Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog bitnih povreda postupka

Presudom Višeg suda u Vranju 1Kž 390/15 od 30.06.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog S.S., a presuda Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu K br.1368/13 od 12.05.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog S.S. – advokat S.P. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, i to konkretno zbog povrede člana 438. stav 1. tačka 4. i stav 2. tačka 1. ZKP, člana 439. tačka 1. do 3. ZKP i člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je pravnosnažnom presudom povređen zakon na štetu okrivljenog, ili da pobijane presude ukine a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, i naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4, člana 438. stav 2. tačka 1. i na povredu odredaba iz člana 441. stav 4. ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pravnosnažne presude pobijaju zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP i s tim u vezi ističe da je u donošenju prvostepene presude učestvovao sudija ''u čiju je nepristrasnost okrivljeni više puta izrazio ozbiljnu sumnju'', koji je morao biti izuzet od postupanja u konkretnom slučaju, obzirom da nije mogao sa punom objektivnošću i nepristrasnošću voditi krivični postupak protiv okrivljenog i doneti pravičnu i na zakonu zasnovanu presudu.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjeni su neosnovanim, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP, postoji ukoliko je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti, pri čemu je reč o postojanju nekog od razloga za izuzeće predviđenih u članu 37. stav 1. tačka 1. do 4. ZKP, a ne o postojanju okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost, što bi eventualno mogao biti razlog za izuzeće sudije, odnosno sudije porotnika od sudijske dužnosti u smislu člana 37. stav 2. ZKP.

Kako branilac okrivljenog S.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na razlog i za izuzeće iz člana 37. stav 2. ZKP, koji razlog ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP, to je zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP. S tim u vezi u zahtevu se navodi da je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazu na kome se ne može zasnivati – na suočenju privatne tužilje i svedoka B.J.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Jedna od dokaznih radnji u postupku, predviđena Zakonikom o krivičnom postupku, predstavlja i radnja suočenja svedoka, odnosno svedoka i okrivljenog shodno odredbi člana 99. ZKP, kojom je propisano da svedok može biti suočen sa drugim svedokom ili okrivljenim ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu činjenica koje su predmet dokazivanja.

Kako, dakle, suočenje predstavlja jednu od dokaznih radnji, koja je propisana odredbama Zakonika o krivičnom postupku, to su neosnovani navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da se pravnosnažna presuda zasniva na nedozvoljenom dokazu, jer je zasnovana, pored ostalog, na suočenju privatne tužilje i svedoka B.J.

Najzad, neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu odredaba iz člana 441. stav 4. ZKP.

U vezi sa ovom povredom, u zahtevu se ističe da je prvostepeni sud okrivljenog obavezao da privatnoj tužilji plati iznos od 16.500,00 dinara na ime sastava tužbe od strane advokata i 36.000,00 dinara na ime zastupanja od strane advokata, koji troškovi nisu prethodno bili specificirani i opredeljeni po vrsti i visini.

Po oceni ovoga suda, navodi zahteva ni u ovom delu nisu osnovani. Ovo stoga što je na glavnom pretresu održanom dana 12.05.2015. godine, u završnoj reči, punomoćnik privatne tužilje – advokat M.V. istakla da traži naknadu troškova po advokatskoj tarifi za svaku preduzetu radnju prema evidenciji u spisima, te na ime takse za tužbu i presudu, kao i troškove na ime svedočkih danguba i ličnih danguba za privatnu tužilju. Kako je dakle, punomoćnik privatne tužilje u završnoj reči tražio naknadu troškova za sve radnje učinjene u postupku po advokatskoj tarifi, na koji način je dovoljno odredio i specificirao svoje troškove, a na osnovu čega je prvostepeni sud i obračunao visinu troškova postupka, te obavezao okrivljenog da privatnoj tužilji plati 16.500,00 dinara na ime sastava tužbe i 36.000,00 dinara na ime zastupanja od strane advokata, a da prethodno nije podnet specificirani troškovnik u pisanom obliku. Stoga je zahtev i u ovom delu ocenjen neosnovanim.

Zahtev branioca okrivljenog, u ostalom delu, odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Kako je branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva, samo formalno istakao povredu iz člana 439. tačka 1. do 3. ZKP, ne kokretizujući u čemu se ova povreda sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

U zahtevu se navodi, u vezi sa povredom člana 441. stav 4. ZKP, da je iznos od 4.200,00 dinara na ime lične dangube privatne tužilje, i to za 6 pristupa sudu od po 700,00 dinara, koji je okrivljeni obavezan da plati, previsoko određen, posebno kada se ima u vidu da prisustvo privatne tužilje na pretresima na kojima je zastupao punomoćnik nije obavezno.

Međutim, kako je pitanje visine troškova na ime dangube činjenično pitanje, a iz kojih razloga nije dozvoljeno okrivljenom i braniocu podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti shodno članu 485. stav 4. ZKP, to je zahtev i u ovom delu ocenjen nedozvoljenim.

Nadalje, u zahtevu se ukazuje i na povredu odredaba člana 354. ZKP, koja povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahtevima okrivljenima i njihovim braniocima. Stoga je zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.