Nedozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti podnetog lično od strane okrivljenog
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbacuje kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti koji je okrivljeni lično podneo. Prema Zakoniku o krivičnom postupku, okrivljeni ovaj vanredni pravni lek može podneti isključivo preko branioca.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 75/2016
04.02.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.R. i dr, zbog krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog M.R., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 491/14 od 07.10.2015. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 227/15 od 15.12.2015. godine, u sednici veća održanoj 04.02.2016. godine, doneo je
R E Š E Nj E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog M.R., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 491/14 od 07.10.2015. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 227/15 od 15.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K 491/14 od 07.10.2015. godine okrivljeni D.R. i M.R. su oglašeni krivim i to okrivljeni D.R. da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, a okrivljeni M.R. da je izvršio krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. stav 1. KZ, pa je zatim sud okrivljenom D.R. zbog izvršenog krivičnog dela iz člana 121. stav 1. KZ izrekao uslovnu osudu i utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, koja se neće izvršiti pod uslovom da okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a okrivljenom M.R. je zbog izvršenog krivičnog dela iz člana 123. stav 1. KZ izrekao uslovnu osudu i utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dva meseca koja se neće izvršiti pod uslovom da okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Okrivljeni su obavezani da na ime sudskog paušala plate iznose od po 2.000,00 dinara, a da na ime troškova krivičnog postupka solidarno isplate iznos od 21.750,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni J.S. je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 227/15 od 15.12.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenih i okrivljenog M.R., a presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 491/14 od 07.10.2015. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo okrivljeni M.R. bez navođenja zakonskog razloga, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i „samim tim oslobodi njega i njegovog sina nedokazane krivice“.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku je propisano da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, dok je u stavu 3. istog člana predviđeno da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.
Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni M.R. lično podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, na šta po zakonu nije ovlašćen, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog M.R. nedozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Ivana Trkulja Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.