Presuda Vrhovnog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog navodno nezakonitih dokaza

Istom presudom u drugom stavu izreke, prema okrivljenom AA odbijena je optužba na osnovu člana 422. stav 1. tačka 1) ZKP da je izvršio krivično delo iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka (Sl.gl.RS broj 104/2009).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1102/22 od 11.04.2023. godine, usvajanjem žalbe VJT u Beogradu, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K 336/20 od 27.06.2022. godine, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud okrivljene zbog izvršenja produženog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, u vezi člana 33. i 61. stav 1. KZ, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, osudio na kazne zatvora u trajanju od po dve godine, u koje kazne je okrivljenima uračunato vreme provedeno u pritvoru. Prema okrivljenima izrečena je novčana kazna u iznosu od po 10.000,00 dinara, dok su žalbe branilaca okrivljenih odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenih AA i BB - advokat Aleksandar Kosović i advokat Biljana Dragaš, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 485. stav 2 i povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da se podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podnete zahteve, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje uz izmenu postojećeg veća ili ih preinači i okrivljene oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok u ostalom delu nemaju propisani sadržaj.

Branioci okrivljenih u podnetim zahtevima navode da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se prema odredbama zakona ne mogu zasnivati, na koji način ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Kao nezakonite dokaze branioci označavaju: presude Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu SPK Po1 br.10/16 od 25.02.2016. godine, SPK Po1 br.6/16 od 23.02.2016. godine, SPK Po1 br.7/16 od 25.02.2016. godine, SPK Po1 br.12/16 od 10.03.2016. godine, SPK Po1 br.15/16 od 11.03.2016. godine, SPK Po1 br.13/16 od 11.03.2016. godine, iskaze osuđenih VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ i dokaze proistekle iz posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije. U odnosu na nezakonitost presuda Višeg suda u Beogradu donetih na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela, branioci u zahtevu navode da sporazum o priznanju krivičnog dela, kao i presuda po osnovu sporazuma mogu imati dejstvo između javnog tužioca i okrivljenog i sve što je sadržina takvog sporazuma i presude može biti samo ono što se stavlja na teret učesniku takvog postupka odnosno okrivljenom a ne drugim licima i takvom presudom ne može se utvrđivati postojanje krivice drugih lica – saokrivljenih. Pored navedenog, branioci ističu i da iskazi saokrivljenih predstavljaju sastavni deo presuda i sporazuma, pa samim tim ne mogu biti izvedeni kao dokaz na štetu okrivljenog, jer su dati u cilju dobijanja povoljnijeg statusa, a mogu se ticati samo lica na koje se sporazum i presuda odnose. Vezano za posebnu dokaznu radnju tajni nadzor komunikacije branioci ističu da je povređen član 170. ZKP jer sudiji za prethodni postupak nisu dostavljeni izveštaji, pa su samim tim dokazi koji su na osnovu posebne dokazne radnje pribavljeni i izvedeni morali biti izdvojeni iz spisa predmeta kao nezakoniti.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 406. stav 1. tačka 5) ZKP, propisano je da osim u slučajevima posebno propisanim u tom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća pribaviti shodnom primenom člana 405. tog zakonika, ako je reč o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Imajući u vidu napred navedene zakonske odredbe, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je na glavnom pretresu održanom nakon pravnosnažnosti presuda Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu SPK Po1 br.10/16 od 25.02.2016. godine, SPK Po1 br.6/16 od 23.02.2016. godine, SPK Po1 br.7/16 od 25.02.2016. godine, SPK Po1 br.12/16 od 10.03.2016. godine, SPK Po1 br.15/16 od 11.03.2016. godine, SPK Po1 br.13/16 od 11.03.2016. godine, pročitao odbrane saoptuženih VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ, koje su ovi okrivljeni dali pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu na zapisnicima sastavljenim dana 12.06.2015. godine, u predmetu Kti br.196/15, kada su svi saslušani u smislu odredbe člana 68. i 69. ZKP, upoznati sa svim pravima u krivičnom postupku, a što je sve bilo znatno pre zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela. Sud je izveo kao dokaz i čitanje presuda Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu SPK Po1 br.10/16 od 25.02.2016. godine, SPK Po1 br.6/16 od 23.02.2016. godine, SPK Po1 br.7/16 od 25.02.2016. godine, SPK Po1 br.12/16 od 10.03.2016. godine, SPK Po1 br.15/16 od 11.03.2016. godine, SPK Po1 br.13/16 od 11.03.2016. godine kojima su prihvaćeni sporazumi o priznanju krivičnih dela i iz istih utvrdio da su donete od strane nadležnog organa, da su ti okrivljeni zaključili sporazum o priznanju krivičnog dela, da su oglašeni krivim i osuđeni za isto krivično delo u istom periodu i na isti način kao što je okrivljenima AA i BB stavljeno na teret.

Kako se, dakle pobijane presude ne zasnivaju na iskazima okrivljenih datim prilikom zaključenja sporazuma a sadržanim na zapisnicima sa ročišta o zaključenju sporazuma, niti je sud iz presuda donetih na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela utvrdio postojanje krivice okrivljenih AA i BB, ovaj sud je suprotne navode branilaca okrivljenih istaknute u podnetim zahtevima ocenio neosnovanim.

Takođe su kao neosnovani ocenjeni navodi zahteva vezani za posebnu dokaznu radnju tajni nadzor komunikacije za koju branioci okrivljenih navode da je nezakonito sprovedena jer je povređen član 170. ZKP, pošto sudiji za prethodni postupak nisu dostavljeni izveštaji. Naime, iz spisa predmeta (Kti br.3/16 strane 708-719) proizilazi da su uz izveštaje MUP RS, Sektor unutrašnje kontrole policije, Uprava za poslove unutrašnje kontrole policije 05/2 broj: str.pov 38/12 od 28.07.2015. godine, sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje dostavljeni CD – ovi sa snimcima komunikacije preduzetog nadzora u smislu člana 170. ZKP.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da tokom krivičnog postupka nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branioci okrivljenih neosnovano ukazuju u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB u ostalom delu nemaju propisan sadržaj.

U podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenih ističu da je postupanjem suda povređeno pravo na pravično suđenje, a čime se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosioci zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nisu dostavili odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB - advokata Aleksandra Kosovića i Biljane Dragaš, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev, u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić