Zakonitost dokaza u krivičnom postupku zbog uvrede

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Aleksandra Grujičića, podnetom protiv pravnosnažih presuda Osnovnog suda u Loznici 3K 1/24 od 06.12.2024. godine i Višeg suda u Šapcu 2Kž1 70/25 od 31.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 23.09.2025. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Aleksandra Grujičića podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici 3K 1/24 od 06.12.2024. godine i Višeg suda u Šapcu 2Kž1 70/25 od 31.03.2025. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici 3K 1/24 od 06.12.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini u ostavljenom roku sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog – privatnog tužioca, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Šapcu 2Kž1 70/25 od 31.03.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Loznici 3K 1/24 od 06.12.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Aleksandar Grujičić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati Osnovnom sudu u Loznici na ponovno odlučivanje ili iste preinači tako što će okrivljenog oslobodi od optužbe, ili „donese presudu i utvrdi povredu zakona“.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i kao nezakonit dokaz označava audio snimak koji se nalazi na CD. Po stavu odbrane, navedeni dokaz je nezakonit iz razloga što je pribavljen na nezakonit način jer okrivljeni nije upozoren da će njihov razgovor biti sniman niti je privatni tužilac imao ovlašćenje za snimanje razgovora, odnosno isti je pribaljen na način kojim se ostvaruje biće krivičnog dela iz člana 143. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude na strani 2, stav šest, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Pored iznetog branilac okrivljenog kao nezakonit dokaz označava i izveštaj Policijske stanice Krupanj, obzirom da obaveštenje koje je u pretkrivičnom postupku prikupio organ gonjenja ne može biti korišćen kao dokaz u krivičnom postupku.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta – izveštaja PS Krupanj od 16.08.2024. godine proizilazi da je u istom konstatovano da je privatni tužilac BB dana 09.10.2023. godine prijavio okrivljenog AA da ga je dana 06.10.2023. godine vređao i pretio mu, te da je sa optuženim obavljen razgovor povodom prijavljenog događaja i da je optuženi priznao da je vređao privatnog tužioca, ali da nije imao nameru da mu uputi ozbiljnu pretnju, već je u besu nameravao da ga isprovocira.

Članom 288. stav 1. ZKP je propisano da policija može pozvati građane radi prikupljanja obaveštenja, a u pozivu se mora naznačiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se građanin poziva, a stavom 2. istog člana da prilikom postupanja po odredbama ovog člana policija ne može građane saslušavati u svojstvu okrivljenog odnosno ispitivati u svojstvu svedoka ili veštaka, osim u slučaju iz člana 289. ZKP.

Imajući u vidu navedeno, po oceni ovoga suda navedeni izveštaj sadrži izjašnjenje ovde okrivljenog AA, a koje je isti dao u svojstvu građanina, iz kojih razloga isti ne može biti korišćen kao dokaz u krivičnom postupku.

Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da se pobijane pravnosnažne presude, pored ostalih dokaza, zasnivaju i na izveštaju PS Krupanj od 16.08.2024. godine što je prvostepeni sud i konstatovao u obrazloženju svoje presude na strani 8, stav četiri.

Imajući u vidu da je prvostepeni sud naveo da je navedeni izveštaj PS Krupanj od 16.08.2024. godine ocenio kao objektivan, jer je pribavljen na zakonom propisani način, stoje navodi zahteva branioca okrivljenog da je sud cenio sporni dokaz i svoj dokaz potkrepio dokazom na kome se po odredbama ZKP presuda ne može zasnivati.

Međutim, odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Iz spisa predmeta proizilazi da prvostepeni sud pobijanu pravnosnažnu presudu nije zasnovao isključivo na izveštaju PS Krupanj od 16.08.2024. godine, već su činjenice vezane za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni i oglašen pravnosnažnom presudom krivim, utvrđene na osnovu drugih dokaza izvedenih u toku postupka i to: iskaza privatnog tužioca, izveštaja ... od 17.07.2024. godine sa dostavljenim listingom obavljenog saobraćaja, reprodukcijom aucio CD snimaka razgovora privatnog tužioca i okrivljenog, a delimično i na osnovu iskaza ispitanih svedoka, kao i odbrane okrivljenog.

Dakle, kako nižestepene presude nisu zasnovane samo na izveštaju PS Krupanj od 16.08.2024. godine, i kako je, po oceni Vrhovnog suda, s obzirom na druge dokaze izvedene u zakonito sprovedenom postupku i ocenjene pojedinačno i u njihovoj međusobnoj vezi, očigledno je da bi i bez ovog dokaza bila doneta ista presuda, to neosnovano branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u odnosu na izveštaj PS Krupanj, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP osporavajući verodostojnost snimka razgovora privatnog tužioca i okrivljenog sa CD, obzirom da sud nije uopšte utvrdio da li je u konkretnom slučaju reč o razgovoru između okrivljenog i privatnog tužioca, odnosno sud uopšte u tom postupku nije utvrđivao autentičnost i verodostojnost navedenog snimka. Pored iznetog, branilac navodi i da su ostali izvedeni dokazi i to iskazi saslušanih svedoka koji su saslušani u toku postupka, a koji su prisustvovali razgovoru privatnog tužioca i okrivljenog u potpunosti potvrdili odbranu okrivljenog i da nije bilo upućivanja uvredljivih reči.

Činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nije dozvoljen razlog, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branoca, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Aleksandra Grujičića u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                        Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković