Presuda Vrhovnog suda o neosnovanosti zahteva za zaštitu zakonitosti zbog nezakonitih dokaza

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 7. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Andrije Markovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vranju K br. 16/22 od 21.12.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu 12Kž.1.br. 198/24 od 15.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 10.09.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Andrije Markovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vranju K br. 16/22 od 21.12.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu 12Kž.1.br. 198/24 od 15.04.2024. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju K br. 16/22 od 21.12.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 7. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci i zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, te je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, s tim što ne sme napuštati iste osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, bez primene elektronskog nadzora. Ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdržava u zavodu za izvršenje kazne zatvora i na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini u ostavljenom roku, sud će je zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna ne može biti duža od 6 meseci. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 12Kž.1.br. 198/24 od 15.04.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Vranju K br. 16/22 od 21.12.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Andrija Marković zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 32. Ustava RS, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (čl. 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava potvrdu o privremeno oduzetim predmetima PU br. 328950/20 od 17.07.2020. godine, obzirom da je pretres okrivljenog izvršen protivno Zakoniku o krivičnom postuku i Zakonu o policiji, bez naredbe suda, odnosno da nisu bili ispunjeni uslovi za vršenje pretresa bez naredbe. U vezi sa iznetim, branilac navodi da je neosnovan stav drugostepenog suda da, u konkretnom slučaju, nije vršen pretres nego pregled, jer su policijski službenici faktički oduzeli ranac, shodno sopstvenim izjavama izvadili paket koji je bio u njemu, stavili rukavice, znači aktivno učestvovali u zadiranje u prirodu oduzetih stvari, otvarali paket koji je bio u rancu i preduzimali sve faktički procesne radnje kako bi bez pristanka okrivljenog pronašli šta se nalazi u unutrašnjosti kako ranca tako i paketa, te se u konkretnom slučaju može raditi samo o procesnoj radnji pretresa. Takođe, kako nije bila postojala naredba za pretres nisu bili obezbeđeni ni svedoci pretresa.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani tri, stav četiri, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Ujedno, Vrhovni sud dodatno ukazuje da iz spisa predmeta proizlazi da su ovlašćena službena lica PU Leskovac o preduzetim radnjama dana 17.07.2020. godine obavestila zamenika VJT u Vranju Zorana Kitanovića koji je i izvršio kvalifikaciju predmetnog krivičnog dela.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u preostalom delu branilac okrivljenog ukazuje na povrede zakona iz člana 440. i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da je prvostepeni sud dao nejasne i nepotpune razloge kada je prihvatio iskaze svedoka policijskih službenika, da iz odbrane okrivljenog koja je u saglasnosti sa iskazima svih svedoka jasno proizilazi da okrivljeni navedeni sporni paket nije posedovao ni na koji način, te je nejasno i nepotpuno obrazloženje pobijane presude u pogledu načina na koji sud zaključuje da su predmeti krivičnog dela predmeti koji pripadaju ovde okrivljenom AA. Dalje se navodi da iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni po pristizanju autobusa u Vranje zatražio od vozača da mu uruči paket – torbu sa stvarima koju mu je poslao svedok BB, ali mu je vozač bukvalno bacio u ruke sporni paket koji je okrivljeni refleksno uhvatio i u trenutku kada je izgovarao da to nije njegov paket, policijski službenici su ga odmah lišili slobode, iz kojih razloga okrivljeni nije mogao imati državinu nad paketom. Okrivljeni nije imao državinu nad navedenim paketom, jer za postojanje državine moraju postojati objektivni i subjektivni elementi koji ovde nisu ispunjeni. U tom smislu ovde nije tužilac predložio bilo kakvo veštačenje bioloških tragova oduzetog materijala (DNK, palilarne linije i dr). U vezi sa iznetim branilac iznosi i sopstvenu ocenu iskaza svih saslušanih svedoka, kako vozača autobusa, tako i ovlašćenih službenih lica.

Na opisani način, branilac okrivljenog iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizlaze, suprotno oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama, a vezano pre svega za umišljaj okrivljenog.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 440. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, a koja povreda zakona je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog ne navodi u čemu se konkretno sastoji označena povreda zakona.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Pored navedenog, u zahtevu branilac ističe i da je pobijanim presudama učinjena povreda ustavom zajemčenog prava iz člana 32. Ustava Republike Srbije.

Međutim, kako uz zahtev branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koje su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, to zahtev za zaštitu zakonitosti, ni u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković