Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu krivičnog dela uvrede

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog S.Ž., advokat L.O., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi da se zahtevom ukazuje i da delo koje je predmet optužbe nije krivično delo dakle i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane odluke ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, s tim da se naredi da se predmet dodeli u rad drugom sudiji.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Ž. je neosnovan.

Branilac okrivljenog S.Ž. u zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se prema odredbama ZKP presuda ne može zasnivati – na fotokopiji krivične prijave koju je okrivljeni podneo protiv privatnog tužioca i na privatnoj tužbi privatnog tužioca.

Okrivljeni S.Ž. je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ učinjenog na štetu privatnog tužioca D.S., pa imajući u vidu da je privatni tužilac u dokaznom postupku saslušan u svojstvu svedoka, a imajući u vidu i odbranu okrivljenog, očigledno je da bi i bez izvođenja pismenih dokaza bila doneta ista presuda, zbog čega po stavu Vrhovnog kasacionog suda suprotno navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP. Što se tiče privatne tužbe, ista predstavlja optužni akt ovlašćenog tužioca, na osnovu koga je doneta presuda, a ne dokaz pa su i ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Ž. ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Ž. kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, obzirom da se u obrazloženju navedene povrede osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima prvostepenog suda, što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                 Dragiša Đorđević, s.r.