Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu neovlašćene trgovine drogom

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 249/22 od 11.05.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe: Višeg javnog tužioca u Beogradu, branilaca okrivljenog Milisava Perića-advokata Vuka Tufegdžića i advokata Željka Sankovića, branilaca okrivljenog Dragana Đokovića-advokata Milana Kundačine i advokata Dušana Ignjatovića i branilaca okrivljenog Vladimira Anđića-advokata Nemanje Vasiljevića i Đurđije Mrdović, a presuda Višeg suda u Beogradu K 511/20 od 29.12.2021. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog Milisava Perića, advokat Vuk Tufegdžić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu,

- branioci okrivljenog Dragana Đokovića, advokat Milan Kundačina i advokat Dušan Ignjatović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili ukine presudu drugostepenog suda i predmet vrati na ponovno odlučivanje tom sudu,

- branioci okrivljenog Vladimira Anđića, advokat Nemanja Vasiljević i advokat Đurđija Mrdović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ, i smislu člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno članu 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti nisu osnovani.

Branioci okrivljenog Dragana Đokovića, advokat Milan Kundačina i advokat Dušan Ignjatović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP. Prema navodima zahteva, u donošenju pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 249/22 od 11.05.2022. godine učestvovali su sudija Rastko Popović, kao predsednik veća, i sudije mr Sretko Janković i Marko Jocić, kao članovi veća, koji su u istom krivičnom postupku prethodno odlučili o žalbama izjavljenim na rešenje o produženju pritvora Višeg suda u Beogradu K 511/20 - Kv 1033/21 od 15.03.2021. godine, rešenjem Kž2 705/21 od 05.04.2021. godine. U rešenju Apelacionog suda u Beogradu Kž2 705/21 od 05.04.2021. godine razlozi za produženje pritvora nisu obrazloženi postojanjem osnovane sumnje da su okrivljeni izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret i postojanjem osobitih okolnosti da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, u smislu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, već su obrazloženi opravdanom sumnjom potrebnom za podizanje optužnice. Zbog takvog obrazlaganja postojanja opravdane sumnje, postupanje sudija Rastka Popovića, mr Sretka Jankovića i Marka Jocića, prema mišljenju branilaca, upodobljeva se postupanju suda u fazi odlučivanja o potvrđivanju optužnice, u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP iz kog razloga su navedene sudije morale biti izuzete od sudijske dužnosti u donošenju drugostepene presude, a kako to nije učinjeno, drugostepenom presudom je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Dragana Đokovića da je drugostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora obavezno izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima u postupku ili zbog prethodnog postupanja u istom krivičnom predmetu, pa je tako, između ostalog, u tački 4) propisano da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti, što se odnosi, između ostalog, i na situaciju kada je sudija u istom predmetu učestvovao u potvrđivanju optužnice – član 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Prema odredbama člana 210. do 216. ZKP, odlučivanje o pritvoru podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za određivanje, produženje ili ukidanje te mere, u koje spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo pa je tako odredbom člana 211. stav 1. ZKP propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo.

Odredbom člana 2. tačka 18) ZKP propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, a tačkom 19) istog člana, propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Iz prethodno navedenih zakonskih odredbi, kao i dosadašnje prakse Evropskog suda za ljudska prava, proizilazi da učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru u istom predmetu, po pravilu, ne predstavlja razlog za njegovo obavezno izuzeće prilikom odlučivanja o krivici istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili nije, pa je prema tome, reč o faktičkom pitanju koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu.

U konkretnom slučaju, rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 705/21 od 05.04.2021. godine donetim u veću sastavljenom od sudije Rastka Popovića, predsednika veća, mr Sretka Jankovića i Marka Jocića, članova veća, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog Dragana Đokovića, advokata Dušana Ignjatovića i branilaca okrivljenog Vladimira Anđića, advokata Nemanje Vasiljevića i advokata Zorana Đikanovića, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K 511/20 – Kv 1033/21 od 15.03.2021. godine.

U obrazloženju navedenog rešenja, izneto je stanovište drugostepenog suda da je pravilno prvostepeni sud okrivljenima Draganu Đokoviću i Vladimiru Anđiću produžio pritvor po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pri čemu je, između ostalog, navedeno da „iz spisa predmeta proizlazi postojanje opravdane sumnje“ da su okrivljeni Milisav Perić, Dragan Đoković i Vladimir Anđić „izvršili krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, a okrivljeni Dragan Đoković i krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ“, da „...postoji opravdana sumnja da su okrivljeni radi prodaje prenosili opojnu drogu kanabis ukupne neto mase 91.889,49 grama....“ to sve navedene okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje opravdavaju meru pritvora“.

Međutim, ovakvo obrazloženje drugostepenog rešenja kojim je odbijena žalba na rešenje o produženju pritvora samo po sebi ne znači da se postupanje sudija Rastka Popovića, mr Sretka Jankovića i Marka Jocića, može poistovetiti sa ulogom sudije koji je učestvovao u potvrđivanju optužnice u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Ovo iz razloga što utvrđivanje postojanja opravdane sumnje podrazumeva ocenu predloženih dokaza odnosno njihove dovoljnosti za potvrđivanje optužnice, čime se bavio sud u za to predviđenom postupku. Odlučujući u navedenom rešenju, u zakonskom postupku vezanom za pritvor, sud se nije bavio ocenom dovoljnosti dokaza i njihovim kvalitetom u odnosu na optužni akt, već je samo naveo da postoji opravdana sumnja, kojom se prethodno već bavilo veće prvostepenog suda iz člana 21. stav 4. ZKP tokom ispitivanja optužnice. S obzirom na to da je optužnica prethodno potvrđena i opravdana sumnja utvrđena, to navođenje ove činjenice ne znači poistovećivanje sa postupanjem veća koje odlučuje o potvrđivanju optužnice, već znači upravo ono što je u rešenju i označeno – samo konstataciju činjenice da opravdana sumnja postoji.

Shodno navedenom, drugostepeni sud se, u rešenju u čijem donošenju su učestvovale sudije Rasto Popović, mr Sretko Janković i Marko Jocić, odlučujući o žalbama branilaca okrivljenih na rešenje o produženju pritvora, bavio razlozima za pritvor i pri tom, osim sumnje u odnosu na krivično delo opisano u optužnici, nije značajnije izrazio stav u pogledu krivice okrivljenih, koji bi doveo u sumnju pitanje nepristrasnosti sudija u odnosu na kasnije meritorno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da sama činjenica da su navedene sudije koje su jednom učestvovale u donošenju drugostepenog rešenja o žalbama izjavljenim protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora, ni po kriterijumu izražavanja stava o opravdanoj sumnji, niti po broju učestvovanja u donošenju odluka u ranijim fazama postupka, ne dovodi u pitanje pretpostavku njihove nepristrasnosti prilikom donošenja odluke o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, zbog čega pobijanom drugostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Dragana Đokovića, advokata Milane Kundačine i advokata Dušana Ignjatovića.

Branioci svih okrivljenih zahteve za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

Branilac okrivljenog Milisava Perića, advokat Vuk Tufegdžić, smatra da su nezakoniti svi dokazi koji su proistekli iz pretresanja vozila kojim je upravljao okrivljeni Milisav Perić. Prema navodima zahteva, pretresanje vozila preduzeto je suprotno odredbama člana 155. do 160. ZKP jer je pretresanje izvršeno bez naredbe suda čije donošenje je nužno obzirom da to propisuje Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o policiji i Pravilnik o policijskim ovlašćenjima. U konkretnom slučaju, okrivljeni Milisav Perić je odmah po zaustavljanju vozila lišen slobode, vozilo kojim je upravljao je otvoreno i iz njega su izvađene torbe, a potom i njihov sadržaj odnosno paketi obmotani celofanom i lepljivom trakom koji su isečeni i tako iz njih izvađena marihuana, pa branilac zaključuje da, se u konkretnom slučaju, ne radi o pregledu vozila, kako to nalaze nižestepeni sudovi, već o pretresanju vozila. Policijski službenici nisu imali naredbu suda za pretresanje, pa je pretresanje izvršeno suprotno zakonu iz kog razloga su, po mišljenju branioca, dokazi koji su takvim nezakonitim pretresanjem pribavljeni takođe nezakoniti i kao takvi su morali biti izdvojeni iz spisa predmeta.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milisava Perića, advokata Vuka Tufegdžića, ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge date na strani četiri, u stavu četvrtom obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branioci okrivljenog Vladimira Anđića, advokat Nemanja Vasiljević i advokat Đurđija Mrdović, kao nezakonite dokaze označavaju iskaze svedoka AA i BB jer su iskazi ovih svedoka, prema navodima zahteva, proizvod nezakonitog sprovođenja posebnih dokaznih radnji, a ne njihovih neposrednih saznanja kao svedoka. Iz iskaza navedenih svedoka, po mišljenju branioca, jasno proizilazi da je u konkretnom slučaju primenjena posebna dokazna radnja tajnog praćenja i snimanja iz člana 171. ZKP jer su saznanja o kretanju vozila koje su pratili, ovi svedoci mogli imati samo u koliko su ta vozila tajno pratili i snimali, imajući u vidu da su svedočili o vozilima koja su u pokretu, pa saznanja o njihovom kretanju nisu mogli imati ukoliko su vršili prostu policijsku opservaciju. U konkretnom slučaju, za sprovođenje posebne dokazne radnje tajnog praćenja i snimanja nije postojala naredba sudije za prethodni postupak, u smislu člana 172. ZKP, pa su, prema navodima zahteva, iskazi svedoka AA i BB proizvod nezakonito sprovedene posebne dokazne radnje i kao takvi i sami nezakoniti.

Nasuprot iznetim navodima zahteva Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP, propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza, dok je članom 84. stav 1. ZKP propisano da dokazi koji su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. tog zakonika (nezakoniti dokazi) ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku.

Prema navedenim zakonskim odredbama, činjenice u krivičnom postupku se mogu dokazivati svim dokazima osim onima koji su sami po sebi ili po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbom člana 16. stav 1. ZKP.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

U konkretnom slučaju, svedoci AA i BB su zakonito preduzimali radnje u smislu odredbe člana 286. stav 1. ZKP, koja policijskim službenicima daje ovlašćenja da radi otkrivanja krivičnih dela i njihovih učinilaca, bez bilo čijeg posebnog naloga, preduzimaju potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, odnosno da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz.

Policijski službenici su, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prilikom obavljanja policijskih poslova primenili policijske mere i radnje - policijsko opažanje i opserviranje, koje se vrši na javnim i drugim za pristup dostupnim mestima, bez zadiranja u pravo na privatnost bilo kog lica, a na šta su ovlašćeni shodno članu 47. stav 2. tačka 3. i člana 50. stav 2. Zakona o policiji.

Prema tome, u konkretnom slučaju se ne radi se o posebnoj dokaznoj radnji tajnog praćenja i snimanja iz člana 171. ZKP, bez naredbe sudije za prethodni postupak, kako to neosnovano branioci okrivljenog Vladimira Anđića, ističu u zahtevu, već o primeni policijskih ovlašćenja prema citiranoj odredbi člana 286. stav 1. ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud suprotne navode zahteva ocenjuje kao neosnovane. S toga se i iskazi policijskih službenika AA i BB dati u dokaznom postupku na glavnom pretresu, u svojstvu svedoka, na okolnosti njihovih saznanja do kojih su došli opservacijom okrivljenih, ne mogu se smatrati nezakonitim dokazima.

Branioci okrivljenog Dragana Đokovića, advokat Milan Kundačina i advokat Dušan Ignjatović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označavaju potvrdu o privremeno oduzetim predmetima KU 205/20 od 28.04.2020. godine. Prema navodima zahteva, navedena potvrda ne može predstavljati dokaz da predmeti koji su uz njeno izdavanje oduzeti, pripadaju okrivljenom Draganu Đokoviću jer bi to značilo da je okrivljeni, koji je lišen slobode, bez prisustva branioca, priznao svoju krivicu. Takav dokaz je, prema stavu branioca, očigledno nezakonit, pa je sud navedenu potvrdu morao da izdvoji iz spisa predmeta. Sud, međutim, to nije učinio već je upotrebio kao dokaz koji je cenio na strani 46. obrazloženja prvostepene presude gde je naveo da je okrivljeni držalac opojne droge jer je potvrdu potpisao dobrovoljno i bez primedbi. Na strani 53. obrazloženja prvostepene presude sud je, po navodima branioca, u pogledu navedene okolnosti, ocenio kao neosnovene odbrane okrivljenih Milisava Perića i Dragana Đokovića i izrazio svoj stav o oduzimanju predmeta u smislu člana 150. ZKP i pravnoj valjanosti predmetne potvrde, za koju branioci smatraju da je nezakonita jer je njom narušeno pravo na odbranu i zabrana samoinkriminacije. Obzirom da navedena potvrda o privremeno oduzetim predmetima nije zakonit dokaz, branioci okrivljenog Dragana Đokovića, u zahtevu ističu da nisu zakoniti ni drugi dokazi koji su na njoj zasnovani, prevashodno fizičko-hemijsko veštačenje opojne droge koja je uz ovu potvrdu privremeno oduzeta.

Iznetim navodima zahteva, prema nalaženju ovog suda, branioci okrivljenog Dragana Đokovića, osporavajući ocenu suda o sadržini i dokaznoj vrednosti pisanog dokaza, suštinski osporavaju pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno ocenu dokaza koju u pogledu predmetne potvrde o privremeno oduzetim predmetima i odbranama okrivljenih prvostepeni sud iznosi u razlozima svoje presude.

Branioci okrivljenog Vladimira Anđića, advokat Nemanja Vasiljević i advokat Đurđija Mrdović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnose zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 28. KZ koju obrazlažu osporavanjem činjeničnih utvrđenja suda u pogledu postojanja svesti okrivljenog Vladimira Anđića o stvarnim obeležjima krivičnog dela, paušalno pri tome navodeći da je došlo do pogrešne primene zakona i polemišući sa ocenom izvedenih dokaza, na koji način ukazuju na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Međutim, pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u razmatranje prethodno iznetih navoda branilaca okrivljenog Dragana Đokovića, advokat Milan Kundačina i advokat Dušan Ignjatović i branilaca okrivljenog Vladimira Anđića, advokat Nemanja Vasiljević i advokat Đurđija Mrdović kojima se ukazuje na ovu povredu zakona.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, pa je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                       Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić