Presuda Vrhovnog kasacionog suda o zahtevu zbog navodno nezakonitih dokaza

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Đorđe Bokšan podneo je Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači i odbije optužbu protiv okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, nakon čega je održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog AA se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati - zapisniku o saslušanju osumnjičenog sastavljenim pred OJT u Smederevu dana 31.08.2015.godine, odnosno odbrani okrivljenog AA od 31.08.2015.godine data pred OJT u Smederevu, koja je pročitana u dokaznom postupku na glavnom pretresu održanom pred Osnovnim sudom u Smederevu dana 26.09.2018.godine, jer je okrivljeni AA još tokom trajanja dokaznih radnji pred OJT Pančevo podneo sudiji za prethodni postupak zahtev za „ekskluziju dokaza“ kojim je tražio izdvajanja iz spisa predmeta izjave-odbrane date pred OJT Smederevo dana 31.08.2015.godine, te da je okrivljeni prilikom davanja odbrane dana 31.08.2015.godine, zameniku javnog tužioca rekao: „da ću odbranu izneti pred postupajućim sudijom“ a da je zamenik negodovao i rekao mu „ja sam sada sudija“, a što predstavlja povredu prava okrivljenog iz člana 68. ZKP, i da javni tužilac nikako nije smeo da ulazi u razloge davanja ovakve izjave okrivljenog niti da na bilo koji drugi način ubeđuje okrivljnog koji je pristupio bez branioca da ipak iznese svoju odbranu. Shodno iznetom, po stavu odbrane okrivljeni je iskoristio svoje pravo iz člana 68. ZKP da ne iznese odbranu pred OJT u Smederevu, da mu je to pravo povređeno od strane istog organa upuštanjem u ocenu-komentar njegove odbrane navođenjem na iznošenje odbrane i onemogućavanjem da iznese odbranu-ćutanjem, da se okrivljeni obratio sudiji za prethodni postupak sa predlogom da se takav dokaz izdvoji iz spisa predmeta na šta je postupajući sudija konstatovao da se nije ni upuštao u sadržinu izjave koja čini sastavni deo predloga za ekskluziju dokaza, te da je okrivljeni tražio izdvajanje svoje odbrane samo iz razloga, jer je ista dobijena nezakonitim putem, kršenjem člana 68. ZKP, te da drugi motiv nije imao imajući u vidu da i tako data odbrana predstavljala odbranu-negiranje navoda krivične prijave, odnosno optužbe.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 85. stav 5. ZKP, određeni su slučajevi kada se na iskazu okrivljenog ne može zasnivati sudska odluka i propisano da ova zabrana postoji ako je iskaz okrivljenog pribavljen protivno uslovima iz stava 2. do 4. tog člana.

Naime, ako okrivljenom koji se prvi put saslušava nisu saopštena ili mu nije omogućeno da koristi prava iz člana 68. stav 1. ZKP ( stav 2.), ili ako izjava okrivljenog o tome da li će uzeti branioca po svom izboru i nakon što je u slučaju obavezne odbrane upozoren da će mu u protivnom biti postavljen branilac po službenoj dužnosti i o prisustvu branioca njegovom saslušanju nije uneta u zapisnik (stav 3.) ili ako je okrivljeni saslušan u odsustvu branioca, osim ako se, kada odbrana po zakonu nije obavezna, izričito odrekao tog prava, ako uredno pozvani branilac nije prisutan iako je obavešten o saslušanju, a ne postoji mogućnost da okrivljeni uzme drugog branioca ili ako za prvo saslušanje okrivljeni nije obezbedio prisustvo branioca ni u roku od 24 časa od časa kada je poučen o ovom pravu (stav 4.), kao i ako je iskaz okrivljenog dobijen protivno članu 9. ZKP, koji propisuje zabranu i kažnjavanje svake primene mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, sile, pretnje, prinude, obmane, medicinskih zahvata i drugih sredstava kojima se utiče na slobodu volje ili iznuđuje priznanje ili kakava druga izjava ili radnja od okrivljenog ili drugog učesnika u postupku.

Pobijanim pravnosnažnim presudama, kao i iz spisa predmeta utvrđeno je da je saslušanje osumnjičenog AA pred OJT u Smederevu dana 31.08.2015.godine obavljeno u svemu u skladu sa odredbama procesnog zakona uz prethodna upozorenja i pouke okrivljenog o pravima koja ima u krivičnom postupku, u smislu odredbi člana 69. stav 1., 68. stav 1. i 74. ZKP i obaveštenje osumnjičenog o krivičnom delu koje mu je stavljeno na teret (iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ), a da je saslušanje osumnjičenog obavljeno bez prisustva branioca koje u ovom slučaju nije obavezno po zakonu i pošto se osumnjičeni izričito izjasnio da neće angažovati branioca i da će se braniti sam. Dakle, procesne garancije u smislu odredaba člana 85. stav 2, 3. i 4. ZKP, u konkretnom slučaju su bile ispunjene, što je i osumnjičeni AA potvrdio potpisivanjem zapisnika o saslušanju bez primedbi.

Nezakonitost navedenog dokaza branilac vidi i u povredi odredbi člana 507. stav 2. ZKP, nalazeći da je zapisnik o saslušanju-odbrana okrivljenog izneta pred OJT Smederevo dana 31.08.2015.godine nezakonit dokaz na kome se presuda nije mogla zasnovati, obzirom da odbranu okrivljeni nije izneo pred sudom, odnosno da okrivljeni tokom celog postupka nije saslušan pred sudom, već samo pred OJT u Smederevu.

I napred navedene navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 507. stav 2. ZKP propisano je da ako optuženi kome se sudi za krivično delo za koje je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine, ne dođe na glavni pretres iako je uredno pozvan, sudija može odlučiti, nakon uzimanja izjave tužioca, da se glavni pretres održi u odsustvu optuženog pod uslovom da njegovo prisustvo nije nužno i da je pre toga bio saslušan.

Imajući u vidu napred navedeno, odnosno činjenicu da zakonik ne predviđa da okrivljeni bude prethodno saslušan pred sudom, već isključivo da bude saslušan, iz čega proizilazi da isti može biti saslušan pred bilo kojim organom postupka, u skladu sa procesnim odredbama koje se odnose na saslušanje osumnjičenog pred različitim organima postupka, a u konkretnom slučaju u skladu sa odredbama ZKP kojima je regulisano ispitivanje okrivljenog pred javnim tužiocem.

Shodno napred iznetom, neosnovani su navodi branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi i da je: čitanje iskaza-odbrane okrivljenog nezakonito, jer okrivljeni nije bio uredno pozvan na održani glavni pretres na kojem je isti dokaz pročitan-izveden, čime ukazuje na povredu odredaba člana 246. ZKP; navodi i povredu člana 249. ZKP, čime u suštini ukazuje na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Navedene povrede, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nisu zakonom dozvoljen razlog, zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je u napred navedenom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Đorđa Bokšana, odbačen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić