Presuda Vrhovnog suda o odbijanju zahteva za zaštitu zakonitosti

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Branko Ignjatović, bez označavanja konkretne povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog „oglasiti odgovornom i osloboditi od izdržavnja kazne“.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Branko Ignjatović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne označava povredu zakona zbog koje podnosi zahtev u smislu odredbe člana 485. stav 4) ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ističući da se u pogledu oba krivična dela razbojništva u pokušaju iz člana 206. stav 1. KZ u vezi člana 30. KZ za koja je okrivljeni oglašen krivim, radilo o nepodobnom pokušaju, kako je to propisanom članom 31. KZ, i dobrovoljnom odustanku iz člana 32. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to ovaj sud, prihvatajući razloge date na strani strani 3, u stavu šestom, i na strani 4, u stavu prvom i drugom obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, ne može se raditi o nepodobnom sredstvu za izvršenje krivičnog dela razbojništva, u smislu člana 31. KZ, kada učinilac u nameri da oduzme tuđu pokretnu stvar i tako sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, upotrebom plastičnog pištolja, odnosno gasnog pištolja, kod oštećenih stvori strah od napada na život ili telo, kao da je reč o pravom vatrenom oružju- pištolju. Pored toga, oba krivična dela razbojništva ostala su u pokušaju usled postojanja spoljnih okolnosti-ponašanja oštećenih, što su okolnosti koje su predstavljale ili povećan rizik za otkrivanje okrivljenog ili bi mu izvršenje krivičnih dela činile znatno težim, iz kojih razloga je, i po stavu ovoga suda, u konkretnim slučajevima, dobrovoljni odustanak u smislu člana 32. KZ, isključen.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Branka Ignjatovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić