Odluka Vrhovnog suda o zahtevima za zaštitu zakonitosti okrivljenih

-branioca okrivljenih Vlatka Tojagića, Bojana Pavlovića i Milana Dragojlovića, advokata Ljubice Silić, i branioca okrivljenih Živana Dragojlović i Milana Dragojlovića, advokata Ivana Tatića u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP,

-branioca okrivljenih Vlatka Tojagića, Bojana Pavlovića i Milana Dragojlovića, advokata Ljubice Silić u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i člana 441. stav 3. ZKP,

dok se isti zahtevi u ostalom delu ODBACUJU.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milenka Vukelića, advokata Sanje Čupić Maljković, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 16/22 od 14.10.2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 16/23 od 27.03.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 16/22 od 14.10.2022. godine, okrivljeni Vlatko Tojagić, Milan Dragojlović, Živan Dragojlović, Bojan Pavlović, Filip Milutinović i Milenko Vukelić oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 121. stav 2. u vezi člana 33. KZ, za koje su osuđeni na kazne zatvora i to: okrivljeni Vlatko Tojagić, Milan Dragojlović, Živan Dragojlović i Milenko Vukelić u trajanju od po 7 godina, orkivljeni Bojan Pavlović u trajanju od 6 godina, okrivljeni Filip Milutinović u trajanju od 5 godina, a okrivljeni Mladen Vukelić oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 121. stav 2. u vezi člana 33. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 godina, zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci, zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 godine, zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, učinjeno na štetu oštećene AA, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, učinjeno na štetu oštećene BB, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci, pa je okrivljeni Mladen Vukelić osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina i 5 meseci.

Istom presudom na osnovu člana 63. KZ, okrivljenima je u izrečene kazne zatvora uračunato vreme koje su proveli u pritvoru i to okrivljenom Vlatku Tojagiću vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru od 22.01.2018. godine do 28.05.2018. godine, kao i od 28.05.2018. godine pa nadalje, okrivljenom Milanu Dragojloviću vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru od 17.09.2019. godine do 03.12.2019. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru počev od 03.12.2019. godine pa nadalje, okrivljenom Živanu Dragojloviću vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru od 03.02.2018. godine do 19.02.2018. godine, kao i od 19.02.2018. godine pa nadalje, okrivljenom Bojanu Pavloviću vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru od 20.01.2018. godine do 13.04.2018. godine, kao vreme provedeno u pritvoru počev od 13.04.2018. godine pa nadalje, okrivljenom Filipu Milutinoviću vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru od 03.12.2018. godine do 14.02.2019. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru od 14.02.2019. godine pa nadalje i okrivljenom Milenku Vukeliću vreme provedeno u pritvoru počev od 11.12.2017. godine pa nadalje.

Navednom presudom na osnovu člana 84. KZ prema okrivljenom Živanu Dragojloviću izrečena je mera bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara, koja će se izvršiti u SZB u Beogradu i trajaće dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od 3 godine, a vreme provedeno u ustanovi na lečenju će se uračunati u izrečenu kaznu zatvora.

Istom presudom na osnovu člana 87. KZ prema okrivljenom Mladenu Vukeliću izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta, pa je od okrivljenog oduzet jedan pištolj marke „CZ M-57“, kal. 7,65 milimetara, fabričkog broja ... i 4 metka za taj pištolj, po izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta PU SR Mitrovica od 16.12.2017. godine.

Navedenom presudom na osnovu člana 258. ZKP, oštećeni VV upućen je na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Istom presudom na osnovu člana 261. i 264. ZKP, obavezani su okrivljeni - Vlatko Tojagić, Milan Dragojlović, Živan Dragojlović, Bojan Pavlović, Filip Milutinović i Mladen Vukelić i Milenko Vukelić da na ime paušala sudu plate iznos svaki od po 10.000,00 dinara, kao i troškove krivičnog postupka koje će sud odrediti naknadno posebnim rešenjem, kao i da na račun Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici uplate troškove bliže navedene u izreci te presude, u ukupnom iznosu od 391.216,08 dinara, troškove privođenja po računima MUP-a RS, KPZ Sremska Mitrovica bliže navedenim u izreci presude, u ukupnom iznosu od 1.200,00 dinara, koje troškove će okrivljeni Vlatko Tojagić, Milan Dragojlović, Živan Dragojlović, Bojan Pavlović, Filip Milutinović, Mladen Vukelić i Milenko Vukelić solidarno da isplate, kao i sve druge troškove, sve u roku od 60 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Navedenom presudom na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP okrivljeni Milenko Vukelić oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 16/23 od 27.03.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, branilaca okrivljenih Vlatka Tojagića i Milana Dragojlovića i Milana Dragojlovića lično, branilaca okrivljenih Živana Dragojlovića, Bojana Pavlovića, Filipa Milutinovića, Mladena Vukelića i Milenka Vukelića, pa je presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 16/22 od 14.10.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Vlatka Tojagića, Milana Dragojlovića i Bojana Pavlovića, advokat Ljubica Silić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i tačka 9) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i člana 441. stav 3. ZKP, a iz obrazloženja ovih zahteva proizilazi da su isti podneti i zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine u celini ili delimično i predmet vrati na ponovno odlučivanje organu postupka ili prvostepenom ili drugostepenom sudu ili da preinači u celini ili delimično pobijane presude na taj način što će okrivljene osloboditi optužbe ili im izreći blaže krivične sankcije ili prekvalifikovati krivična dela i izreći blaže krivične sankcije;

- branilac okrivljenih Živana Dragojlovića i Milana Dragojlovića, advokat Ivan Tatić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tač. 4), 8) i 9) ZKP ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, a u odnosu na okrivljenog Milana Dragojlovića i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da su zahtevi podneti i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine u celini ili delimično i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu, sa predlogom da se novi pretres održi pred izmenjenim većem ili da preinači u celini ili delimično pobijane presude na taj način što će okrivljene osloboditi od optužbe ili im izreći blažu kaznu ili tako što će Živanu Dragojloviću izreći uslovnu osudu, kao meru upozorenja, kao i da okrivljenom Živanu Dragojloviću ukine izrečenu meru bezbednosti, da branioca obavesti o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP, a da se izvršenje izvršenje pravnosnažne presude prekine, na osnovu člana 488. stav 3. ZKP;

- branilac okrivljenog Vlatka Tojagića, advokat Goran Karadarević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe;

- branioci okrivljenog Filipa Milutinovića, advokati Miloš Mršović, Željko Sanković i Petar Ognjanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, povrede člana 451. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (440. ZKP), sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine u celini ili delimično i predmet vrati na ponovno suđenje, s tim da se novi pretres održi pred izmenjenim većem ili da pobijane presude preinači u celini ili delimično;

- branilac okrivljenog Milenka Vukelića, advokat Sanja Čupić Miljković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odluku i to samo u odnosu na ovog okrivljenog.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevima, našao:

- zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vlatka Tojagića, Bojana Pavlovića i Milana Dragojlovića, advokata Ljubice Silić, su neosnovani u delu u kome se odnose na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 9) i 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) i 3) i člana 441. stav 3. ZKP, dok su u preostalom delu nedozvoljeni,

- zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Živana Dragojlovića i Milana Dragojlovića, advokata Ivana Tatića, su neosnovani u delu u kom su podneti zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok su u ostalom delu nedozvoljeni, odnosno nemaju zakonom propisan sadržaj,

-zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Filipa Milutinovića, advokata Miloša Mršovića, Željka Sankovića i Petra Ognjanovića, je neosnovan u delu u kome je podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen,

- zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vlatka Tojagića, advokata Gorana Karadarevića je neosnovan u delu kome je podnet zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP,

- zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milenka Vukelića, advokata Sanje Čupić Maljković, je nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branioci okrivljenih Vlatka Tojagića, Bojana Pavlovića, Milana Dragojlovića, Živana Dragojlovića i Filipa Milutinovića, advokati Ljubica Silić, Ivan Tatić, Miloš Mršović, Željko Sanković i Petar Ognjanović u zahtevima za zaštitu zakonitosti navode da je drugostepena presuda u ovom krivičnom postupku doneta u veću sastavljenom od sudija Zorana Paripovića, predsednika veća, Borivoja Papa, Darka Tadića, Đurđine Bjelobaba i Milorada Dedića, članova veća, a koje sudije su u više navrata odlučivale o žalbama na rešenja o produženju pritvora ovim okrivljenima i to:

-sudije Đurđina Bjelobaba i Zoran Paripović u rešenjima Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1319/19 od 16.09.2019. godine, Kž2 283/20 od 18.02.2020. godine, Kž2 655/20 od 23.04.2020. godine, Kž2 1358/20 od 25.08.2020. godine i Kž2 193/21 od 09.02.2021. godine,

-sudija Đurđina Bjelobaba u rešenju Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 15/20 od 06.01.2020. godine,

-sudija Borivoje Pap u rešenju Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 507/22 od 04.04.2020. godine,

-sudije Milorad Dedić i Borivoje Pap u rešenju Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1749/22 od 10.11.2020. godine.

Pored toga u zahtevima se navodi i da su sudije Milorad Dedić, Darko Tadić i Borivoje Pap učestvovali u donošenju rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 817/21 od 13.01.2022. godine kojim je ukinuta presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 57/19 i to zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP u vezi člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, zbog učešća sudije Marice Jolić u donošenju prvostepene presude, a koja sudija je prethodno u istom predmetu, odlučivala o pritvoru, kao meri obezbeđenja prisustva okrivljenih u ovom krivičnom postupku.

U zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ukazuje se da je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP učinjena na taj način što su navedene sudije, koje su više puta učestvovale u donošenju odluka o pritvoru izrazile opravdanu sumnju da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im bila stavljena na teret, a što predstavlja zauzimanje stava o krivici okrivljenih i ukazuje na visok stepen pristrasnosti prilikom odlučivanja u donošenju drugostepene presude koja se pobija ovim zahtevima, kao i da u pogledu povrede zakona učinjene na štetu okrivljenih na navedeni način, postoje brojne odluke Evropskog suda za ljudska prava.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1319/19 od 16.09.2019. godine doneto u veću sastavljenom od sudija Đurđine Bjelobaba, predsednika veća, Zorana Paripovića i Zdravke Pisarić, članova veća i da su tim rešenjem odbijene kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog Vlatka Tojagića, advokata Ljubice Silić, Jovice Kovačevića i Gorana Karadarevića, branioca okrivljenog Milenka Vukelića, advokata Sanje Čupić Miljković, branioca okrivljenog Bojana Pavlovića, advokata Ljubice Silić, branioca okrivljenog Živana Dragojlovića, advokata Ivana Tatića i branioca okrivljenog Filipa Milutinovića, advokata Miloša Mršovića izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv 578/19 od 06.08.2019. godine. Iz obrazloženja te odluke prozilazi da je pravilno prvostepeni sud produžio pritvor protiv okrivljenog Vlatka Tojagića, Živana Dragojlovića, Filipa Milutinovića, Milenka Vukelića i Bojana Pavlovića, zbog opravdane sumnje da su izvršili krivično delo teško ubistvo u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 114. tačka 11. u vezi člana 30. i člana 33. KZ, a okrivljeni Milenko Vukelić i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, okrivljeni Živan Dragojlović i krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. KZ i to prema okrivljenima Vlatku Tojagiću, Živanu Dragojloviću, Filipu Milutinoviću i Bojanu Pavloviću na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, jer su se okrivljeni nalazili u bekstvu, za njima je raspisana poternica, nakon lišenja su se nalazili u ekstradicionom pritvoru i isporučeni su organima Republike Srbije, pa bi se u slučaju boravka na slobodi, mogli ponovo dati u bekstvo i biti nedostupni državnim organima, a prema okrivljenima Vlatku Tojagiću, Živanu Dragojloviću, Filipu Milutinoviću, Bojanu Pavloviću i Milenku Vukeliću i na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, jer su ovi okrivljeni ranije osuđivani i to za krivična dela sa elementima nasilja, što predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju da bi u kratkom vremenskom periodu mogli ponoviti krivično delo.

Rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu: -Kž2 15/20 od 06.01.2020. godine (u čijem donošenju je učestvovala sudija Đurđina Bjelobaba i kojim su odbijene kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Milenka Vukelića, Vlatka Tojagića, Bojana Pavlovića i Filipa Milutinovića izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv 898/18 od 04.12.2019. godine)

-Kž2 283/20 od 18.02.2020. godine (u čijem donošenju su učestvovale sudije Đurđina Bjelobaba i Zoran Paripović i kojim su odbijene kao neosnovane žalbe okrivljenog Vlatka Tojagića, branioca okrivljenog Milenka Vukelića i branioca okrivljenog Filipa Milutinovića izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv 47/20 od 30.01.2020. godine)

-Kž2 655/20 od 23.04.2020. godine (u čijem donošenju su učestvovale sudije Đurđina Bjelobaba i Zoran Paripović kojim su odbijene kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Vlatka Tojagića, Milenka Vukelića, Bojana Pavlovića, Milana Dragojlovića – koji se nalazio u pritvoru iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP sa istim obrazloženjem kao i u odnosu na druge okrivljene, i Filipa Milutinovića izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv 190/20 od 30.03.2020. godine)

-Kž2 1358/20 od 25.08.2020. godine (u čijem donošenju su učestovale sudije Đurđina Bjelobaba i Zoran Paripović kojim su odbijene kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Vlatka Tojagića, Milenka Vukelića i Filipa Milutinovića izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv 422/20 od 24.07.2020. godine)

-Kž2 193/21 od 09.02.2021. godine (u čijem donošenju su učestvovale sudije Đurđina Bjelobaba i Zoran Paripović i kojim su odbijene kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog Vlatka Tojagića, Milenka Vukelića, Filipa Milutinovića, Živana Dragojlovića i Milana Dragojlovića izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv 23/21 od 22.01.2021. godine)

-Kž2 507/22 od 04.04.2022. godine (u čijem donošenju je učestvovao sudija Borivoje Pap i kojim su odbijene žalbe branilaca okrivljenog Vlatka Tojagića, Bojana Pavlovića i Milana Dragutivnovića izjavljene protiv rešenja o produženju pritvora Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv 141/22 od 11.03.2022. godine);

sadrže u svojim obrazloženjima, konstataciju suda da postoji opravdana sumnja da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret, kao i razloge zbog kojih su ispunjeni uslovi za zadržavanje okrivljenih u pritvoru po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je garantovano da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

U cilju očuvanja standarda nezavisnog i nepristrasnost suda i prava na pravično suđenje, garantovanih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u Zakoniku o krivičnom postupku odredbom člana 37. propisani su razlozi za izuzeće sudija.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 1)-4) ZKP, predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora obavezno izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima u postupku ili zbog prethodnog postupanja u istom krivičnom predmetu, pa je tako u tački 4) propisano da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tač 4) ZKP postoji ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu učestovao sudija koja je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti, što se odnosi, između ostalog i na razlog što je u istom predmetu učestvovao u potvrđivanju optužnice – član 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Odredbom člana 210. do 216. ZKP propisano je da odlučivanje o pritvoru podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za određivanje, produženje ili ukidanje te mere, u koje spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo, pa je tako odredbom člana 211. stav 1. ZKP, propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja je učinilo krivično delo.

Odredbom člana 2. tačka 18) ZKP, propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, a tačkom 19) istog člana propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Vrhovni sud je, ocenjujući iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, pored ustavnih i zakonskih odredbi imao u vidu i dosadašnju praksu Evropskog suda za ljudska prava, koja se inicijalno zasnivala na objektivnoj koncepciji zasnovanoj na strogoj razdvojenosti funkcije gonjenja, istrage i suđenja, pa sve do koncepcije koja je više subjektivna, jer pretpostavlja analizu okolnosti konkretnog slučaja u kojem se rešava pitanje poštovanja razdvojenosti navedenih funkcija.

Po nalaženju Vrhovnog suda, učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru, u istom predmetu, po pravilu, ne predstavlja razlog za njegovo obavezno izuzeće prilikom odlučivanja o krivici istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom donošenja odluke o pritvoru, zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog, a što predstavlja faktičko pitanje koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu.

Stoji činjenica da je u obrazloženjima rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu, kojima su odbijene žalbe na rešenja kojima su okrivljenima Vlatku Tojagiću, Milanu Dragojloviću, Živanu Dragojloviću, Bojanu Pavloviću, Filipu Milutinoviću i Milenku Vukeliću produženi pritvori, između ostalog navedeno, da zbog postojanja okolnosti propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, tu meru treba prema okrivljenima produžiti, jer „postoji opravdana sumnja da su okrivljeni izvršili krivična dela...“, međutim, po stanovištu Vrhovnog suda, utvrđivanje postojanja opravdane sumnje bio bi proces u kome bi se veće bavilo ocenom dokaza i njihove dovoljnosti za potvrđivanje optužnice, a što odlučujući o žalbama na navedena rešenja nije bio slučaj, jer se sud nije bavio ocenom dokaza i njihovim kvalitetom, već je samo naveo da postoji opravdana sumnja, a kojom se prethodno bavilo neko drugo veće, jer je optužnica prethodno bila potvrđena, pa se samim navođenjem ove činjenice veće koje je odlučivalo o žalbama na rešenja o produženju pritvora ne može poistovetiti sa većem koje odlučuje o potvrđivanju optužnice, već je prilikom odlučivanja o žalbama na navedena rešenja samo konstatovana činjenica da opravdana sumnja već postoji.

Iz navedenog razloga, po nalaženju Vrhovnog suda, sudije Zoran Paripović, Borivoje Pap, Đurđina Bjelobaba i Milorad Dedić svojim učešćem u donošenju rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1319/19 od 16.09.2019. godine, Kž2 15/20 od 06.01.2020. godine, Kž2 283/20 od 18.02.2020. godine, Kž2 655/20 od 23.04.2020. godine, Kž2 1358/20 od 25.08.2020. godine, Kž2 193/21 od 09.02.2021. godine i Kž2 507/22 od 04.04.2022. godine, nisu značajnije izrazile stav u pogledu krivice okrivljenih, koji bi doveo u sumnju njihovu nepristrasnost u odnosu na kasnije meritorno odlučivanje.

Sve navedeno odnosi se i na učešće sudija Milorada Dedića, Darka Tadića i Borivoja Papa u donošenju rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 817/21 od 13.01.2022. godine, kojim je ukinuta presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 57/19 i to zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, u kom rešenju su navedene sudije prvostepenu presudu ukinule iz procesnih razloga, kao i na učešće sudija Milorada Dedića i Borivoja Papa u donošenju rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1749/22 od 10.11.2022. godine, kojim su odbijene kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Vlatka Tojagića, Milana Dragojlovića, Živana Dragojlovića, Bojana Pavlovića, Filipa Milutinovića i Milenka Vukelića izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 16/22 od 14.10.2022. godine, kojim je, nakon izricanja nepravnosnažne prvostepene presude produžen pritvor prema okrivljenima.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vlatka Tojagića, Bojana Pavlovića i Milana Dragojlovića, advokata Ljubice Silić, branioca okrivljenih Živana Dragojlovića i Milana Dragojlovića, advokata Ivana Tatića, i branilaca okrivljenog Filipa Milutinovića, advokata Miloša Mršovića, Željka Sankovića i Petra Ognjanovića, kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenih Vlatka Tojagića, Bojana Pavlovića i Milana Dragojlovića, advokat Ljubica Silić, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti navodi da je činjenični opis krivičnih dela za koja su okrivljeni oglašeni krivim prvostepeni sud menjao na taj način što je dodao da su svi okrivljeni oštećenima naneli teške telesne povrede, što je nezakonito, jer je tokom postupka jedino bilo moguće utvrđivati da li se pod činjenični opis krivičnog dela koji je preciziran u dispozitivu optužnog akta, moglo podvesti krivično delo i koje krivično delo, pa su okrivljeni Vlatko Tojagić, Bojan Pavlović i Milan Dragojlović oglašeni krivim da su preduzeli protivpravne radnje u većem stepenu od stepena koji je naveden u optužnom aktu, na koji način je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Preciziranom optužnicom Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici KTO 25/19 od 04.07.2019. godine okrivljenima Vlatku Tojagiću, Milanu Dragojloviću, Živanu Dragojloviću, Bojanu Pavloviću, Filipu Milutinoviću, Mladenu Vukeliću i Milenku Vukeliću stavljeno je na teret da su dana ...2017. godine, oko 00:45, u Sremskoj Mitrovici, u ulici ..., u ugostiteljskom objektu „...“, u zajednici i po prethodno međusobnom dogovoru, pokušali da liše života više lica i to tako što su nakon verbalne rasprave između okrivljenog Bojana Pavlovića zv. „Žika“ i ošt. VV zv. „VV1“, policijskog službenika koji je bio u društvu sa oštećenim GG, radnikom KPZ Sremska Mitrovica, a koja rasprava se odigrala ispred navedenog lokala i kasnije nastavila unutar lokala gde je došlo do fizičkog obračuna između svih okrivljenih i oštećenih VV i GG, u ovom fizičkom obračunu, imenovanim oštećenima rukama i nogama zadavali više udaraca po glavi i telu, nastavljajući sa tim radnjama i kada su oštećeni pali na pod, što je trajalo nekoliko minuta, da bi jednog momenta okrivljeni Milenko Vukelić, dok je u desnoj ruci držao vatreno oružje – pištolj koji je neovlašćeno nosio, čvrstim predmetom koji je držao u levoj ruci počeo da udara oštećenog VV po glavi, dok je isti ležao na podu, nakon čega je okrivljeni Milenko Vukelić stao nogom na glavu oštećenom VV i gazio ga, dok su za to vreme svi ostali okrivljeni šutirali imenovane oštećene nogama i udarali rukama po telima, da bi u jednom momentu bio ispaljen hitac koji je rikošetirao i udario u plafon lokala u kojem je tada bilo više gostiju, za koje vreme su svi okrivljeni nastavili da tuku oštećenog VV i oštećenog GG, bacajući na njih stolice i sto i udarajući ih po glavama, dok je okrivljeni Živan Dragojlović u jednom momentu uzeo više staklenih flašica, razbio ih o sto i njima nanosio posekotine i ubode po glavama i telima oštećenih, pri čemu je oštećenom GG odsekao levo uvo, a oštećenom VV počeo da seče levo uvo, ne prestajući sa ovakvim radnjama uprkos obilnom krvarenju oštećenih, a okrivljeni Vlatko Tojagić još jednom šutnuo nogom po glavi ošt. VV, nakon čega je okrivljeni Mladen Vukelić držeći u ruci vatreno oružje – pištolj koji je neovlašćeno nosio, prišao ošt. VV dok je isti ležao na podu zajedno sa oštećenim GG, naneo mu više udaraca rukama i nogama po glavi i telu, da bi potom upotrebom predmetnog vatrenog oružja izazvao opasnost za život i telo ljudi i oštećenima AA i BB naneo lake telesne povrede, tako što je u prazan prostor ispalio nasumični hitac iz pištolja koji je držao u desnoj ruci, koji je hitac prošao neposredno pored desnog ramena okrivljenog Vlatka Tojagića, nakon čega je metak rikošetirao, odnosno odbio se u pravcu separea u kom su se nalazile oštećene AA i BB, zajedno sa drugim gostima lokala, usled čega je oštećena BB zadobila više povreda u vidu ustrelnih rana nanesenim delovanjem fragmenata rasparčavanog projektila ispaljenog iz pištolja u predelu desne potkolenice i u vidu okrzotine u predelu leve butine, koje povrede po prirodi predstavljaju lake telesne povrede u svom pojedinačnom i zbirnom delovanju, dok je oštećena AA zadobila više povreda u vidu otvorenih – reznih rana u predelu četvrtog i petog prsta leve šake koje su prouzrokovane fragmentima rasparčavanog projektila, koje povrede po prirodi predstavljaju lake telesne povrede u svom pojedinačnom i zbirnom delovanju, dok su za to vreme oštećeni VV i GG nepomično ležali u lokvama krvi na podu predmetnog ugostiteljskog objekta, pri čemu svi okrivljeni nisu prestajali sa fizičkim napadima uperenim prema njima, te je okrivljeni Živan Dragojlović ponovno nekoliko puta udario po glavi oštećenog VV dok se okrivljeni Mladen Vukelić za to vreme zadržao u predmetnom lokalu u čijem je magacinu sakrio pištolj, a kojim radnjama su svi okrivljeni iskazali posebnu upornost, surovost i svirepost u nanošenju povreda imenovanim oštećenima koje su se kod oštećenog VV ogladale u vidu razderno-nagnječne rane u predelu desne ušne školjke, razdelno- nagnječne rane u predelu leve ušne školjke, razderno-nagnječne rane u čeonom predelu glave, razderno-nagnječne rane u predelu grebena nosa, razderno-nagnječne rane u predelu levog obraza, razderno-nagnječne rane u predelu leve strane vrata, razderno- nagnječne rane u predelu lica ispred leve ušne školjke, krvnog podliva mekih tkiva u okolini levog oka, razderno-nagnječne rane u predelu gornje i donje usne, razderno- nagnječne rane u kosmatom delu glave, razderno-nagnječne rane u predelu obe šake i desne podlaktice, koje povrede su prouzrovane višekratnim delovanjem mehaničkom silom na povređene delove tela oštećenog i koje povrede u svom zbirnom delovanju po prirodi predstavljaju teške telesne povrede sa naruženjem – unakaženjem, dok su se kod oštećenog GG ogledale u vidu amputiranog dela leve ušne školjke, razderno- nagnječne rane u čeonom predelu, razderno-nagnječne rane u predelu levog obraza, razderno-nagnječne rane u predelu grebena nosa, otvorene razderno-nagnječne rane i sekotine u predelu leve podlaktice i prstiju obe šake, više sekotina u kosmatom predelu glave, razderno-nagnječne rane u predelu leđa i ubodne rane u levom slabinskom predelu, koje povrede su prouzrokovane višekratnim delovanjem mehaničkom silom na povređene delove tela oštećenog i koje povrede u svom zbirnom delovanju po prirodi predstavljaju teške telesne povrede sa naruženjem – unakaženjem, pri čemu su svi okrivljeni bili sposobni da shvate značaj svojih dela, da upravljaju svojim postupcima, bili su svesni svojih dela čija su izvršenja hteli i bili svesni da su njihova dela zabranjena, s tim što je okrivljeni Mladen Vukelić u pogledu lakih telesnih povreda koje je oružjem naneo oštećenima BB i AA, bio svestan da isto delo može učiniti, pa na to pristao, čime bi izvršili po jedno krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. tačka 11. u vezi člana 30. i 33. KZ, a okrivljeni Mladen Vukelić i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ u sticaju sa dva krivična dela lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a okrivljeni Milenko Vukelić i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela za koje su okrivljeni Vlatko Tojagić, Milan Dragojlović, Živan Dragojlović, Bojan Pavlović, Filip Milutinović, Mladen Vukelić i Milenko Vukelić oglašeni krivim sadržanog u izreci prvostepene presude, proizilazi da je on identičan sa činjeničnim opisom radnji izvršenja krivičnog dela koje je preciziranom optužnicom Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici KTO 25/19 od 04.07.2019. godine okrivljenima bilo stavljeno na teret, osim u delu izreke u kome se navodi da su „svi okrivljeni nastavili da zadaju udarce“ (19 red izreke), dok je u optužnici navedeno „da su svi okrivljeni nastavili da tuku oštećenog“ i u 27. redu izreke, posle reči pištolj, u odnosu na optužnicu, dodato je „marke CZ M 57 kal. 7,65mm, fabričkog broja ... sa pet metaka“, dok u četvrtom redu izreke umesto reči „pokušali da liše života više lica“ što je navedeno u optužnici, označeno „teško telesno povredili oštećenog VV i GG“.

U odnosu na optužni akt izreka prvostepene presude, nakon činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnih dela za koja su okrivljeni oglašeni krivim, sadrži i navode „dok je okrivljeni Vlatko Tojagić bio u stanju povišene emocionalne napetosti sa psihološkim sadržajem afekta besa srednjeg inteziteta, pa su njegove sposobnosti shvatanja značaja dela, kao i mogućnost da upravlja postupcima bile smanjene, ali ne bitno, bio svestan svoga dela, čije izvršenje je hteo i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, a okrivljeni Bojan Pavlović se u vreme izvršenja krivičnog dela nalazio u stanju povišene emocionalne napetosti sa psihološkim sadržajem afekta straha srednjeg intenziteta, pa su njegove sposobnosti shvatanja značaja dela, kao i mogućnosti upravljanja postupcima bile smanjene do stepena bitnog, ali ne bitno, bio svestan svojih dela, čije je izvršenje hteo i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, okrivljeni Živan Dragojlović u vreme izvršenja dela nalazio se u stanju povišene emocionalne napetosti sa psihološkim sadržajem afekta straha srednjeg intenzita, alkoholne zavisnosti i u stanju jednostavne alkoholne opijenosti, pa su njegove sposobnosti shvatanja značaja dela, kao i mogućnost da upravlja postupcima bile smanjene, bio svestan svoga dela, čije izvršenje je hteo i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, a okrivljeni Milan Dragojlović se nalazio u vreme izvršenja krivičnog dela u stanju jednostavne alkoholne opijenosti i u stanju povišene emocionalne napetosti, čiji je psihološki sadržaj bio afekt straha srednjeg intenziteta, pa su njegove sposobnosti shvatanja značaja dela, kao i mogućnost upravljanja postupcima bile smanjene do stepena bitnog, ali ne bitno, te je bio svestan svoga dela, čije izvršenje hteo i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“.

U radnjama opisanim u izreci prvostepene presude, stiču se svi bitni elementi krivičnih dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim, a navedenim izmenama činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela iz optužnice i pravnom kvalifikacijom krivičnih dela, po nalaženju Vrhovnog suda prvostepeni sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenih. Takvim postupanjem prvostepeni sud je samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, (naročito u pogledu opisanih elemenata umišljaja okrivljenih, koji su utvrđeni na osnovu odgovarajućih veštačenja), krećući se pri tom u okviru optužnice, pri čemu navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenih, jer su bitna obeležja ovih krivičnih dela bliska, odnosno postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja, kao i način izvršenja krivičnih dela, posebno što pravna kvalifikacija radnji zbog kojih su okrivljeni oglašeni krivim nije teža od one koja je navedena u izreci optužnice. Izmenom činjeničnog opisa izvršenja krivičnog dela, kako je to učinjeno u prvostepenoj presudi, nije izvršeno dodavanje više kriminalne aktivnosti i veće kriminalne volje okrivljenima, čime bi se otežao njihov položaj u pogledu pravne kvalifikacije dela ili krivične sankcije, već je sud u svemu postupao u skladu sa zakonom, a u smislu odredbe člana 420. stav 2. ZKP.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vlatka Tojagića, Bojana Pavlovića i Milana Dragojlovića, advokata Ljubice Silić, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenih Vlatka Tojagića, Bojana Pavlovića i Milana Dragojlovića, advokat Ljubica Silić, podnela je zahteve za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438.stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na dopunskom nalazu i mišljenju veštaka Miroslava Busarčevića, koji nije proverljiv dokaz i nije zakonit, jer taj veštak nije imao naredbu za veštačenje iz oblasti balistike, nije bio na licu mesta, odnosno na mestu izvršenja krivičnog dela, kako bi eventualno pronašao i uporedio tragove na osnovu kojih bi se moglo izjašnjavati da li je bilo tragova pucanja i koliko. Na istu povredu zakona ukazuje se i u zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Živana Dragojlovića i Milana Dragojlovića, advokata Ivana Tadića navodima da je nalaz i mišljenje veštaka Busarčevića iz polja balistike i kao takav, nezakonit dokaz.

Iz spisa predmeta proizilazi da je naredbom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 57/19 od 20.12.2019. godine određeno kombinovano veštačenje, trasološko i sudsko – medicinsko veštačenje i za veštake su određeni veštaci Miroslav Busarčević i dr Ivica Milosavljević, a da je zadatak veštaka bio da obave obradu slika okrivljenih Vlatka Tojagića, Milana Dragojlovića, Živana Dragojlovića Filipa Milutinovića, Bojana Pavlovića i Milenka Vukelića, naloženo je PU Sremska Mitrovica da veštaku Miroslavu Busarčeviću dostavi fotografije svih gore navedenih lica, kao i lica Mladena Vukelića, a koje poseduje PU za potrebe izdavanja ličnih dokumenata, zajedno sa video snimkom zapisnika o uviđaju KU 2783/17 od 13.12.2017. godine kao i CD sa fotografijama uviđaja događaja u ... u Sremskoj Mitrovici od ...2018. godine, nađenih tragova na licu mesta, CD fotografija KTU 739/17 od 19.12.2017. godine i KTU 767/17 od 20.12.2017. godine i naloženo je KPZ Sremska Mitrovica da omogući veštacima Miroslavu Busarčeviću i Ivici Milosavljeviću da od okrivljenih koji se nalaze u toj ustanovi obave obradu njihovih slika za potrebe veštačenja. U naredbi je navedeno da je potrebno utvrditi da li se na snimcima, zabeleženim kritičnom prilikom kada je izvršeno krivično delo i kada u povređeni oštećeni VV i GG, nalaze za svo vreme događaja imenovani okrivljeni, koje radnje, kada i ko od navedenih lica preduzima prema kome od oštećenih, koja lica na snimcima drže vatreno oružje, da li i kada vrše opaljivanje, te koja lica i kome i kojim predmetima (tup predmet, nož, staklo, grlo od razbijenih flaša i sl), nogama, rukama i sl nanose udarce u glavu, telo, ubodne rane, posekotine i sl. imenovanim oštećenima, te je potrebno da se izjasne veštaci o dolasku pojedinih aktera na lice mesta, kao i odlasku sa lica mesta.

Postupajući po navedenoj naredbi Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, naloženo veštačenje je obavljeno i o tome sudu dostavljen nalaz i mišljenje potpisan od strane mr Miroslava Busarčevića i dr Predraga Stojanovića dana 24.09.2020. godine.

Veštak Miroslav Busarčević je u svojim odgovorima na primedbe stručnog savetnika mr Zorice Subotić dana 18.01.2021. godine, a veštak Miroslav Busarčević sa Predragom Stojanovićem, u svojim odgovorima na primedbe stručnog savetnika dr Marije Đurić Srejić dana 12.02.2021. godine, a veštak Miroslav Busarčević i na glavnom pretresu 18.02.2021. godine, ostali su pri svom nalazu i mišljenju. Veštak Miroslav Busarčević se, na glavnom pretresu 18.02.2021. godine, izričito izjasnio o tome da biometrijska ispitivanja spadaju u oblast trasologije, koje je on i primenio u kombinaciji sa morfološkim opisom od strane specijaliste sudske medicine, kao i da nije iznosio svoje mišljenje iz oblasti balistike.

Imajući u vidu da je veštak mr Miroslav Busarčević određen od strane suda naredbom za kombinovano veštačenje (trasološko i sudsko – medicinsko) sa zadacima bliže navedenim u toj naredbi, njegov nalaz i mišljenje, kao i naknadno davanje odgovora na primedbe stručnih savetnika i iskaz na glavnom pretresu, dati u su potpunosti u skladu sa zadacima veštačenja koji su navedeni u naredbi suda i to iz stručne oblasti za koju je i određen da veštači, pri čemu se ovaj veštak nije izjašnjavao o pitanjima iz oblasti balistike, pa su navodi branilaca okrivljenih Vlatka Tojagića, Bojana Pavlovića i Milana Dragojlovića, advokata Ljubice Silić i branioca okrivljenih Milana Dragojlovića i Živana Dragojlovića, advokata Ivana Tatića, kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP od strane Vrhovnog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenih Vlatka Tojagića, Bojana Pavlovića i Milana Dragojlovića, advokat Ljubica Silić, branilac okrivljenog Vlatka Tojagića, advokat Goran Karadarević, i branilac okrivljenih Živana Dragojlovića i Milana Dragojlovića, advokat Ivan Tatić, u zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, navodima da se u radnjama okrivljenih ne stiču bitni elementi krivičnih dela za koje su oglašeni krivim, da izreka ne sadrži elemente saizvršilaštva okrivljenih, osporavaju pravnu kvalifikaciju, a branilac okrivljenih Živana Dragojlovića i Milana Dragojlovića, advokat Ivan Tatić, u zahtevima navodi i da su ovi okrivljeni kritičnom prilikom postupali u nužnoj odbrani.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vlatka Tojagića, Živana Dragojlovića, Milana Dragojlovića i Bojana Pavlovića, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, na iste povrede krivičnog zakona, odbrana okrivljenih ukazivala je i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je ocenio te žalbene navode neosnovanim i o tome, na strani 10 stav 3, strani 11 stav 1. i strani 14. stav 2. obrazloženja svoje odluke izneo dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne i na te razloge, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Branilac okrivljenih Vlatka Tojagića, Bojana Pavlovića i Milana Dragojlovića, advokat Ljubica Silić, u zahtevima za zaštitu zakonitosti navodi da su okrivljenima izrečene visoke kazne zatvora, što je nezakonito i neosnovano, a stiče se utisak, da je sud primenio odredbu člana 55a KZ koja se odnosi na višestruki povrat, kojom je predviđeno da će sud, za krivično delo koje je učinjeno sa umišljajem za koje je propisana kazna zatvora, izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne za to delo, pod uslovima ako je učinilac dva puta osuđen za krivična dela sa umišljajem na zatvor od najmanje jednu godinu i ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne, do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo 5 godina. Kako je navedena odredba zakona stupila na pravnu snagu u decembru 2019. godine, a krivična dela za koja su okrivljeni oglašeni krivim su izvršena u decembru 2017. godine, navedena odredba zakona se ne može primeniti, pa je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na štetu okrivljenih.

Iz izreke prvostepene presude, u odnosu na koju je podnet zahtevu za zaštitu zakonitosti proizilazi da su okrivljeni Vlatko Tojagić, Bojan Pavlović i Milan Dragojlović, zbog izvršenja krivičnog dela teške telesne povrede u saizvršilaštvu iz člana 121. stav 2. u vezi člana 33. KZ primenom člana 4, 5, 14, 42, 43, 45. i 54. KZ osuđeni na zatvorske kazne u trajanjima bliže navedenim u izreci te presude, a iz obrazloženja navedene presude proizilazi da je sud, odmeravajući kaznu okrivljenima i ocenjujući otežavajuće i olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenih, primenio iste zakonske odredbe.

Iz napred navedenog proizilazi da u odnosu na okrivljene Vlatka Tojagića, Bojana Pavlovića i Milana Dragojlovića prilikom odmeravanja kazne nije primenjena odredba člana 55a KZ (koja je u primeni od 01.12.2019. godine), već da se sud prilikom odmeravanja kazne kretao u granicama propisanog minimuma i maksimuma kazne zatvora za krivična dela za koja su okrivljeni oglašeni krivim, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovih okrivljenih kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenih Vlatka Tojagića, Bojana Pavlovića i Milana Dragojlovića, advokat Ljubica Silić, u zahtevima za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja ističe i povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, navodeći da sud nije mogao doneti odluku o imovinskopravnom zahtevu, s obzirom da su okrivljeni obeštetili oštećene.

Odredbom člana 441. stav 3. ZKP propisano je da se odluka o „dosuđenom imovinskopravnom zahtevu“ ili odluka o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, može pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe.

Izrekom pobijane prvostepene presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, koja je potvrđena drugostepenom presudom, okrivljeni su oglašeni krivim i osuđeni na kazne zatvora, a oštećeni VV je na osnovu odredbe člana 258. ZKP upućen da imovinskopravni zahtev može ostvarivati u parničnom postupku.

Polazeći od navedenog i citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog suda, kako je, prema izreci pravnosnažne presude oštećeni upućen da imovinskopravni zahtev može da ostvari u parničnom postupku u smislu člana 258. ZKP, u konkretnom slučaju, sud nije ni dosudio imovinskopravni zahtev, pa pobijanom pravnosnažnom presudom nije ni mogla biti učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP. Okolnosti koje se tiču međusobnih odnosa između okrivljenih i oštećenog u pogledu obeštećenja, nisu od uticaja na zakonitost pobijanih presuda u pogledu imovinskopravnog zahteva, pa je Vrhovni sud iznete navode zahteva ocenio kao neosnovane.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP) učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

U obrazloženju svojih zahteva, branilac okrivljenih Vlatka Tojagića, Milana Dragojlovića i Bojana Pavlovića, advokat Ljubica Silić, navodi da je izricanjem skoro maksimalne kazne koja je zaprećena za krivična dela za koja su okrivljeni oglašeni krivim, pogrešno primenjena i odredba člana 54. KZ, koja se odnosi na odmeravanje kazne, a da u pogledu okrivljenog Vlatka Tojagića prilikom odmeravanja kazne sud nije uzeo u obzir da je za „pojedina krivična dela ovaj okrivljeni zakonski rehabilitovan“, dok branilac okrivljenih Živana Dragojlovića i Milana Dragojlovića, advokat Ivan Tatić u obrazloženjima svojih zahteva ističe da u pogledu okrivljenog Živana Dragojlovića prilikom razmatranja olakšavajućih okolnosti sud nije uzeo u obzir iskreno izraženo kajanje okrivljenog, zbog čega postoji pogrešna procena privilegujućih okolnosti u pobijanim presudama što ima posledicu na utvrđenu kaznu, dok je u odnosu na okrivljenog Milana Dragojlovića, zbog pogrešne primene materijalnog prava, došlo do nezakonite sankcije tj. previsoke kazne a da ovom okrivljenom kao olakšavajuća okolnost nije cenjeno da je obeštetio oštećenog. Na navedeni način se zapravo ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, koja ne predstavlja zakonom propisan razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud, podnete zahteve u ovom delu ocenio kao nedozvoljene.

Branilac okrivljenih Vlatka Tojagića, Milana Dragojlovića i Bojana Pavlovića, advokat Ljubica Silić, branilac okrivljenih Živana Dragojlovića i Milana Dragojlovića, advokat Ivan Tatića, i branioci okrivljenog Filipa Milutinovića, advokati Miloš Mršović, Željko Sanković i Petar Ognjanović u svojim zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama (član 440. ZKP) i to:

-branilac okrivljenog Vlatka Tojagića, advokat Ljubica Silić, u zahtevu navodi da ovaj okrivljeni nije imao dogovor sa ostalim okrivljenima za izvršenje krivičnog dela, da je opasnost za oštećene u konkretom slučaju bila apstraktna, da se okrivljeni međusobno ne poznaju, da je okrivljeni započeo tuču, ali da je jedino mogao doprineti nastanku lakih telesnih povreda kod oštećenog VV, jer su radnje okrivljenog bile usmerene samo na ovog oštećenog, da se nije saglasio sa radnjama drugih okrivljenih, da je sprečavao radnje drugih okrivljenih i da u tom pravcu postoje dokazi, da je prema nalazu veštaka kod njega u vreme izvršenja krivičnog dela postojao afekat besa, a što ukazuje da nije postojao prethodni dogovor sa ostalim okrivljenima;

-branilac okrivljenog Milana Dragojlovića, advokat Ljubica Silić, u zahtevu navodi da je okrivljeni Milan Dragojlović, na koga je oštećeni VV pucao, bio u afektu straha i uplašen za svoj život, da je jasno da se nije dogovorio sa drugim okrivljenima za izvršenje krivičnog dela, i da je kritičnom prilikom samo došlo do tuče, da se okrivljeni nije saglasio sa radnjama drugih, već je naprotiv odgurnuo okrivljenog Živana Dragojlovića da bi ga sprečio u izvršenju radnji, da iz nalaza veštaka Busarčevića proizilazi da je okriljeni udarao pesnicom i vukao oštećenog VV zbog čega mu je mogao naneti samo lake telesne povrede;

-branilac okrivljenog Bojana Pavlovića, advokat Ljubica Silić, u zahtevu navodi da je uvidom u video zapis i iz odbrane ovog okrivljenog utvrđeno da je ovaj okrivljeni zadobio povredu noge od oštećenog VV koji je fizički nasrnuo na njega, da je ovaj okrivljeni bio pod afektom straha, da kritičnom prilikom nije postojao međusobni dogovor između okrivljenih niti dogovor za nanošenje teških telesnih povreda, a da je sa oštećenim VV imao samo verbalnu raspravu i da nije preduzeo ni jednu konkretnu radnju;

-branilac okrivljenih Živana Dragojlovića i Milana Dragojlovića, advokat Ivan Tatić, u zahtevima za zaštitu zakonitosti iznosi sopstvenu analizu toka ovog krivično-pravnog događaja, ukazuje da je oštećeni VV bio upoznat sa dokazima iz istrage, da je događaj isprovociran od strane oštećenih i da oštećeni nisu davali istinite iskaze, iznosi svoju ocenu izvedenih dokaza, polemiše sa mišljenjima i nalazima veštaka, i na osnovu svega navedenog, iznosi svoje zaključke o pravnoj kvalifikaciji, a u vezi sa blažom pravnom kvalifikacijom na osnovu sopstvene ocene dokaza, ističe da je u odnosu na okrivljenog Milana Dragojlovića nastupila zastarelost krivičnog gonjenja i ukazuje na postojanje dokaza da je na strani okrivljenih postojala nužna odbrana, a da nije dokazan umišljaj i krivica na strani oba okrivljena. U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Živana Dragojlovića ističe da je ovaj okrivljeni kritičnom prilikom bio napadnut, da je bio u afektu straha zbog otimanja pištolja, da je bio zbunjen zbog pucnja u pravcu njegovog brata, zbog čega je bio bitno smanjeno uračunljiv, a da je u odnosu na ovog okrivljenog od donošenja presude prestala potreba za izrečenom merom bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara;

-branioci okrivljenog Filipa Milutinovića, advokati Miloš Mršović, Željko Sanković i Petar Ognjanović, u zahtevu navode da su netačni navodi prvostepene presude i da je sud pogrešno ocenio izvedene dokaze, kao i da se ocenom dokaza od strane samih branilaca, u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ;

Pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP) ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa je Vrhovni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljene.

Branilac okriljenih Vlatka Tojagića, Milana Dragojlovića i Bojana Pavlovića, advokat Ljubica Silić, branilac okrivljenih Živana Dragojlovića i Milana Dragojlovića, advokat Ivan Tatić i branioci okrivljenog Filipa Milutinovića, advokati Miloš Mršović, Željko Sanković i Petar Ognjanović u zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i to:

-branilac okrivljenih Vlatka Tojagića, Milana Dragojlovića i Bojana Pavlovića, advokat Ljubica Silić, u zahtevima navodi da sudovi nisu obrazložili saizvršilaštvo – vezu između radnji okrivljenih i nastupanja teških telesnih povreda, da obrazloženje ne sadrži razloge na osnovu čega je utvrđen prethodni dogovor za izvršenje krivičnog dela,

-branilac okrivljenih Milana Dragojlovića i Živana Dragojlovića, advokat Ivan Tatić, u zahtevima navodi da pobijane presude ne sadrže obrazloženje u pogledu umišljaja okrivljenih,

-branioci okrivljenog Filipa Milutinovića, advokat Miloš Mršović, Željko Sanković i Petar Ognjanović, u zahtevu navode da iz obrazloženja prvostepene presude kojom je okrivljeni oglašen krivim ne proizilazi da su okrivljeni postupali po prethodnom dogovoru ostvarujući zajedničku odluku po principu podele posla sa direktnim umišljajem, kao i da nedostaju razlozi u obrazloženju presude koji se odnose na individualizaciju radnje svakog od okrivljenih i obrazloženje doprinosa svakog od okrivljenih;

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud podnete zahteve za zaštitu zakonitosti, u navedenom delu ocenio kao nedozvoljene.

Branioci okriljenog Filipa Milutinovića, advokat Miloš Mršović, Željko Sanković i Petar Ognjanović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu i povredu zakona iz člana 451. ZKP, ukazujući da je drugostepeni sud sam cenio nove dokaze, ali kako navedena povreda zakona, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je zahtev u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenih Milana Dragojlovića i Živana Dragojlovića, advokat Ivan Tatić, zahteve za zaštitu zakonitosti podneo je i zbog povrede zakona iz člana 460. ZKP, ukazujući da se drugostepeni sud nije upoznao sa snimcima sigurnosnih kamera i uporedio ih sa kontradiktornim iskazima oštećenih, zbog čega je prekršen član 16. stav 2. ZKP, međutim, kako navedena povreda zakona, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je podnete zahteve u ovom delu ocenio kao nedozvoljene.

Branilac okrivljenog Živana Dragojlovića i Milana Dragojlovića, advokat Ivan Tatić, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, međutim, kako branilac u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedene povrede zakona sastoje, to zahtevi u ovom delu nemaju propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP, koji nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona se radi, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, s obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, ocenio da podneti zahtevi u ovom delu nemaju zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog Milenka Vukelića, advokat Sanja Čupić Maljković, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali u obrazloženju navedene povrede u zahtevu se navodi da je veštak trasolog Miroslav Busarčević veštačenje izvršio na osnovu delimičnih snimaka kamera, koje su lošeg kvaliteta i da je, kada je dostavljen celokupan materijal radio dopunsko veštačenje, a da je veštačenje celokupnog snimka događaja uradio veštak Dejan Belić, koji decidno tvrdi da okrivljeni nije bio na licu mesta u vreme kritičnog događaja. Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti se navodi da sud nije usaglasio nalaze i mišljenja dva suprotstavljena stručna mišljenja, zbog čega je veštačenje veštaka Miroslava Busarčevića nezakonit dokaz, jer je suprotan nalazima veštaka Dejana Belića.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog Milenka Vukelića navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ona sastoji, već suštinski u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, pa je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milenka Vukelića, advokata Sanje Čupić Maljković ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci i to u stavu prvom izreke, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, u delu u kome su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vlatka Tojagića, Milana Dragojlovića, Bojana Pavlovića, Živana Dragojlovića i Filipa Milutinovića, odbijeni kao neosnovani, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kome su isti zahtevi odbačeni, a u stavu drugom izreke, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić