Odbijeni zahtevi za zaštitu zakonitosti u predmetu primanja mita

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Sonje Pavlović, Radoslava Petrovića i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenih AA i BB, zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Stojkovića i branioca okrivljenog BB, advokata Bojane Šutić, oba podneta protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 738/15 od 19.06.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1171/18 od 21.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 01.10.2019. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJAJU se kao neosnovani, zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Stojkovića i branioca okrivljenog BB, advokata Bojane Šutić, oba podneta protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 738/15 od 19.06.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1171/18 od 21.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu K 738/15 od 19.06.2018. godine, okrivljeni AA i BB, oglašeni su krivim zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine u koje im se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 23.10.2015. godine do 15.01.2016. godine. Oštećeni VV, upućen je na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskoprvnog zahteva, i određeno je da će se o troškovima krivičnog postupka odlučiti naknadno, posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1171/18 od 21.01.2019. godine, usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu pa je samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K 738/15 od 19.06.2018. godine, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljene AA i BB, zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim osudio na kazne zatvora u trajanju od po dve godine u koje im se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 23.10.2015. godine do 15.01.2016. godine, dok su žalbe okrivljenog AA, njegovog branioca advokata Zorana Stojkovića i branioca okrivljenog BB, advokata Save Grujića odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Stojković, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tač. 9) i 11) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) KZ i zbog povrede odredbi članova 451. st. 1. i 2, i člana 16. stav 5. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, odnosno da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, uz zahtev da shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP, Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži;

- branilac okrivljenog BB, advokat Bojana Šutić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) KZ i zbog bitne povrede odredbi krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB, su neosnovani.

Branilac okrivljenog AA pravnosnažne presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da je u izreci pravnosnažne presude izostao opis radnji izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kao bitnog obeležja krivičnog dela u pitanju, obzirom da sud nije naveo koje to radnje okrivljeni AA nije preduzeo, a koje je morao izvršiti.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) ZKP, branilac okrivljenog BB u zahtevu navodi da u izreci pravnosnažne presude radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela okrivljenog BB nije opisana, zbog čega je izostao i opis krivice okrivljenog, te se ne može kao pravilan prihvatiti ni zaključak suda da je ovaj okrivljeni postupao u saizvršilaštvu sa okrivljenim AA, stajući na pravno stanovište da se u radnjama ovog okrivljenog eventualno stiču zakonska obeležja nekog drugog krivičnog dela, između ostalih, krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 1. KZ, ili pak zakonska obeležja disciplinskog prestupa.

Iznete navode zahteva branilaca okrivljenih AA i BB, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 367. stav 1. KZ propisano je da će se kazniti službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti.

Stavom 3. člana 367. KZ propisano je da će se kazniti službeno lice koje izvrši delo iz stava 1. ili 2. ovog člana u vezi sa otkrivanjem krivičnog dela, pokretanjem ili vođenjem krivičnog postupka, izricanjem ili izvršenjem krivične sankcije.

Radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 367. stav 1. KZ sastoji se u zahtevanju ili primanju poklona ili kakve druge koristi ili primanju obećanja poklona ili kakve koristi da se izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti, ili da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti, a neophodno je da se radi o službenoj radnji koju je izvršilac preduzimao u okviru svog službenog ovlašćenja.

Delo je dovršeno samim preduzimanjem jedne od alternativno propisanih radnji izvršenja, dakle nije potrebno da je izvršeno ono zbog čega se mito zahteva, prima ili prihvata obećanje mita.

Stavom 3. osnovnog oblika krivičnog dela primanje mita iz člana 367. KZ, propisan je kvalifikovani oblik osnovnog oblika krivičnog dela u pitanju, a koji se sastoji u tome da službeno lice postupa u vezi sa otkrivanjem krivičnog dela, pokretanjem ili vođenjem krivičnog postupka, izricanjem ili izvršenjem krivične sankcije.

Posledica ovog krivičnog dela sastoji se u ugrožavanju službene dužnosti.

Ovo krivično delo može se izvršiti isključivo sa direktnim umišljajem kao oblikom krivice.

Odredbom člana 33. KZ propisano je da ako više lica učestvuju u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo.

Iz izreke prvostepene pravnosnažne presude jasno proizilazi da su okrivljeni AA i BB ovlašćena službena lica MUP-a RS „posredno zahtevali i primili novac u iznosu od 900 evra i 5.000 evra od VV, da u okviru svojih službenih ovlašćenja ne izvrše službenu radnju koju bi morali izvršiti u vezi sa pokretanjem krivičnog postupka u čemu im je sa umišljajem pomogla okrivljena GG“, na način bliže opisan izrekom prvostepene presude „nakon čega je dana 17.10.2015. godine okrivljeni BB po prethodnom dogovoru sa okrivljenim AA primerak krivične prijave protiv VV za krivično delo falsifikovanje isprave predao na uvid osuđenoj GG iz PS ..., kako bi ona VV uverila u sadržinu iste“.

Iz izreke prvostepene presude, a suprotno navodima iz zahteva branilaca okrivljenih AA i BB, jasno proizilaze radnje izvršenja krivičnog dela u pitanju za koje su oglašeni krivim, postojanje umišljaja u odnosu na preduzetu radnju od strane okrivljenog BB kao i postojanje saizvršilaštva. Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda izreka prvostepene presude sadrži sve zakonske elemente bića krivičnog dela za koje su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim i koje je učinjeno u saizvršilaštvu iz člana 33. KZ.

Nadalje, suprotno navodu iz zahteva branioca okrivljenog BB, sud je na radnje ovog okrivljenog pravilno primenio krivični zakon pravno kvalifikujući njegove radnje kao krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog ocenio kao neosnovane.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je navode iz zahteva branilaca okrivljenih AA i BB, da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, kao i navode iz zahteva branioca okrivljenog BB da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u celini ocenio kao neosnovane.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenih AA i BB u suštinski istovetnim navodima zahteva, ističu da su pravnosnažne presude zasnovane na nezakonitim dokazima i to sporazumu o priznanju krivičnog dela Višeg javnog tužioca u Beogradu SK 95/16 od 25.04.2016. godine i presudi Višeg suda u Beogradu SPK 88/16 od 01.06.2016. godine.

I ove navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda kako već doneta pravnosnažna presuda predstavlja zakonit dokaz na kome se presuda može zasnivati, to, sledstveno iznetom, nižestepeni sudovi time što su izvršili uvid u presudu Višeg suda u Beogradu SPK 88/16 od 01.06.2016. godine kojom je usvojen sporazum o priznanju krivičnog dela Višeg javnog tužioca u Beogradu SK 95/16 od 25.04.2016. godine, pobijane pravnosnažne presude nisu zasnovali na nezakonitom dokazu.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branilaca okrivljenih AA i BB da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Stojković kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, pri čemu u obrazloženju zahteva nije ukazao na koji način je sud presudom optužbu prekoračio, zbog čega Vrhovni kasacioni sud i nije došao u mogućnost da ispituje osnovanost istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

Kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11), 438. stav 2. tač. 2) i 3), kao ni povrede odredaba članova 451. st. 1. i 2. i 16. stav 5. ZKP, ne predstavljaju razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                        Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić