Presuda Vrhovnog kasacionog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Sonje Pavlović, Milunke Cvetković i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. u vezi člana 256. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Đorđa Trifunovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K 348/17 od 18.07.2018. godine i Apelacionog dana 10.09.2019. godine, većinom glasova doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K 20.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku K 348/17 od 18.07.2018. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. u vezi člana 256. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca.

Istom presudom okrivljeni AA obavezan je da na ime paušala plati sudu iznos od 7.000,00 dinara, na ime troškova nastalih pred Osnovnim javnim tužilaštvom iznos od 971.519,00 dinara i da oštećenom BB na ime zastupanja punomoćnika plati iznos od 49.500,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja, kao i da sudu na ime odbrane branioca po službenoj dužnosti plati troškove u iznosu koji će biti naknadno utvrđen posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1089/18 od 20.12.2018. godine, delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenog AA i njegovog branioca advokata Dragana Ilića, preinačena je presuda Osnovnog suda u Čačku K 348/17 od 18.07.2018. godine u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud okrivljenog AA za krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. u vezi člana 256. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, dok su u ostalom delu žalbe AA i njegovog branioca, kao i žalba Osnovnog javnog tužioca u Čačku odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili da drugostepenu presudu preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenja odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da su svedoci VV i GG, prilikom saslušanja na glavnom pretresu upozoreni u smislu člana 95. ZKP, bez navođenja sadržine upozorenja, opomene i pouke, tako da nisu postojale sve procesne pretpostavke za ispitivanje ovih svedoka, pa se prema navodima zahteva branioca okrivljenog na ovim iskazima svedoka presuda ne može zasnivati. Na navedeni način, prema navodima zahteva pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz zapisnika o glavnim pretresima sačinjenim pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K 348/17 od 08.03.2018. godine i 25.04.2018. godine, proizilazi da je pre saslušanja svedoka VV i GG, utvrđeno da su ovi svedoci sa okrivljenima nesrodni, da su upozoreni u smislu člana 95. i člana 401. ZKP i pozvani da usmenim čitanjem teksta polože zakletve, da su svedoci VV i GG položili zakletve čitanjem teksta zakletve iz člana 96. stav 3. ZKP i da su nakon toga dali svoje iskaze.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda svedoci VV i GG su pre davanja iskaza na glavnim pretresima u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku upozoreni, a pored toga oba svedoka su položila i zakletvu čitanjem teksta zakletve iz člana 96. stav 3. ZKP, tako da se na ovako datim iskazima svedoka presuda može zasnivati, a navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, od strane ovoga suda, ocenjeni su kao neosnovani.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, navodi se da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer u opisu krivičnog dela u izreci prvostepene presude nisu navedeni svi subjektivni elementi osnovnog dela proizvodnje i stavljanje u promet škodljivih proizvoda iz člana 256. stav 3. u vezi stava 1. KZ (nije navedeno da je okrivljeni postupao u stanju uračunljivosti i da je bio svestan zabranjenosti svoga dela), a ne navodi se vrsta i stepen odgvornosti za težu posledicu (smrt šest lica), već je opisan samo nehat u odnosu na osnovno krivično delo.

Iz izreke presude Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K 348/17 od 18.07.2018. godine, proizilazi da je okrivljeni AA u vreme na način i na mestu bliže opisanim u izreci te presude, u uračunljivom stanju, mada je bio svestan da na način bliže opisan u izreci prvostepene presude može staviti u promet škodljive proizvode, odnosno da može da dođe do zaraze olako držao da do toga neće doći i da štetne posledice neće nastupiti izvršio krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. u vezi člana 256. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 256. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Kako iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti jasno proizilazi da je okrivljeni AA kritičnom prilikom postupao u uračunljivom stanju, da je bio svestan zabranjenosti svoga dela i da je postupao sa svesnim nehatom kao oblikom vinosti, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se na napred navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, jer sud prilikom odmeravanja kazne postupio u suprotnosti sa članom 54. KZ, uzimajući subjektivni elemenat krivičnog dela, odnosno stepen krivice kao posebnu otežavajuću okolnost, a što je već sadržano u opisu krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. Branilac u zahtevu dalje navodi, da se svesnost o učinjenom delu, odnosno shvatljivost značaja učinjenog, ne može ceniti kao otežavajuća okolnost, jer je uračunljivost elemenat krivice, a krivica je subjektivni elemenat krivičnog dela, bez koga krivično delo ne može postojati.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, jer u konkretnom slučaju sud nije cenio kao otežavajuće okolnosti one okolnosti koje se tiču uračunljivosti i umišljaja, već je cenio držanje okrivljenog AA nakon učinjenog krivičnog dela i na taj način postupio u skladu sa članom 54. stav 1. KZ. Takođe, po nalaženju ovoga suda, sud je pravilno postupio kada je kao otežavajuću okolnost na strani okrivljenog AA cenio okolnost da je u konkretom slučaju nastupila smrt šest lica, obzirom da je za postojanje kvalifikatornog elementa krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. KZ, dovoljno da je nastupila smrt jednog lica, pa se smrt šest osoba može ceniti kao teža posledica, odnosno otežavajuća okolnost.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknute povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, obzirom da je ista obrazložena bitnim povredama odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a navedene povrede nisu zakonom propisani razlozi zbog kojih je u smislu odredbe člana 485.stav 4. ZKP, okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, da je u ovom konkretnom slučaju trebalo angažovati veštaka na koji način je delimično obrazložena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se na navedeni način polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda i osporava utvrđeno činjenično stanje, a što ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljenjo podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                        Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić