Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog neosnovanih navoda o povredi zakona

Na osnovu člana 246. stav 7. KZ od okrivljenog je oduzeto 249,54 grama neto težine opojne droge marihuane.

Na osnovu odredbe člana 264. stav 4. ZKP okrivljeni je oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 642/17 od 12.07.2017. godine, branilac okrivljenog Tot Đerđ Atile, adv. Biserka Krpić, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) i 3), člana 441. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijanu presudu i potvrdi presudu Višeg suda u Subotici K 73/14 od 27.03.2015. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Tot Đerđ Atile, adv. Biserke Krpić, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 2) ZKP je neosnovan, dok u ostalom delu nema propisani sadržaj.

Branilac okrivljenog Tot Đerđ Atile, adv. Biserka Krpić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP jer je povređen subjektivni i objektivni identitet optužbe na štetu okrivljenog jer je promenjena radnja izvršenja krivičnog dela „da je okrivljeni proizvodio opojnu drogu“ čime je povređen identitet optužbe, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Ovo sa razloga što između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, dok zakon ne traži identitet u pogledu pravne ocene dela.

Sud je ovlašćen da menja opis dela iz optužnice, a da ne prekorači optužbu, ukoliko takav opis ostaje u granicama činjeničnog osnova optužnice, to jest u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela.

U konkretnom slučaju optužnicom Višeg javnog tužioca u Subotici Kt 42/12 od 10.10.2012. godine okrivljenom Tot Đerđ Atili stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika to jest da je „neovlašćeno proizvodio opojnu drogu kanabis sativu – marihuanu ...“, a što je istovetno navedeno i u izreci drugostepene presude, pa se neosnovano zahtevom branioca navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Navedenim zahtevom se ukazuje i da se u radnjama okrivljenog ne stiču bitna obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja opojne droge iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika već obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 2. Krivičnog zakonika, dakle presuda se pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke drugostepene presude proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja opojne droge iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, pa po nalaženju ovog suda branilac okrivljenog u zahtevu iznosi svoj lični stav da u radnjama okrivljenog nema bitnih elemenata krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, to je zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu ocenjen kao neosnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti podnet je zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pri čemu u obrazloženju podnetog zahteva se ne navodi zbog čega branilac smatra da je pobijanom odlukom učinjena navedena povreda odredaba krivičnog postupka, odnosno ne ukazuje na kom to evenutalno nedozvoljenom dokazu se zasniva pobijana presuda.

Takođe, zahtev za zaštitu zakonitosti podnet je i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) i člana 441. stav 4. ZKP, s tim što se u zahtevu ne obrazlaže u čemu se ove povrede zakona sastoje.

Kako Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 4. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, te kako je branilac okrivljenog u zahtevu samo istakao povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 3) i člana 441. stav 4. ZKP ne dajući razloge zbog kojih smatra da pobijanom odlukom su učinjene navedene povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisani sadržaj (član 484. ZKP).

Nalazeći iz iznetih razloga da pobijanom pravosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koje se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, a da zahtev u odnosu na ostale navedene povrede nema propisani sadržaj, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                        Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić