Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti kao nedozvoljenog
Kratak pregled
Vrhovni sud odbacuje kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, osuđenog za tešku telesnu povredu. Zahtev je zasnovan na osporavanju utvrđenog činjeničnog stanja i bitnim povredama postupka koje nisu predviđene kao dozvoljeni razlozi za ovaj pravni lek.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 768/2025
12.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Svetlane Tomić Jokić, predsednika veća, Bojane Paunović, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Andreom Jakovljević, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nikole Bojića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K 164/24 od 22.11.2024. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 23/25 od 03.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 12.06.2025. godine, doneo je
R E Š E Nj E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nikole Bojića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K 164/24 od 22.11.2024. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 23/25 od 03.03.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku K 164/24 od 22.11.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog teška telesna povreda iz člana 121. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od 2 (dve) godine ne učini novo krivično delo.
Istom presudom obavezan je okrivljeni da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 94.500,00 dinara, te OJT-u u Čačku iznos od 25.718,35 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećena BB radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, upućena na parnicu.
Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 23/25 od 03.03.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.
Branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Bojić navodi da podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti protiv stava I presude Osnovnog suda u Čačku K 164/24 od 22.11.2024. godine, međutim iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet protiv obe nižestepene presude, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pravnosnažne presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.
Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Bojić, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, pri čemu u obrazloženju zahteva, pored osporavanja razloga pravnosnažnih presuda i ukazivanja na pogrešnu primenu odredbe člana 16. ZKP, branilac suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), posebno ukazujući na kontradiktornosti u iskazu oštećene, dajući sopstveno mišljenje o njenim motiva da neistinito prikaže tok spornog događaja na štetu okrivljenog. Dodatno ističe značaj iskaza svedoka VV, koji prema stavu odbrane, takođe nije pravilno ocenjen. Nadalje, branilac navodi da je sud pogrešno odbio izvođenje predloženih dokaza odbrane, usled čega je činjenično stanje ostalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno, što je bilo od uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.
Kako, prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i povreda odredbe člana 440. ZKP, nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, preko branioca, dakle, ni predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je ovaj sud zahtev branioca okrivljenog AA, ocenio kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Andrea Jakovljević,s.r. Svetlana Tomić Jokić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković