Odluka o dokaznoj snazi radnje prepoznavanja lica u krivičnom postupku

Branilac okrivljenog F.J., advokat R.M., na osnovu člana 483. stav 1. i 3. i člana 482. ZKP, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. i tačka 3. ZKP, s predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan te da pobijane pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno pretresanje.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, uz primenu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011) našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog F.J., advokata R.M. navodi da su pravnosnažne presude donete uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, jer se zasnivaju na nezakonitim dokazima odnosno zapisnicima o prepoznavanju lica MUP-a RS PU Novi Pazar Ku. 935/12 od 10.09.2012. godine. Branilac okrivljenog F.J. navodi da oštećeni J.B. i oštećeni A.M. prilikom prepoznavanja lica pred PU Novi Pazar, pre izvršenog prepoznavanja nisu opisali izgled lica koje je izvršilac predmetnog krivičnog dela, odnosno nisu se izjasnili o izgledu osumnjičenog „pucača“, već je odmah od njih zahtevano da se izjasne da li među petoricom predočenih muškaraca prepoznaju lice koje je na njih pucalo. Prema stavu branioca, isti zapisnici su kao nezakoniti dokaz morali biti izdvojeni iz spisa predmeta, a kako to nije učinjeno, pobijane presude se zasnivaju na navedenim zapisnicima kao nedozvoljenim dokazima.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode ocenjuje kao neosnovane jer su radnje prepoznavanja lica i sačinjavanja zapisnika o prepoznavanju lica izvršene u skladu sa odredbom člana 104. ZKP-a, pred ovlašćenim službenim licima MUP-a RS PU u Novom Pazaru koji su ovlašćeni za preduzimanje istih radnji, u prisustvu Višeg javnog tužioca Nurije Rožajca, te jer su zapisnici potpisani od strane prisutnih lica bez iznetih primedbi. Kako prepoznavanje lica nije dokaz, već samo mera za utvrđivanje verodostojnosti iskaza svedoka, koji je dokaz, u konkretnom slučaju iskaza svedoka oštećenih J.B. i A.M., a s obzirom na to da pravnosnažne presude nisu zasnovane samo na iskazima ovih svedoka, već i na drugim dokazima koji su pojedinačno navedeni i ocenjeni u prvostepenoj presudi, to su navodi u zahtevu branioca okrivljenog F.J. ocenjeni kao neosnovani.

Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažne presude nisu donete uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, odnosno da se ne zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati.

Pored toga, u zahtevu branioca okrivljenog F.J. se pravnosnažne presude pobijaju i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP, no kako ova povreda nije predviđena, članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, Vrhovni kasacioni sud o istoj nije odlučivao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                               Predsednik veća-sudija

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                    Dragiša Đorđević,s.r.