Odbačaj zahteva za zaštitu zakonitosti zbog nedozvoljenih razloga

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nikole Radojevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 19K. br. 756/24 od 16.12.2024. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 79/25 od 13.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 08.07.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nikole Radojevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 19K. br. 756/24 od 16.12.2024. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 79/25 od 13.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 19K. br. 756/24 od 16.12.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „C“ kategorije i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 79/25 od 13.03.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Nikole Radojevića i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 19K. br. 756/24 od 16.12.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA- advokat Nikola Radojević u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude ukine u smislu člana 492. ZKP.

Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Navedenu povredu zakona branilac okrivljenog obrazlaže navodima da u konkretnoj situaciji nema govora o povredi saobraćajnog propisa iz člana 33. ZOBS-a kako to utvrđuje sud imajući u vidu opisanu situaciju i činjenice koje karakterišu ovaj događaj. Tužilac je, u konkretnoj situaciji, koristio ovu blanketnu normu iz člana 33. ZOBS-a iz prostog razloga jer je to jedina blanketna norma koja propisuje dužnost vožača da bezbedno uključivanje u saobraćaj izvede uz pomoć lica koje se nalazi na pogodnom mestu van vozila, ali da su činjenice u konkretnoj situaciji potpuno drugačije, te da ni pravno niti činjenično se ova norma ZOBS-a ne može primeniti. Odbrana smatra da se okrivljeni nije uključivao u saobraćaj iz garaže, dvorišta ili neke druge površine, već da je naprotiv već učestvovao u saobraćaju, te da se sa kolovoza ulice Kolarčeve vozeći rikvercom unazad isključivao na kolski prolaz koji povezuje ulicu Kolarčevu sa magacinom i dvorišnim parkingom, što nesumnjivo ukazuje da se predmetni blanket ne može staviti u mandat okrivljenom, niti se nepostupanje po tom saobraćajnom propisu može tretirati kao uzročno-posledična veza sa nastankom saobraćajne nezgode. U vezi sa iznetim, branilac iznosi sopstvenu ocenu iskaza sudskog veštaka datog na glavnom pretresu 16.09.2024. godine.

Na opisani način, iako se branilac formalno poziva na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, isti iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza vezanu za uzrok nastanka saobraćajne nesreće i na svojim činjeničnim zaključcima drugačijim od onih utvrđenih pobijanom presudom zasniva i svoj stav da je, u konkretnom slučaju, došlo do pogrešne primene blanketne norme – člana 33. ZOBS-a, na koji način, po stavu ovog suda, suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP. (koju povredu branilac okrivljenog i sam numeriše u zahtevu).

Pored iznetog, branilac kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP koje detaljno u obrazloženju zahteva i obrazlaže.

Međutim, činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nikole Radojevića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković