Nedozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti podnetog lično od strane okrivljenog

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Paraćinu Kv 68/25 od 19.03.2025. godine i Višeg suda u Jagodini Kž2.br. 53/25 od 15.04.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 17.06.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Paraćinu Kv 68/25 od 19.03.2025. godine i Višeg suda u Jagodini Kž2.br. 53/25 od 15.04.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu Kv 68/25 od 19.03.2025. godine odbačen je zahtev okrivljenog AA od 04.03.2025. godine za ponavljanje krivičnog postupka okončanog pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Paraćinu Spk 83/15 od 06.11.2015. godine, na osnovu člana 475. stav 1. tačka 6) ZKP, jer činjenice i dokazi očigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje krivičnog postupka.

Rešenjem Višeg suda u Jagodini Kž2.br. 53/25 od 15.04.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Paraćinu Kv 68/25 od 19.03.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je okrivljeni AA, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da Vrhovni sud poništi pobijane odluke i naloži da se postupa po zakonu, a ne „po podobnosti“.

Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a članom 483. stav 3. ZKP predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno je da je okrivljeni ovlašćen da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.

Kako je u konkretnom slučaju okrivljeni AA zahtev za zaštitu zakonitosti podneo lično, a ne preko branioca, to je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković