Pravna kvalifikacija dela i prekoračenje optužbe u krivičnom postupku

Zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Duško Vilotijević protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-119/25 od 07.04.2025. godine, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi i protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Kraljevu K. 16/24 od 16.12.2024. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijanu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje Apelacionom sudu u Kragujevcu ili je preinači i okrivljenog oglasi krivim za krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodeći da je Apelacioni sud u Kragujevcu prekoračio optužbu jer je dodao reči „u velikoj količini“ i okrivljenog oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. U stavu 2. istog člana, propisano je da sud nije vezan za predlog tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje, a samim tim, veće kriminalne delatnosti okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Prema stanju u spisima predmeta, optužnicom Višeg javnog tužioca u Kraljevu KTO 26/23 od 21.09.2023. godine, okrivljenom AA stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, a presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-119/25 od 07.04.2025. godine okrivljeni je oglašen krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 2. KZ.

Odredbom člana 246. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 35/19) propisano je da krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga čini ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Odredbom člana 246a. stav 2. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 35/19) propisano je da krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga čini onaj ko neovlašćeno drži u velikoj količini supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da kada je reč o radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge, kriterijum za razlikovanje krivičnog dela iz člana 246a. stav 2. KZ u odnosu na krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, je svrha držanja supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge, pa u tom smislu držanje zbog prodaje predstavlja obeležje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ. S druge strane, za krivično delo iz člana 246a. stav 2. KZ, nije, kao obeležje krivičnog dela, propisano držanje radi prodaje, odnosno nije relevantna svrha držanja navedenih supstanci ili preparata, već njihova količina, a prema zaprećenoj kazni ovo krivično delo predstavlja blaže krivično delo u odnosu na ono inkriminisano u odredbi člana 246. stav 1. KZ, s obzirom na to da je za krivično delo iz člana 246a. stav 2. KZ propisana kazna zatvora u trajanju od tri do deset godina, a za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od tri do dvanaest godina.

Vrhovni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, pobijanom presudom nije prekoračena optužba obzirom da je sud, na osnovu rezultata dokaznog postupka, uskladio činjenični opis dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, pa je okrivljenog, shodno ovlašćenjima iz člana 420. stav 2. ZKP, oglasio krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 2. KZ. Navedena izmena optužnog akta u izreci pobijane presude nije izvršena na štetu okrivljenog jer nije oglašeni krivim za veću kriminalnu aktivnost i volju niti je pobijana presuda izmenjena na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, naprotiv, okrivljeni je oglašen krivim i osuđen za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 2. KZ, koje je blaže u odnosu na krivično delo koje mu je optužnim aktom stavljeno na teret.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, u obrazloženju navedene povrede ne ukazuje na koji način je krivični zakon povređen, već iznosi sopstveni činjenični zaključak da se, po stavu odbrane, u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu nedozvoljeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, a ne o krivičnom delu iz člana 246a stav 2. KZ, na koji način suštinski osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima i ocenom dokaza datom od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama. Ovo sa razloga što u podnetom zahtevu navodi da je okrivljeni dugogodišnji konzument opojne droge, što prvostepeni sud zaboravlja, a na šta ukazuju i pisani dokazi koje je prvostepeni sud izveo. Sud je prilikom zaključivanja da li je reč o velikoj količini opojne droge, u potpunosti zanemario dokaz veštačenjem od strane veštaka neuropsihijatrijske struke, iz koga se jasno utvrđuje da je okrivljeni konzument opojne droge i da je dinamika uzimanja opojne droge koju navodi okrivljeni moguća.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Duška Vilotijevića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Gordana Kojić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković