Rešenje o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti zbog nedozvoljenih razloga

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Milunke Cvetković, Sonje Pavlović i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zorana Jelića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br.136/15 od 05.02.2016. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1.br.208/16 od 29.06.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 01.02.2017. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zorana Jelića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br.136/15 od 05.02.2016. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1.br.208/16 od 29.06.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu K.br.136/15 od 05.02.2016. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 9 (devet) meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 (jedne) godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava suda plati na ime troškova krivičnog postupka iznos od 73.049,00 dinara i na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeno „Preduzeće za ...“ ... je za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućeno na građansku parnicu.

Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1.br.208/16 od 29.06.2016. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Filipovića i preinačena je presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br.136/15 od 05.02.2016. godine u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Valjevu okrivljenom AA za izvršeno krivično delo pronevera iz člana 364. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, izrekao uslovnu osudu kojom je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 (jedne) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok je žalba branioca okrivljenog u preostalom delu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Zoran Jelić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) i člana 439. tačka 3) ZKP, te zbog povrede prava na pravično suđenje zagarantovano Ustavom Republike Srbije i ratifikovanom Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se pravnosnažne presude pobijaju i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi članova 2, 14. stav 1, 22. stav 1, 25. i 364. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine u celosti pravnosnažne presude Osnovnog suda u Valjevu K.br.136/15 od 05.02.2016. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1.br.208/16 od 29.06.2016. godine i predmet vrati Osnovnom sudu u Valjevu na ponovno odlučivanje, te da pozove branioca okrivljenog na sednicu veća.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. ZKP, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon i to odredbe članova 2, 14. stav 1, 22. stav 1, 25. i 364. stav 1. KZ, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi navedenih odredaba Krivičnog zakonika. Međutim, obrazlažući navedenu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, branilac okrivljenog po nalaženju ovoga suda zapravo osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da nije dokazano da je okrivljeni učinio krivično delo za koje je oglašen krivim, obzirom da sud nije utvrdio krivicu okrivljenog, u čemu se ogleda protivpravno ponašanje okrivljenog, te se osporava postojanje namere prisvajanja, odnosno namere pribavljanja sebi protivpravne imovinske koristi.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, isticanjem da su razlozi presude protivrečni izreci, da su razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, te da nižestepeni sudovi nisu obrazložili u čemu se ogleda umišljaj i namera okrivljenog da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist. Kako ove povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenjen nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, pri čemu samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što u obrazloženju zahteva uopšte ne navodi u čemu se ova povreda zakona tačno sastoji, pa je stoga i ovaj razlog nedozvoljen.

Takođe, branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede prava na pravično suđenje koje je zagarantovano Ustavom Republike Srbije i ratifikovanom Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, isticanjem da su nižestepeni sudovi u toku postupka povredili osnovna načela krivičnog prava.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                      Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

VŽ