Presuda Vrhovnog suda o odbijanju zahteva za zaštitu zakonitosti

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 48/25 od 14.04.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Šapcu i branioca okrivljenog Ivana Ivankovića i potvrđena presuda Višeg suda u Šapcu K.br.56/24 od 22.11.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog Ivana Ivankovića, advokat Vojislav Bajunović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što će okrivljenom izreći blažu kaznu ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog Ivana Ivankovića, advokat Vojislav Bajunović ističe da u spisima predmeta egzistiraju službene beleške–obaveštenja primljena od građana koje su sačinjene u skladu sa odredbom člana 288. ZKP, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer sud tokom postupka nije doneo rešenje o izdvajanju navedenih beleški shodno odredbi člana 237. i 407. ZKP, stavljanju istih u poseban zapečaćeni omot i dostavljanju sudiji za prethodni postupak na čuvanje do pravnosnažnog okončanja postupka.

Vrhovni sud je navode branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao neosnovane iz razloga što je odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati. Kako iz obrazloženja presude Višeg suda u Šapcu K.br.56/24 od 22.11.2024. godine ne proizilazi da se navedena presuda zasniva na službenim beleškama o obaveštenjima primljenim od građana, koje se nalaze u spisima predmeta pod brojem 1/1, 2/1, 3/1, 4/1, 5/1, 6/1, 7/1, 8/1, 9/1, 10/1, 11/1, 12/1, 13/1, 18/1, 43/7 i 78/3, jer na strani šest obrazloženja, u delu gde se nabrajaju dokazi koje je sud izveo, nisu nabrojane navedene službene beleške, niti se u ostalom delu obrazloženja presude iste pominju, niti se sud bavio sadržinom istih, to su navodi branioca okrivljenog u ovom delu ocenjeni kao neosnovani.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odnosno da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. Navedeno branilac obrazlaže navodima da je prvostepeni sud našao da je okrivljeni krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ izvršio sa direktnim umišljajem, iako je umišljaj okrivljenog bio usmeren na lišenje života BB, a ne oštećene AA, u odnosu na koju je okrivljeni postupao iz nehata, a u prilog navedenom govori to da je okrivljeni dobrovoljno odustao od daljeg povređivanja oštećene i da ubodni kanal nije bio 15 cm, koliko je bila dužina noža. Imajući navedeno u vidu, po oceni branioca, u radnjama okrivljenog se eventualno mogu steći elementi krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. ili 2. KZ ili krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. KZ.

Odredbom člana 113. stav 1. KZ je propisano da ko drugog liši života, kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina.

Odredbom člana 30. KZ je propisano da ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a za pokušaj drugog krivičnog dela samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj.

Izrekom presude Višeg suda u Šapcu K.br.56/24 od 22.11.2024. godine okrivljeni Ivan Ivanković je oglašen krivim da je dana 13.01.2024. godine, u prepodnevnim satima u ..., u ulici ..., u pomoćnom objektu oštećene AA iz ..., u stanju bitno smanjene uračunljivosti i svestan zabranjenosti svog dela, sa umišljajem pokušao da liši života oštećenu AA iz ..., tako što je sa nožem u ruci ušao u dvorište oštećene govoreći da će je ubiti, usled čega je oštećena pobegla u pomoćnu prostoriju koja je u nastavku njene kuće, zatvorivši vrata za sobom, ali je optuženi upotrebom fizičke snage otvorio ulazna vrata, a potom ušao u unutrašnjost ove prostorije, te je nožem koji je doneo sa sobom udario oštećenu dva puta u predelu grudi, nanevši joj time tešku telesnu povredu izraženu u vidu ubodine u predelu desne dojke, sa početnom ranom promera 3 cm i pružanjem kroz meko tkivo dojke, kao i ubodinu sa početnom ranom promera 3 cm, lociranom neposredno iznad gornjeg sprata trbuha (u prednje-donjem delu sredogruđa) i pružanjem kroz čitav prednji trbušni zid, a bez povreda na vitalnim trbušnim organima, nakon čega je odmah uhapšen od strane policijskih službenika PS Bogatić koji su došli u dvorište oštećene radi intervencije, pošto su prethodno pozvani od strane oštećene i obavešteni da se ispred njenog dvorišta nalazi optuženi koji ima nož u ruci i time sprečili optuženog da dovrši započeto delo, pri čemu je optuženi bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, čime je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezim člana 30. KZ i to kako objektivna, koja se odnose na radnje okrivljenog, odnosno da je okrivljeni pokušao da liši života oštećenu AA, kao i subjektivna obeležja, odnosno da je okrivljeni postupao u stanju bitno smanjene uračunljivosti i bio svestan zabranjenosti svog dela, bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje. Imajući u vidu navedeno, navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da se u radnjama okrivljenog eventualno stiču elementi krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. ili 2. KZ ili krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. KZ, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni su kao neosnovani.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog suštinski ističe povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodeći da je izreka presude nerazumljiva i da postoji nesaglasnost o činjenicama koje su predmet dokazivanja i zapisnicima o iskazima datim u postupku, kao i da u izreci presude nije opisan nož kao sredstvo izvršenja krivičnog dela, odnosno kolika je ukupna dužina noža, kolika je dužina sečiva i kakva je drška.

Kako povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević,s.r.                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković