora o kreditu sa oštećenom bankom i zaključenje ugovora o prenosu udela sa prvookrivljenog AA dana 10.06.2016. godine, međutim nigde u izreci prvostepene presude se ne navodi da je okrivljeni prilikom zaključenja spornih ugovora sa oštećenom AIK Bankom dana 07.04.2015. godine imao nameru da oštećenu ošteti ili da je tom prilikom prema oštećenoj imao prevarnu nameru, odnosno ne osporava se punovažnost ovog ugovora. Takođe, u momentu zaključenja ovog ugovora nigde se ne navodi da je privredno društvo čiji je zakonski zastupnik prvookrivljeni bilo nesposobno za plaćanje ili da mu je pretila nesposobnost za plaćanje, a ne navodi se ni da je postojala svest okrivljenog o tome. Takođe iz same izreke presude očigledno proizlazi da drugookrivljeni u momentu zaključenja ovog ugovora nije imao nameru da ošteti na bilo koji način poverioca. Pri tome, kao element bića krivičnog dela za koje je drugookrivljeni osuđen pojavljuje se svest o nesposobnosti za plaćanje i kod ovog elementa krivičnog dela neophodno je da on postoji tokom celog vremenskog perioda koji se okrivljenom stavlja na teret. Takođe, da bi postojalo predmetno krivično delo iz člana 237. stav 2. KZ mora postojati i u izreci precizno navedeno koje je prevarne radnje preduzeo okrivljeni kao zakonski zastupnik privrednog društva da bi poverilac bio oštećen. Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP branilac okrivljenog BB navodi da su okrivljeni oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela u saizvršilaštvu, a što ne proizilazi iz izreke presude obzirom da su u izreci na pravilan način utvrđene činjenice u pogledu fizičkih radnji koje su preduzete od strane okrivljenih, ali da nije pravilno primenjen zakon jer nema elemenata da se okrivljeni BB pojavljuje kao saizvršilac u ovom delu, obzirom da on nije preduzeo ni jednu od radnji sa umišljajem da ošteti poverioce, već je samo zaključio dva ugovora. Iz tih poslova eventualno proizlazi njegova odgovornost u građanskom smislu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB - advokata Saše Nedovića Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećiz razloga:

Odredbom člana 237. stav 1. KZ propisano je da je odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koje, znajući da je taj subjekt postao nesposoban za plaćanje, isplatom duga ili na drugi način namerno stavi poverioca u povoljniji položaj i time znatno ošteti drugog poverioca, dok je u stavu 2. propisano da odgovorno lice iz stava 1. ovog člana ili preduzetnik koji znajući da je taj subjekt postao nesposoban za plaćanje, a u nameri da izigra ili ošteti poverioca prizna neistinito potraživanje, sastavi lažni ugovor ili nekom drugom prevarnom radnjom ošteti poverioca.

Iz izreke pravnosnažne prvostepene presude proizlazi da su okrivljeni u vremenskom periodu od 07.04.2015. do 23.10.2016. godine u Novom Sadu, Rumenci i Vrbasu, sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, te svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje, u zajednici, kao odgovarna lica u preduzeću „NS Logistik Tim“ DOO Novi Sad i to drugookrivljeni BB u periodu od 07.04.2015. do 10.06.2016. godine pri čemu i nakon tog perioda pa sve do 15.11.2016. godine u evidenciji APR bio upisan kao zakonski zastupnik i to direktor, a prvookrivljeni AA najpre faktički odgovorno lice u periodu od 10.06.2016. do 15.11.2016. godine, a nakon toga i zakonski zastupik i direktor istog preduzeća znajući da taj subjekt je postao nesposoban za plaćanje, a u nameri da izigraju i oštete poverioca – oštećenu „AIK Banku“ AD Beograd prevarnim radnjama oštetili istu, a na način bliže opredeljen u izreci prvostepene presude, pri čemu su okrivljeni na način bliže opredeljen u izreci presude onemogućili poverioca – oštećenu „AIK Banku“ AD Beograd da naplati svoje potraživanje u vrednosti od 25.000 evra, odnosno u dinarskoj protivvrednosti od 3.075.000,00 dinara, pri čemu su bili svesni da je njihovo delo zabranjeno.

Imajući u vidu navedeno, po stavu Vrhovnog suda, u radnjama okrivljenih stiču se svi bitni elementi krivičnog dela oštećenje poverioca u saizvršilaštvu iz člana 237. stav 2. u vezi člana 33. KZ za koje su isti oglašeni krivim i to kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja - preduzimanje prevarnih radnji, tako i subjektivna koja se tiču umišljaja koji obuhvata i znanje učinioca da je subjekt privatnog poslovanja postao nesposoban za plaćanje, ali i nameru da se ošteti i izigra poverilac - oštećena „AIK Banka“ AD Beograd. Pri tome, okrivljeni su postupali u saizvršilaštvu, u smislu člana 33. KZ, jer su u zajednici kao odgovorna lica u preduzeću „NS Logistik Tim“ DOO Novi Sad i zajedno sa umišljajem učestvovali u radnji izvršenja.

Imajući u vidu navedeno, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB kojima se ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, jer iz izreke pobijane pravnosnažne presude proizlazi da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim i da je okrivljeni postupao u saizvršilaštvu, imajući u vidu činjenicu da se radnje okrivljenog BB ne mogu posmatrati izolovano i nezavisno od radnji prvookrivljenog AA, jer su oba okrivljena postupala u zajednici gde je na strani okrivljenih postojala svest o zajedničkom delovanju.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB u preostalom delu je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, ovaj branilac kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i stava 2. tačka 1) ZKP, a koje povrede predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno te povrede sastoje, odnosno ne obrazlaže se na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označene povrede zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB - advokata Saše Nedovića, u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Pored navedenog, branilac okrivljenog BB - advokat Saša Nedović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP koju obrazlaže navodima da je pri izricanju krivične sankcije sud povredio odredbe člana 54. ZKP, obzirom da je na strani tog okrivljenog utvrdio postojanje olakšavajućih okolnosti, kao i nepostojanje otežavajućih okolnosti, ali je ipak okrivljenog osudio maksimalnom kaznom predloženom od strane tužilaštva, odnosno da sud olakšavajuće okolnosti koje je utvrdio nije cenio pri odmeravanju kazne.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, odnosno ukazuje da sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA - advokat Vladimir Trudić, obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ukazuje na povredu zakona iz člana 460. ZKP, navodima da je drugostepena presuda doneta bez ikakvog obrazloženja i bez izjašnjavanja na žalbene navode, kao i da se sastoji iz prostog prepisivanja sudova i zaključaka iz prvostepene presude, a što branilac detaljnije opisuje u odeljku AD2 zahteva.

Branilac okrivljenog AA – advokat Borislav Šušnjar kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 2) ZKP, a koje povrede su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Međutim, obrazlažući navedene povrede zakona branilac okrivljenog AA– advokat Šušnjar Borislav u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da sud nije izveo ni jedan dokaz da utvrdi da li je okrivljeni prilikom zaključenja ugovora o prenosu udela od 10.06.2016. godine uopšte znao da postoji ugovor o dugoročnom kreditu za poslovanje od 07.04.2015. godine i ugovor o zalozi pokretnih stvari od 07.04.2015. godine, te samim tim ugovor o prenosu udela ne može biti „prevarnog karaktera“ kako su ga sudovi kvalifikovali, iznoseći sopstvenu genezu postupanja okrivljenog i sopstvene činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim presudama na kojima i zasniva svoj stav da se u radnjama okrivljenog ne stiču elementi krivičnog dela i da je pogrešno primenjen zakon kada je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 237. stav 2. KZ. Takođe, ovaj branilac navodi da nije utvrđeno da su okrivljeni AA i BB učestvovali zajednički u radnji izvršenja sa umišljajem ili nehatom, odnosno da sud nije utvrdio da su okrivljeni kritičnom prilikom postupali kao saizvršioci. Takođe ovaj branilac analizira iskaze saslušanih svedoka i iznosi sopstvenu ocenu istih.

Međutim pogršeno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 460. i člana 441. stav 1. ZKP, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud zahteve branioca okrivljenog AA - advokata Vladimira Trudića i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB - advokata Saše Nedovića u napred navedenom delu, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Borislava Šušnjara, u celosti, ocenio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković