Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu teškog dela protiv bezbednosti saobraćaja

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.26/24 od 21.02.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, advokata Dušana Sakića, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu K br.117/20 od 28.09.2023. godine.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podnela branilac okrivljene AA, advokat Sofija Radak, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), 439. tačka 1), 439. tačka 3) i 441. stav 4. u vezi člana 264. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe ili joj izreći kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem, te da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do okončanja postupka po ovom zahtevu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) ZKP.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA, advokat Sofija Radak u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se prvostepena presuda zasniva na dokazima na kojima se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na nalazima i mišljenjima sudskog veštaka Milorada Tipsarevića od 22.02.2018. godine i 20.04.2019. godine, sa obrazloženjem da je ovaj sudski veštak prisustvovao uviđaju saobraćajne nezgode koji je obavljen dana 06.02.2018. godine. Branilac u zahtevu nije sporio da je sudski veštak na osnovu odredbe člana 133. ZKP mogao biti prisutan prilikom uviđaja, ali je istakao da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbe člana 37. ZKP kojima su propisani razlozi za obavezno i fakultativo izuzeće sudija, kao i da je odredbom člana 42. stav 1. ZKP predviđeno da se odredbe o izuzeću sudija shodno primenjuju na stručno lice kao i na veštake ako to zakonom nije drugačije određeno, a što propisuje odredba člana 116. ZKP. Po oceni branioca, kako je odredbom člana 93. stav 1. tačka 1) ZKP predviđeno da je od dužnosti svedočenja isključeno lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja tajnog podatka, branilac smatra da je određivanje veštaka Milorada Tipsarevića za davanje nalaza i mišljenja u predmetu u kojem je već postupao kao stručno lice odnosno stručni konsultant, povređena odredba člana 42. stav 1. u vezi člana 37. ZKP, koja zabranjuju višestruku procesnu ulogu u jednom postupku, pa navedeni nalazi predstavljaju nezakonite dokaze. Branilac je još ukazao da je povređena i odredba člana 117. stav 1. ZKP koja propisuje da se veštačenje određuje pisanom naredbom, a da je u konretnom slučaju veštačenje obavljeno na osnovu naloga, a ne pisane naredbe tužilaštva.

Iz spisa predmeta proizilazi da je u zapisniku o uviđaju Osnovnog javnog tužilaštva u Kraljevu Ktr. br.398/18 od 06.02.2018. godine navedeno da je sastavljen povodom saobraćajne nezgode koja se dogodila dana 06.02.2018. godine, oko 09,05 časova u mestu ..., grad ... i da su tom prilikom bili prisutni zamenik javnog tužioca Dejan Srećković, ovlašćena službena lica SPI Kraljevo i veštak Milorad Tipsarević, te je u samom zapisniku navedeno da je veštaku Miloradu Tipsareviću dat nalog da izvrši tehnički pregled oba vozila koja su učestvovala u saobraćajnoj nezgodi.

Dana 22.02.2018. godine veštak Milorad Tipsarević je dostavio Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu nalaz i mišljenje o oštećenjima i tehničkoj ispravnosti putničkog motornog vozila marke „Ford ...“, registarskih oznaka ... i putničkog motornog vozila „Mercedes ...“ registarskih oznaka ... koja su učestvovala u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila dana 06.02.2018. godine. U samom nalazu je navedeno da je veštak postupao po nalogu zamenika Osnovnog javnog tužioca u Kraljevu Dejane Srećković.

Naredbom Osnovnog javnog tužilaštva u Kraljevu Kt. br.414/18 od 05.11.2018. godine određeno je veštačenje od strane veštaka saobraćajne struke koji će utvrditi vremensko – prostornu analizu toka saobraćajne nezgode, koja se dogodila dana 06.02.2018. godine u mestu ..., grad ..., na državnom putu 1B reda broj ... u kojoj je kod dva lica nastupila smrt, a dva lica su zadobila teške telesne povrede i veštačenje je povereno stalnom sudskom veštaku saobraćajne struke Miloradu Tipsareviću.

Dana 20.04.2019. godine veštak Milorad Tipsarević, diplomirani inženjer saobraćaja je sačinio nalaz i mišljenje veštaka koji je dostavio Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu.

Odredbom člana 117. stav 1. ZKP je propisano da organ postupka po službenoj dužnosti ili na predlog stranke i branioca određuje veštačenje pisanom naredbom, a ako postoji opanost od odlaganja veštačenje se, uz obavezu sastavljanja službene beleške može i usmeno odrediti.

Odredbom člana 133. stav 3. ZKP je propisano da prilikom preduzimanja uviđaja organ postupka će po pravilu zatražiti pomoć stručnog lica forenzičke, saobraćajne, medicinske ili druge struke, a stavom 4. istog člana da se na uviđaj može pozvati i veštak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i mišljenja.

Imajući sve navedeno u vidu, po oceni Vrhovnog suda, nalazi i mišljenja od 22.02.2018.godine i 20.04.20219. godine sudskog veštaka Milorada Tipsarevića su u svemu sačinjena u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti tvrdi suprotno. Ovo stoga što je odredbom člana 133. stav 4. ZKP propisano da se na uviđaj može pozvati i veštak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i mišljenja. Pored navedenog, branilac okrivljenog, iako se poziva na odredbu člana 37. ZKP, ne precizira koji od taksativno nabrojanih razloga za izuzeće sudskog veštaka postoji, dok prisustovanje sudskog veštaka uviđaju ne može biti osnov za isključenje od dužnosti svedočenja propisano odredbom člana 93. stav 1. ZKP, s obzirom da sudski veštak Milorad Tipsarević nije imao dužnost čuvanja tajnog podatka, niti je kod veštaka postojala višestruka procesna uloga, kako se to neosnovano zahtevom tvrdi.

Navodi branioca okrivljene su neosnovani i u ostalom delu, s obzirom da je nalaz i mišljenje sudskog veštaka Milorada Tipsarevića od 20.04.2019. godine urađeno na osnovu naredbe o veštačenju Kt. br.414/18 od 05.11.2018. godine, koja je sačinjena u pisanoj formi, dok je nalaz i mišljenje od 22.02.2018. godine veštak izvršio na osnovu naloga koji mu je dat prilikom sačinjavanja zapisnika o uviđaju Osnovnog javnog tužilaštva u Kraljevu Ktr. br.398/18 od 06.02.2018. godine, što znači da je takođe dat u pisanoj formi, odnosno da je sačinjena pisana naredba, pa su na taj način ispunjeni svi uslovi propisani odredbom člana 117. stav 1. ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odnosno da delo za koje je okrivljena oglašena krivom nije krivično delo, branilac okrivljene navodi da u izreci prvostepene presude nije naveden oblik krivice u odnosu na težu posledicu, odnosno da je prilikom opisa krivičnog dela morao biti opisan psihički odnos okrivljene kako prema tzv. osnovnom krivičnom delu tako i prema težoj posledici, pošto je u pitanju krivično delo kvalifikovano težom posledicom. Prema navodima zahteva, to što je u obrazloženju prvostepene presude navedeno da je okrivljena u odnosu na težu posledicu postupala sa svesnim nehatom, ne može konvalidirati nedostatke same izreke presude iz razloga što se povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP procenjuje u odnosu na izreku pravnosnažne presude, a ne u odnosu na obrazloženje.

Isti navodi zahteva, bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljene AA, te su bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu, koji je postupao u drugom stepenu po izjavljenoj žalbi na prvostepenu presudu Osnovnog suda u Kraljevu K. br.117/20 od 28.09.2023. godine. Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 2, stav 6, 7 i 8 svoje odluke Kž1 br.26/24 izneo jasne i dovoljne razloge, a koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Vrhovni sud prihvata navode drugostepenog suda da izreka presude u uvodnom delu činjeničnog opisa predmetnog krivičnog dela sadrži elemente krivice okriljene „da je bila sposobna da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svesna da svojom radnjom može učiniti krivično delo, ali je olako držala da do toga neće doći i da će to moći sprečiti, a bila je svesna i da je njeno delo zabranjeno“, koji se odnose kako na samo ugrožavanje javnog saobraćaja, tako i na težu posledicu opisanu izrekom presude, te da su kod okrivljene svest i volja elementi u okviru svesnog nehata, kao oblika vinosti, svest da postupanje suprotno zakonskim propisima može ugroziti javni saobraćaj i s tim u vezi svest da tom svojom radnjom može dovesti u opasnost život i telo ljudi, s tim što je olako držala da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljene formalno označava povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, navodeći da je povređena odredba člana 54. stav 1. i stav 3 KZ, jer nižestepeni sudovi nisu pravilno primenili zakon prilikom ocene okolnosti koje su od značaja za odmeravanje kazne. Branilac navedenu povredu obrazlaže time da prvostepeni sud nije uzeo u obzir sve olakšavajuće okolnosti koje objektivno postoje na strani okrivljene i koje se odnose na njene lične porodične imovinske prilike, da je prvostepeni sud potpuno pogrešno utvrdio pojedine otežavajuće okolnosti, pa na ovaj način branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP. Branilac okrivljene ističe i da prvostepeni sud u obraloženju presude taksativno naveo vrstu i visinu svih troškova koje je okrivljena morala da plati u korist budžetskih sredstava suda i OJT u Kraljevu, te da se sabiranjem pojedinačnih iznosa troškova nastalih pred tužilaštvom dobija ukupan iznos od 165.479,72 dinara, a ne iznos od 377.499,28 dinara, te na ovaj način označava povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako odredbe člana 441. stav 1. i 438. stav 2. tačka 2) ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4.ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se se ovaj sud u ocenu ovih povreda nije upuštao.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, navedenu povredu branilac obrazlaže time da je sud povredio zakon kada je obavezao okrivljenu da plati ukupne troškove od 579.593,03 dinara, iako prethodno nije utvrdio odlučne činjenice od kojih je zavisila pravilna primena odredaba krivičnog postupka, odnosno da je sud pre donošenja odluke o troškovima bio u obavezi da utvrdi da li bi plaćanjem troškova bilo dovedeno u pitanje izdržavanja okrivljene, a što nije učinio s obzirom da je okrivljena u ličnim podacima navela da je majka jednog deteta i da nema imovinu.

Po oceni Vrhovnog suda, na ovaj način, branilac suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama vezano za troškove krivičnog postupka i ukazuje na pogrešnu ocenu od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, pa se Vrhovni sud ni u ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković