Presuda Vrhovnog kasacionog suda o zakonitosti dokaza prepoznavanja lica

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 159/18 od 09.03.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA-advokata Srđana Mikovića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Pančevu 2K.br.284/17 od 29.11.2017. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Srđan Miković, zbog povreda zakona iz člana 68. i člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 16. ZKP, a u obrazloženju zahteva se ukazuje i na povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud saglasno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine u celini prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu ili da saglasno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači navedene presude i okrivljenog oslobodi od optužbe, te da u smislu člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioca o sednici veća. Isti branilac je podneo i blagovremenu dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja dopune proizilazi da se ista podnosi i zbog povrede odredbe člana 37. stav 2. ZKP, sa istim predlogom kao u zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 16. ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na zapisniku o prepoznavanju lica od 25.11.2016. godine, a bez kog nezakonitog dokaza, koji je na osnovu odredbe člana 237. ZKP trebalo izdvojiti iz spisa predmeta, ne bi bila doneta osuđujuća presuda. Po stavu branioca navedeni zapisnik je nezakonito pribavljen, obzirom da je radnja prepoznavanja okrivljenog od strane oštećenog sprovedena suprotno odredbama članova 100. i 90. ZKP, jer je oštećenom, pre vršenja radnje prepoznavanja okrivljenog u policiji koje je izvršeno između više lica, policajac VV pokazao fotografiju okrivljenog, a što je suprotno odredbi člana 100. stav 2. ZKP koja predviđa da svedok ne može da vidi lice koje je predmet prepoznavanja pre nego što pristupi prepoznavanju.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer iz spisa predmeta i to zapisnika o prepoznavanju lica MUP-a RS Direkcija policije PU Pančevo PS Kovačica KU-2795/16 od 25.11.2016. godine proizilazi da je dokazna radnja prepoznavanja lica - okrivljenog AA od strane svedoka oštećenog BB, obavljena u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji je bio na snazi u vreme preduzimanja ove dokazne radnje („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 od 28.09.2011. godine koji se primenjuje od 01.10.2013. godine) i to pre svega u skladu sa odredbama članova 100. i 90. ZKP, a na čije povrede branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u zahtevu, a kojim odredbama je propisano na koji način se vrši radnja prepoznavanja lica od strane svedoka. Naime, iz navedenog zapisnika jasno proizilazi da su ovoj dokaznoj radnji izvršenoj u prostorijama PS Kovačica prisustvovali javni tužilac i ovlašćeno službeno lice PS Kovačica, da je pre samog prepoznavanja u obavljenom razgovoru sa oštećenim BB isti dao opis lica za koje postoji osnov sumnje da je izvršilo krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ na njegovu štetu dana 29.07.2016. godine u mestu Kovačica, te da je zatim u prostoriju specijalno namenjenu za tu svrhu uvedeno petoro lica koja su poređana određenim redosledom u vrstu, a nakon čega je oštećeni BB sa nesumnjivom sigurnošću od 90% prepoznao okrivljenog AA kao lice koje je izvršilo predmetno krivično delo na njegovu štetu, a na osnovu njegovog izgleda i na osnovu njegovog glasa, pri čemu prisutna lica nisu imala nikakvih primedbi i navedeni zapisnik je potpisan od strane javnog tužioca, oštećenog i ovlašćenog službenog lica.

Imajući u vidu da odredba člana 100. stav 1. ZKP predviđa da će se prepoznavanje od strane svedoka obaviti u skladu sa članom 90. ZKP, a da je u stavu 3. člana 90. ZKP predviđena mogućnost prepoznavanja lica posredstvom fotografije pod uslovom da je lice nedostupno, te imajući pri tome u vidu da okrivljeni u tom trenutku nije bio poznat, pa samim tim i nije bio dostupan organima postupka, to okolnost da je oštećenom prethodno, pre vršenja radnje prepoznavanja lica u policiji, od strane policijskog službenika pokazana fotografija okrivljenog zajedno sa drugim fotografijama njemu nepoznatih lica čije su osnovne osobine slične onima kakve je opisao, po oceni ovoga suda ne utiče na samu zakonitost sprovedene dokazne radnje prepoznavanja lica, koja je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda obavljena na zakonit način, pa se stoga i zapisnik koji je sačinjen o preduzetoj radnji prepoznavanja lica smatra zakonitim dokazom i na istome se može zasnivati presuda, pa samim tim nije moralo biti doneto rešenje o njegovom izdvajanju iz spisa predmeta. Sledstveno navedenom kao neosnovani su ocenjeni navodi branioca okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je donošenjem pobijanih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja zahteva, navodi povredu odredbe člana 68. ZKP, isticanjem da je okrivljenom povređeno pravo na stručnu odbranu, jer mu je pouka da može da angažuje branioca data od strane policije tek posle izvršenog prepoznavanja od strane oštećenog. Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer u pobijanim presudama nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, a i oni razlozi koji su dati su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, dok o odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini zapisnika o iskazima svedoka i samih tih zapisnika, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Osim toga, branilac okrivljenog u dopuni zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i da je protivzakonitim prepoznavanjem rukovodio tada postupajući zamenik OJT Pančevo Mišo Zahorec koji je „pustio da se krši ZKP“, pri čemu na njegovu zainteresovanost za utvrđivanje „istine“ po mišljenju odbrane ukazuje to što je on kasnije u svojstvu punomoćnika oštećenog BB kao tužioca podneo tužbu protiv AA kao tuženog u predmetu Osnovnog suda u Pančevu P.br.587/18, a koji navodi branioca okrivljenog, kojima se faktički ukazuje da postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost tadašnjeg zamenika javnog tužioca OJT Pančevo Mišo Zahorec koji je prisustvovao dokaznoj radnji prepoznavanja okrivljenog od strane oštećenog, bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 37. stav 2. ZKP.

Takođe, u obrazloženju zahteva branilac okrivljenog navodi i da osim iskaza oštećenog, koji je po nalaženju odbrane neistinit, nelogičan i u suprotnosti sa iskazima svih ispitanih svedoka (na koje javni tužilac nije imao primedbe) i materijalnim dokazima, pa sud nije trebalo da ga prihvati, ni iz jednog drugog izvedenog dokaza ne proizilazi da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo za koje je oglašen krivim, već proizilazi da se okrivljeni u kritično vreme nalazio na drugom mestu, zbog čega ga je trebalo osloboditi od optužbe, a koji navodi u bitnom po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim presudama i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 37. stav 2, člana 68. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Srđana Mikovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                            Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić