Nedozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti zbog osporavanja činjeničnog stanja

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 -Po1 - 2/25 od 27.03.2025. godine delimičnim usvajanjem žalbe VJT u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, preinačena je presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 57/22 od 04.09.2024. godine, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što su okrivljeni, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu u produženom trajanju iz člana 227. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, osuđeni i to okrivljeni BB, na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, koja će se izvršiti u zavodu za izvršenje kazne zatvora, a okrivljena AA, na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci, koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljena stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, koje prostorije ne sme napuštati, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, s tim što je određeno da će, ukoliko okrivljena jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su - žalba javnog tužioca VJT u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, u ostalom delu, kao i žalbe branilaca okrivljenih, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Dragan Jelić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači drugostepenu presudu i okrivljenu odlobodi od optužbe ili da obe nižestepene presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku nižestepenom sudu.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74., člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljene AA kao razlog podnošenja zahteva, navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim navodi da izvedeni dokazi – pregledi finansijske analitike, na kojima je prvostepeni sud zasnovao svoju presudu, nisu pribavljeni na zakonit način, jer nije poznato ko ih je u postupku pribavio, niti od koga su pribavljeni, jer nisu oduzeti uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima. Takođe, branilac navodi da nije poznato ko ih je sačinio i dao nalog da se sačine, kao i da u spisima nema zapisnika ni službene beleške o pregledu prostorija „Princess ...“, niti o prisustvu odgovornog lica, ni bilo kakvog akta kojim bi se potvrdilo da su dokumenti ili evidencije izuzeti uz poštovanje zakonom propisanih pravila i da je ovlašćeno lice postupalo u granicama svojih zakonskih nadležnosti.

Po oceni Vrhovnog suda, iz izloženih navoda zahteva proizilazi da branilac okrivljenog povredu postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno, samo formalno ističe, imajući u vidu da sadržinski ne obrazlaže pravnu prirodu istaknute povrede, ukazivanjem u čemu se sastoji nezakonitost, već istu obrazlaže osporavanjem verodostojnosti predmetnih dokaza, suštinski ističući da „ne postoji trag“ da je radnja njihovog pribavljanja izvršena zakonito, što predstavlja činjenično pitanje, a ne pravno validan osnov za ocenu njihove nezakonitosti u smislu člana 84. ZKP. Naime, po oceni Vrhovnog suda, sama činjenica da određeni dokumenti nisu praćeni potvrdom o privremenom oduzimanju ili da nisu pronađeni uz propisani formalni akt, ne čini ih automatski nezakonitim, ukoliko su pribavljeni u okviru ovlašćenja državnih organa, dok branilac okrivljene, navedeno koristi kao osnov samo za tvrdnju da do pribavljanja dokaza nije moglo doći zakonito, čime zapravo preispituje način na koji su sudovi cenili i tumačili dokaze, što sve predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Branilac nadalje u zahtevu osporava i razloge koje je u vezi sa napred navedenom povredom zakona, dao drugostepeni sud, i time, po oceni Vrhovnog suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored ovoga, branilac u zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim u zahtevu iznosi sopstveni stav da ponašanje okrivljene kako je opisano u izreci, ne ispunjava zakonske elemente krivičnog dela za koje je oglašena krivom, jer se radi o „nečinjenju“, bez konkretne radnje i bez postojanja uzročno - posledične veze, kao i dokaza da je istima prouzrokovana štetna posledica.

Iz izloženih navoda zahteva proizilazi da branilac okrivljene i ovu povredu zakona, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno, samo formalno ističe, dok suštinski tvrdi da u konkretnom slučaju nisu dokazane sve činjenice koje su od značaja za postojanje bića predmetnog krivičnog dela, dakle, osporava pravilnost ocene dokaza i činjeničnih zaključaka nižestepenih sudova, što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

U vezi sa tim, branilac ukazuje i na povredu odredbe člana 395. ZKP, navođenjem da je sud odbio pojedine dokazne predloge odbrane, usled čega je činjenično stanje ostalo neutvrđeno.

Kako, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca (član 438. stav 2. tačka 1) i član 439. tačka 1) ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), povredu postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i na povredu odredbe člana 395. ZKP, što nisu zakonski razlozi zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene AA, ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković