Presuda Vrhovnog kasacionog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Ernada Biševca, advokat Dušan Sakić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, te naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama, protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer dela za koja je okrivljeni oglašen krivim, nisu krivična dela, iz razloga što krivica kao subjektivno obeležje krivičnih dela, nije u potpunosti opisana u izreci, tj. deo krivice koji se odnosi na umišljaj, nije opisan onako kako je definisano članom 25. KZ, odnosno nije navedeno da li je okrivljeni krivična dela izvršio sa direktnim ili eventualnim umišljajem, već je samo označeno da ih je izvršio sa umišljajem.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 22. KZ je propisano da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao je biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Članom 25. KZ je propisano da je krivično delo učinjeno sa umišljajem kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, ili kada je učinilac bio svestan da može učiniti delo, pa je na to i pristao.

Odredbom člana 114. tačka 11. KZ propisano je da će se zatvorom od najmanje 10 godina ili zatvorom od 30 do 40 godina, kazniti ko sa umišljajem liši života više lica, a ne radi se o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri porođaju ili lišenju života iz samislosti, dok je odredbom člana 30. KZ propisano da ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj kriivčnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a za pokušaj drugog krivičnog dela, samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj.

Član 348. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 121/2012 od 24.12.2012. godine) koji je blaži za okrivljenog, propisuje da ko neovlašćeno izrađuje, prodaje, nabavlja, vrši razmenu, ili drži vatreno oružje, njegove delove, municiju ili eksplozivne materije, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom, dok je stavom 4. tog člana propisano da ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. i 2. tog člana, kazniće se zatvorom od dve do deset godina.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude (tačka 1. izreke) jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11. u vezi člana 30. KZ, odnosno jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom, u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno, sa umišljajem, svestan da je njegovo delo zabranjeno, pokušao da liši života više lica upotrebom vatrenog oružja, pri čemu je jedno lice i lišio života, na način bliže opisan u tački 1. izreke pravnosnažne presude.

S tim u vezi, iz opisa radnje izvršenja navedenog krivičnog dela, a naime da je okrivljeni kritičnom prilikom „iz pištolja NN marke kalibra 9 mm, sa udaljenosti usta cevi od 10 do 15 cm ispalio jedan projektil u pravcu stomaka oštećenog AA, te ga je ispaljenim projektilom pogodio u predelu leve bočne strane trupa, nanoseći mu prostrelinu trbuha...... koja povreda je u vreme nanošenja predstavljala tešku telesnu povredu opasnu po život, ali smrtna posledica nije nastupila zbog blagovremene lekarske intervencije, a zatim iz istog pištolja ispalio više projektila u pravcu nastradalog BB, pa ga je jednim, sa udaljenosti usta cevi manje od 80 cm, pogodio u predeo donje desne polovine prednje strane trbuha, nanoseći mu prostrelinu mekih tkiva prednjeg trbušnog zida......koja povreda je predstavljala laku telesnu povredu, a jednim projektilom iz neposredne blizine, sa prislonom cevi pištolja na telo ga je pogodio u predeo leve polovine prednjeg zida grudnog koša, nanoseći mu prostrelinu grudnog koša......što je imalo za posledicu iskrvarenje iz raskidnog tkiva pluća, aorte, dušnika i raskidanih krvnih sudova, usled koje povrede je nastupila smrt BB, nakon čega se vozilom udaljio sa lica mesta“ – po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, očigledno proizilazi da je okrivljeni u odnosu na krivično delo iz člana 114. stav 1. tačka 11. u vezi člana 30. KZ, postupao sa direktnim umišljajem, koji je bio upravljen na to da liši života više lica, tj. da je isti bio svestan svog dela i da je hteo njegovo izvršenje.

Takođe, iz izreke pobijane prvostepene presude (tačka 2. izreke), jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, odnosno jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, svestan da je njegovo delo zabranjeno, neovlašćeno nosio vatreno odužje-pištolj NN marke kalibra 9 mm, na način bliže opisan u tački 2. izreke pravnosnažne presude.

U vezi navedenog, i iz opisa radnje izvršenja, predmetnog krivičnog dela, a naime da je okrivljeni kritičnom prilikom, „neovlašćeno nosio vatreno oružje, pištolj NN marke, kalibra 9 mm, u ugostiteljskom objektu „...“ u ulici ..., a zatim nakon događaja opisanog pod tačkom 1. izreke presude, udaljavajući se iz tog lokala u pravcu Velikog groblja, neovlašćeno nosio sa sobom isti pištolj, suprotno članu 5. stav 3. i članu 7. stav 1. Zakona o oružju i municiji“- po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, jasno proizilazi da je okrivljeni i u odnosu krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, takođe postupao sa direktnim umišljajem, koji je bio upravljen na to da neovlašćeno nosi vatreno oružje, tj. da je isti bio svestan svog dela i da je hteo njegovo izvršenje.

Imajući u vidu napred izneto, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer je umišljaj kao deo krivice, obuhvaćen izrekom pobijane prvostepene presude i u istoj kao takav označen i u stavu prvom i drugom, dakle u odnosu na oba krivična dela, pa bez obzira na okolnost što isti nije preciznije opisan u smislu člana 25. KZ, odnosno što nije izvršena konkretizacija da se radi o direktnom umišljaju, iz opisa radnji izvršenja, nedvosmisleno proizilazi da je okrivljeni u konkretnom slučaju, postupao sa direktnim umišljajem u odnosu na oba krivična dela za koja je pravnosnažno oglašen krivim, a koji direktni umišljaj je opisan u skladu sa navedenom zakonskom odredbom i u obrazloženju presude.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navodima da je izreka pobijane prvostepene presude, nerazumljiva.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a u preostalom delu je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                    Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić