Odbačaj zahteva za zaštitu zakonitosti zbog nedozvoljenosti i nedostatka sadržaja

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 - 177/25 od 30.04.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, zajednička žalba branioca okrivljenog BB i žalba branioca okrivljenog AA i presuda Višeg suda u Kraljevu 2K. 33/24 od 29.01.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Duško Vilotijević zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, a koja povreda predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja ovako numerisane povrede branilac u obrazloženju zahteva navodi da je sud okrivljenog oglasio krivim bez postojanja dokaza da je kod okrivljenog postojala svest da su semenke namenjene za proizvodnju opojne droge, jer u suprotnom isti ne bi kupovao opojnu drogu već bi semenke koje je imao iskoristio za proizvodnju, a u prilog činjenice da se okrivljeni nikada nije bavio proizvodnjom opojne droge, branilac navodi da isti nikada nije osuđivan za proizvodnju opojne droge, već isključivo za korišćenje za sopstvenu potrebu. Branilac dalje ukazuje da se iz nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra zaključuje da je okrivljeni zavisnik od upotrebe marihuane, a ne postoje dokazi koji ukazuju na postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni znao da je 35 semenki namenjeno za proizvodnju opojne droge, te je sud pogrešno izveo zaključak o postojanju odlučne činjenice što je imalo za posledicu pogrešnu ocenu dokaza o tome da je okrivljeni kritičnom prilikom neovlašćeno posedovao materijal za koji se zna da je namenjen za proizvodnju opojnih droga, a kojim navodima branilac suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 114. stav 4. ZKP, s obzirom da je u konkretnoj krivično-pravnoj stvri odluka o predmetnoj meri bezbednosti doneta na osnovu nalaza i mišljenja veštaka pojedinca Srećka Milovića, koji je veštak neuropsihijatrijske struke, a imajući u vidu da se radi o složenijem veštačenju, potrebno je bilo učešće veštaka drugih struka- psihijatrijske struke i veštaka psihologa.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 114. stav 4. i člana 440. ZKP-a, Vrhovni sud je zahtev branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac okrivljenog ne navodi u čemu se konkretno ogleda naznačena povreda zakona.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje, što podrazumeva ne samo opredeljenje određene povrede zakona, već i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu. Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na ovu povredu, po oceni Vrhovnog suda, nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, doneo odluku kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

 Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković