Odbijen zahtev za zaštitu zakonitosti u predmetu nasilja u porodici

Na osnovu odredbe člana 89a Krivičnog zakonika prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane približavanja i komuniciranja sa oštećenima AA i mal. BB, pa je okrivljenom zabranjeno približavanje oštećenima na udaljenosti manjoj od 100 metara, kao i zabrana pristupa prostoru oko mesta stanovanja i rada oštećenih, kao i svako dalje uznemiravanje odnosno dalja komunikacija sa oštećenima u trajanju od 3 (tri) godine od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme provedeno u zatvoru, ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Na osnovu člana 84. Krivičnog zakonika u vezi člana 78., 79. i 80. Krivičnog zakonika prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara koja mera će se izvršiti u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i trajaće dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od izrečene kazne zatvora, a vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava se u kaznu zatvora.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka i to OJT u Novom Sadu u iznosu od 84.602,00 dinara, a Osnovnom sudu u Novom Sadu u iznosu od 16.000,00 dinara, te na ime paušala iznos od 30.000,00 dinara, sve u roku od mesec dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i troškove punomoćnika oštećene po službenoj dužnosti advokata Miroslava Mandića i troškove punomoćnika oštećene, advokata Jelene Stanković, te troškove branioca po službenoj dužnosti, advokata Rastka Ružičića, u visini koja će biti određena posebnim rešenjem, dok su oštećene sa imovinskopravnim zahtevom upućene na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 157/25 od 27.03.2025. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Nikole Ćirića preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 598/24 od 27.12.2024. godine, u delu odluke o kazni i o troškovima postupka, tako što su okrivljenom zbog krivičnih dela za koja je prvostepenom presudom oglašen krivim prethodno utvrđene kazne zatvora i to zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika kazna zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, a zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 8 (osam) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 14.11.2021. godine, kada je lišen slobode do 06.04.2022. godine, kada mu je pritvor ukinut i od 29.04.2022. godine pa nadalje, te je preinačena i odluka o troškovima postupka, samo u delu troškova nastalih pred OJT u Novom Sadu, tako što je okrivljeni obavezan da OJT u Novom Sadu naknadi troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 19.346,00 dinara na ime sudsko medicinskog veštačenja sačinjenog od strane specijaliste sudske medicine prof. dr. Vladimira Pilije od 18.11.2021. godine, dok je žalba branioca okrivljenog u preostalom delu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Nikole Ćirića, advokat Rasto Ružičić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 10) i stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati nižestepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Ćirića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP. Prema navodima zahteva pobijanu prvostepenu presudu doneo je sudija Dušan Dakić, koji je prethodno kao član veća, dva puta učestvovao u donošenju rešenja o produženju mere pritvora prema okrivljenom Nikoli Ćiriću (Kv 85/22 od 21.01.2022. godine i Kv 474/22 od 22.03.2022. godine), kojom prilikom je imenovani sudija, zalazeći u činjenice i okolnosti koje predstavljaju bitna obeležja krivičnog dela u pitanju, stvorio predubeđenje o krivici okrivljenog, na koji način je po navodima branioca narušena funkcionalna objektivnost i pretpostavka nepristrasnosti sudije, zbog čega je motao biti izuzet prilikom donošenja meritorne odluke o krivici u ovom istom postupku.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima, sudija Dušan Dakić, u svojstvu člana veća, učestvovao je u donošenju rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 85/22 od 21.01.2022. godine i Kv 474/22 od 22.03.2022. godine, kojima je produžen pritvor prema okrivljenom, a nakon toga je u svojstvu predsednika veća, u ponovljenom postupku, doneo presudu Osnovnog suda u Novom Sadu K 598/24 od 27.12.2024. godine kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Radi očuvanja standarda nezavisnog i nepristrasnog suda i prava na pravično suđenje, garantovanih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u Zakoniku o krivičnom postupku odredbom člana 37. propisani su razlozi za izuzeće sudija.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora obavezno izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima u postupku ili sa predmetom, pa je tako, između ostalog, u tački 4) propisano da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti, između ostalog, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak ako ovim zakonikom nije drugačije propisano - član 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka o kojoj je reč i na koju se branilac okrivljenog poziva, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP, što u ovom predmetu nije slučaj.

U pojedinim situacijama, usled višestrukih procesnih uloga sudije može se pojaviti sumnja u nepristrasnost sudije koja je takvog kvaliteta da zahteva njegovo izuzeće od sudijske dužnosti prilikom donošenja odluke (presude) o krivici okrivljenog za izvršeno krivično delo, što znači da postojanje navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, u svakom konkretnom slučaju, predstavlja faktičko pitanje.

Kada je u pitanju učestvovanje sudija u donošenju odluke o pritvoru, radi se o oceni tzv. funkcionalne nepristrasnosti, o čemu postoji bogata sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

U predmetu Dragojević protiv Hrvatske, predstavka broj 68955/11, Evropski sud za ljudska prava je našao da nije došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije u pogledu manjka nepristrasnosti sudije u slučaju kada je pre početka glavnog pretresa četiri puta od strane vanpretresnog veća produžen pritvor okrivljenom, pri čemu je član tog veća u sva četiri slučaja bio i sudija koji je kasnije kao predsednik veća učestvovao u donošenju prvostepene presude prema istom okrivljenom, iako je i prema Zakoniku o kaznenom postupku Republike Hrvatske jedan od uslova za odlučivanje o pritvoru, postojanje osnovane sumnje o izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog. U navedenoj odluci (stav 114) Evropski sud navodi da je savršeno normalno da sudija može razmatrati i odbiti zahtev za puštanje na slobodu koji podnese pritvoreni okrivljeni. Pri tome sudija mora i na temelju Konvencije i domaćeg prava ustanoviti postojanje „osnovane sumnje“ protiv okrivljenog. Sama činjenica da je sudija u suđenju već donosio odluke u predmetu, uključujući odluke vezane za pritvor, ne može opravdati sumnju o njegovoj nepristrasnosti; samo posebne okolnosti mogu opravdati drugačiji zaključak. Uvek je odlučan opseg i priroda predpretresnih mera koje je preduzeo sudija.

Evropski sud za ljudska prava u navedenoj odluci dalje ističe da pitanja na koja sudija mora odgovoriti pri donošenju odluke o produženju pritvora nisu ista kao pitanja koja su odlučujuća za njegovu pravnosnažnu presudu. Prilikom odlučivanja o pritvoru i donošenju drugih odluka te vrste, sudija po kratkom postupku ocenjuje dostupne podatke kako bi utvrdio postoji li osnov za sumnju protiv okrivljenog za izvršenje krivičnog dela; prilikom donošenja odluke na kraju suđenja mora proceniti jesu li dokazi koji su izneseni i o kojima se raspravljalo pred sudom dovoljni da bi okrivljenog oglasio krivim. Sumnja i formalno proglašenje krivice ne mogu se tretirati kao da su istovetni – Jasinski protiv Poljske, predstavka broj 30865/96, stav 55.

Iz svega navedenog proizlazi da učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru, po pravilu, ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili ne. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje, u svakom pojedinačnom predmetu, a kako je to već navedeno.

Uvidom u rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 85/22 od 21.01.2022. godine i Kv 474/22 od 22.03.2022. godine, kojima je prema okrivljenom produžen pritvor, utvrđeno je da se prilikom odlučivanja i donošenja tog rešenja sud nije bavio ocenom dovoljnosti dokaza, niti se upuštao u pitanje krivice okrivljenog, već samo razlozima vezanim za primenu mere obezbeđenja prisustva okrivljenog - pritvora, ne razmatrajući krivicu okrivljenog izvan granica osnovane sumnje da je učinio krivična dela za koja se tereti.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Vrhovni sud nalazi da sama činjenica da je sudija Dušan Dakić, kao predsednik veća, koje je donelo pobijanu prvostepenu presudu u, kojom je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, učestvovao dva puta kao član veća u donošenju odluke kojom je prema okrivljenom Nikoli Ćiriću produžen pritvor, ne dovodi u pitanje pretpostavku nepristrasnosti imenovanog sudije kod odlučivanja o krivici ovog okrivljenog, konkretno kod donošenja pobijane pravnosnažne presude, zbog čega pobijanom pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to neosnovano tvrdi u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Istim zahtevom ukazuje se da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP. U vezi sa tim branilac navodi da je pravnosnažnim presudama povređena odredba člana 453. ZKP, odnosno prekršena zabrana preinačenja na gore, jer je prvostepeni sud u ponovljenom postupku izmenio optužbu na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela učinjenog na štetu oštećene AA.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepenom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 768/22 od 26.12.2023. godine, donetom u ranijem postupku, okrivljeni Nikola Ćirić oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, učinjenim na štetu oštećene AA i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine.

Ova presuda je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 192/24 od 10.05.2024. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom postupku, Osnovni sud u Novom Sadu, donosi presudu K 598/24 od 27.12.2024. godine i okrivljenog ponovo oglašava krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, učinjenim na štetu oštećene AA i prethodno utvrđuje kazne zatvora za svako krivično delo, u istom trajanju kao u ranijem postupku i okrivljenog osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u istom trajanju – od 4 godine.

Ova presuda je delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, preinačena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 157/25 od 27.03.2025. godine, između ostalog i zbog odluke o kazni, na taj način što je okrivljenom zbog krivičnog dela iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 godine, a zbog krivičnog dela učinjenog na štetu oštećene AA – iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, koje je predmet zahteva, okrivljenom je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine (umesto kazne zatvora od 1 godine i 6 meseci koja je za predmetno krivično delo bila utvrđena prvostepenim presudama donetim u ranijem i ponovljenom postupku) i okrivljeni je zbog istih krivičnih dela oglašen krivim na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 8 meseci.

Shodno navedenom, po nalaženju Vrhovnog suda, pravnosnažnom presudom donetom u ponovljenom postupku, sud nije prekršio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, obzirom da preinačena presuda nije izmenjena na štetu okrivljenog Nikole Ćirića ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, niti u pogledu krivične sankcije, već je okrivljenom izrečena blaža krivična sankcija – kazna zatvora u kraćem trajanju.

Prema tome, kako pobijanim presudama okrivljeni nije oglašen krivim za teže krivično delo, niti mu je izrečena teža krivična sankcija, već je zbog istih krivičnih osuđen na kaznu zatvora u kraćem trajanju, to po stavu ovoga suda, u konkretnom slučaju, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Rastka Ružičića.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog navodi da je rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu K 768/22 od 24.01.2023. godine, izdvojen iz spisa kao nezakonit dokaz, nalaz i mišljenje veštaka dr Milijane Dražetin i psihologa VV od 25.11.2021. godine, a da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izvršio uvid i pročitao navedeni nalaz, što proizilazi iz obrazloženja prvostepene presude i zapisnika o glavnom pretresu od 25.12.2024. godine. U vezi sa ovim, branilac ističe da su pravnosnažne presude zasnovane na sadržini ovog dokaza, imajući u vidu da je na istom, u odlučnom delu, zasnovano sudskopsihijatrijsko mišljenje Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine od 31.01.2022. godine, zbog čega je, prema stavu odbrane i ovo veštačenje kao plod otrovnog drveta nezakonit dokaz, posebno imajući u vidu i okolnost da u tim veštaka nije bio uključen veštak iz oblasti psihologogije, već je psihološki deo nalaza prepisan i zasnovan na nezakonitom veštačenju od 25.11.2021. godine, koji je izdvojen iz spisa, kao i da prilikom veštačenja nije pribavljena medicinska dokumentacija i zdravstveni karton okrivljenog iz Psihijatrijske klinike u Vršcu.

Nasuprot iznetim navodima zahteva Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, iz sledećih razloga:

Naime, tačno je da je prvostepeni sud u obrazloženju presude naveo da je pročitao nalaz i mišljenje veštaka dr Milijane Dražetin i psihologa GG od 25.11.2021. godine. Međutim, iz celokupnog konteksta postupanja suda i obrazloženja prvostepene presude, jasno proizilazi da sud navedeni nalaz i mišljenje nije cenio prilikom donošenja presude. Uprkos tome što je predmetni dokaz, uz saglasnost stranaka, pročitan na glavnom pretresu, sud je, nakon što je utvrdio da je doneto rešenje o njegovom izdvajanju iz spisa, ponovo otvorio dokazni postupak i izvršio njegovo izdvajanje, čime je nedvosmisleno potvrdio da taj dokaz ne predstavlja osnov za odlučivanje. Time je sud jasno pokazao da sadržaj izdvojenog dokaza nije uzet u obzir prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja, pa po oceni Vrhovnog suda, njegovo formalno navođenje u obrazloženju ne proizvodi pravne posledice po zakonitost postupka, u smislu postojanja bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud.

Takođe, Vrhovni sud nalazi da nisu osnovani navodi zahteva kojima se osporava zakonitost sudskopsihijatrijskog nalaza i mišljenja Kliničkog centra Vojvodine od 31.01.2022. godine, iz razloga što u timu veštaka nije bio uključen psiholog, a psihološki deo nalaza je, kako se tvrdi u zahtevu, prepisan iz prethodnog nalaza od 25.11.2021. godine, koji je izdvojen iz spisa.

Ovo stoga, što iz sadržine samog nalaza i iz spisa predmeta proizilazi da u konkretnom slučaju psihološko veštačenje nije bilo potrebno, imajući u vidu da je tim veštaka već raspolagao relevantnim podacima o okrivljenom iz prethodnih hospitalizacija i psihijatrijske dokumentacije, koja je zakonito pribavljena i bila je dostupna veštacima u okviru njihove stručne procene, posebno imajući u vidu da u konkretnom slučaju nije bilo potrebe za dodatnim psihološkim testiranjem, iz razloga što je veštacima za obavljanje zadatka veštačenja bila bitna struktura ličnosti, koja je nepromenjiva kategorija i može se uzeti kao stalna, kao i konkretno stanje alkoholisanosti okrivljenog u vreme izvršenja krivičnih dela za koja se tereti, kojim podatkom su raspolagali, a o čemu je, kao i o okolnostima koje se tiču potrebe za pribavljanjem medicinske dokumentacije i zdravstvenog kartona okrivljenog, na strani 5. u poslednjem stavu i na strani 6. u prvom, drugom i trećem stavu obrazloženja presude Kž1 157/25 od 27.03.2025. godine, drugostepeni sud izneo razloge koje u svemu prihvata Vrhovni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

U vezi sa istom povredom zakona branilac nadalje navodi da nezakonite dokaze na kojima se osuđujuća presuda ne može zasnivati, u konkretnom slučaju predstavljaju i zapisnik o izjašnjenju od 14.11.2021. godine i službena beleška o obaveštenju primljenom od građana od 14.11.2021. godine, u koje je prvostepeni sud izvršio uvid i pročitao na glavnom pretresu.

Naime, tačno je da je prvostepeni sud u toku dokaznog postupka pročitao dokaze na koje ukazuje branilac - zapisnik o izjašnjenju od 14.11.2021. godine i službena beleška o obaveštenju primljenom od građana od 14.11.2021. godine. Međutim, u obrazloženju presude prvostepeni sud izričito navodi da ove dokaze nije cenio, jer isti – kao što sam pravilno konstatuje – ne mogu biti dokaz u krivičnom postupku u skladu sa zakonom. S obzirom na to da sud nije zasnovao svoje zaključke na ovim dokazima, već ih je samo formalno pročitao, a zatim jasno obrazložio da ih ne uzima u obzir, to po oceni Vrhovnog suda ni u ovom slučaju nije učinjena bitna povred odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Dalje, branilac ističe da je osuđujuća presuda zasnovana na CD sa snimcima nadzornih kamera, za koje smatra da predstavljaju nezakonit dokaz, jer su pribavljeni suprotno odredbi člana 150. ZKP, prema kojoj se, u slučaju oduzimanja predmeta, licu od koga su predmeti oduzeti, mora izdati potvrda u kojoj će se oduzeti predmeti opisati, navesti gde su pronađeni i od koga su oduzeti, kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi. Kako je u konkretnom slučaju ovaj postupak izostao, to branilac smatra da su navedeni snimci nezakonito pribavljeni dokazi i da je zasnivanjem presude na njima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Međutim, iz spisa predmeta ne proizilazi da su snimci nadzornih kamera pribavljeni suprotno zakonu. Naime, u konkretnom slučaju ne radi se o privremenom oduzimanju predmeta u smislu odredbe člana 150. ZKP, već o postupanju po naredbi javnog tužioca OJT u Novom Sadu KTR 3119-1/21 od 16.11.2021. godine, kojom je odgovorno lice pozvano da dobrovoljno preda video snimke sa nadzornih kamera stambene zgrade. Iz potvrde o primopredaji predmeta PU Novi Sad broj 7125-21 od 18.11.2021. godine proizilazi da su snimci, u skladu sa naredbom nadležnog javnog tužioca, dostavljeni u formi narezanog CD i predati policijskim službenicima. Dakle, predmetni snimci, po nalaženju Vrhovnog suda, nisu pribavljeni u postupku privremenog oduzimanja predmeta, zbog čega nije postojala obaveza sačinjavanja potvrde o privremeno oduzetim predmetima, kako to navodi branilac, već se radi o dobrovoljnoj predaji predmeta po nalogu tužioca, koja je uredno dokumentovana potvrdom o primopredaji predmeta, zbog čega ne može biti reči o nezakonitosti ovog dokaza niti o povredi postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Imajući u vidu sve navedeno, po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi branioca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog Nikole Ćirića, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi, ali ne obrazlaže povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, odnosno ne navodi na koji način je po pitanju da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo, kao i odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon na štetu okrivljenog, iz kog razloga podneti zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, pa se Vrhovni sud, u razmatranje zahteva u ovom delu, nije upuštao.

Ostali navodi u zahtevu predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja i iznošenje sopstvenih zaključaka u pogledu zakonitosti određenih dokaza i njihove ocene, dakle povredu odredbe člana 440. ZKP, kao i osporavanje razloga pravnosnažne presude, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje povrede nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega od strane Vrhovnog suda, nisu razmatrani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                     Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković