Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu neovlašćene trgovine drogom

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 22/25 od 31.03.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Siniše Nikolajevića, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Siniše Nikolajevića, advokat Marija Stanković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 3) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, povrede zakona iz člana 16. stav 1. i 5. ZKP i člana 84. stav 2. ZKP, kao i povrede odredbe člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema propisani sadržaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne mogu zasnivati i to izveštaju o sadržini istorije poziva, ostvarene telefonske komunikacije među kontaktima, pregleda i uvida u SMS poruke, pregleda aplikacije „Viber“ i „Messenger“.

S tim u vezi branilac okrivljenog ističe da su navedeni dokazi sami po sebi i načinu pribavljanja suprotni Ustavu RS, Zakoniku o krivičnom postupku, kao i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, kao i da je pribavljanjem ovih dokaza ostvareno biće krivičnih dela iz člana 143. i 144. KZ.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Siniše Nikolajevića, advokat Marija Stanković, isticala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Apelacioni sud u Nišu je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 22/25 od 31.03.2025. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da se ne radi o nezakonitim dokazima samim po sebi, ni po načinu pribavljanja (strana 3, prvi i drugi stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata, i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Pored toga, branilac okrivljenog numeriše bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, navodima da sud nije u potpunosti rešio predmet optužbe, ali istu obrazlaže navodima da je izreka presude nerazumljiva imajući u vidu opis radnje izvršenja krivičnog dela i opis lica koje je opojnu drogu prodavalo svedocima, na koji način branilac ukazuje na povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog ističe povredu odrebe 16. stav 1. i 5. ZKP u vezi člana 84. stav 2. ZKP, kao i povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 16. stav 1. i 5. ZKP, člana 84. stav 2. ZKP i člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, međutim, kako branilac u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedena povreda sastoji, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, s obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP, kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja ocenio da, podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisani sadržaj.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković