Presuda Vrhovnog suda o odbijanju zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu nasilja u porodici

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali suštinski obrazlaže i ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo, obzirom da nema bitnih elemenata krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ odnosno ne postoji ugrožavanje spokojstva i duševnog stanja oštećenog. Naime, radnje okrivljene opisane u izreci presude ni na koji način nisu mogle biti podobne da ugroze spokojstvo oštećenog i njegovo duševno stanje i na način kako su izvršene kod oštećenog nisu mogle stvoriti osećaj straha i ugroženosti, a što je u konkretnom slučaju potrebno za postojanje predmetnog krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

U izreci presude je navedeno da je okrivljena AA, u vreme, mestu i na način bliže opisan u izreci presude, „...sa umišljajem i u uračunljivom stanju, ... drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozila spokojstvo i duševno stanje člana svoje porodice, sada bivšeg supruga BB.., na taj način što je, kada je on prešao da živi na spratni deo preduzeća..., više puta dolazila do prostorija firme, iako je u to vreme radila od kuće, pela se na sprat, kucala na vrata, pokušavala da uđe, a van radnog vremena pokušavala da džipom uđe u krug preduzeća, svakodnevno ga više puta pozivala sa svog mobilnog telefona i tako uznemiravala, da bi dana 10.11.2022. godine, došla do spratnog dela preduzeća... gde se oštećeni nalazio i obratila mu se rečima „ti si đubre, kur.ar, ološ, švaler, je.aću ti mater, isteraću te odavde kao što sam to učinila iz kuće u ...“, a koje ponašanje je kod oštećenog izazvalo osećaj straha i nesigurnosti, a bila je svesna da je njeno delo zabranjeno“

Po nalaženju Vrhovnog suda, u radnjama okrivljene stiču se sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja koja se sastoji u upotrebi kvalifikovane pretnje prema oštećenom, kojom radnjom je prouzrokovana posledica tog krivičnog dela u vidu ugrožavanja spokojstva i duševnog stanja člana porodice – sada bivšeg supruga, koji je nakon upućenih pretnji i u strahu za svoju bezbednost prijavio okrivljenu policiji, tako i subjektivna obeležja, koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljene, koji obuhvata svest o zabranjenosti dela.

Pri tome, po stavu Vrhovnog suda, pretnja koju je okrivljena kritičnom prilikom uputila oštećenom je bila ozbiljna i stvarna i kao takva objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva člana porodice, do čega je u konkretnom slučaju i došlo, a imajući u vidu konkretne okolnosti događaja opisanog u izreci presude, pa su suprotni navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane ovoga suda, ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljene navodi da je oštećeni odlazio na lekarske preglede u bitno različitim periodima u odnosu na datume kada je podnosio prijave, što ukazuje da kod oštećenog nije postojao niti strah, niti uznemirenost, pa je po stavu branioca, izostala i posledica koja čini obeležje krivičnog dela. Pored navedenog branilac napominje i da sudovi nisu uzeli u obzir da je oštećeni više puta prijavljivao okrivljenu nakon što je protiv njega pokrenut krivični postupak za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, kako bi napravio balans krivične odgovornosti. Dalje se u zahtevu navodi i da su svedoci, kojima je oštećeni poslodavac, menjali svoj iskaz, pa su naveli da im se oštećeni žalio kako ga je okrivljena pozivala dok su bili na poslovnom ručku. Ovakvim navodima branioca okrivljene u suštini se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, te se Vrhovni sud nije ni upuštao u ocenu ovih navoda.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivčnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Miodraga Radančića,, to je Vrhovni sud, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljene odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                 Gordana Kojić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković