Odluka Vrhovnog kasacionog suda o zakonitosti dokaza kao slučajnog nalaza

Istom presudom okrivljeni AA i BB su na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođeni od optužbe za dva krivična dela primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a okrivljeni AA i za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ. Određeno je da u odnosu na oslobađajući deo presude troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Rešenjem Višeg suda u Čačku K.br.14/20 od 21.04.2021. godine ispravljena je nepravnosnažna presuda Višeg suda u Čačku K.br.14/20 od 13.04.2021. godine tako što u uvodu presude u 17 i 18 redu iza reči VV iz ... umesto reči „čiji su branioci Goran Petronijević i Mladen Magdelinić, advokati iz ...“ treba da stoje reči „čiji je branilac Bisenija Lazarević, advokat iz ...“, dok je u ostalom delu presuda ostala nepromenjena.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 433/21 od 23.11.2021. godine delimično je usvojena žalba Višeg javnog tužioca u Čačku, pa je preinačena presuda Višeg suda u Čačku K.br.14/20 od 13.04.2021. godine u oslobađajućem delu izreke presude pod III tačka 3, a povodom iste i po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljenog AA u osuđujućem delu presude pod I tačka 9 u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljene AA i BB oglasio krivim na način kako je to bliže opisano u izreci presude i to okrivljenog AA zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi članova 33. i 61. KZ u čiji sastav ulazi i protivpravna radnja opisana u izreci prvostepene presude pod I tačka 9, a okrivljenog BB zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi članova 33. i 61. KZ, pa je okrivljeni AA osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, a okrivljeni BB je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci, koje će se izvršiti tako što će ih okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuju, uz primenu elektronskog nadzora, s tim što okrivljeni ne smeju napuštati prostorije u kojima stanuju, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrže u Zavodu za izvršenje kazne, a okrivljenima se u izrečene kazne uračunava i to okrivljenom AA vreme provedeno u pritvoru u periodu od 27.12.2016. godine do 24.02.2017. godine, a okrivljenom BB lišenje slobode po rešenju o zadržavanju MUP-a RS SUK KU.br.174/16 od 27.12.2016. godine u periodu od 27.12.2016. godine do 28.12.2016. godine, dok su odbijene kao neosnovane i to u preostalom delu žalba Višeg javnog tužioca u Čačku, kao i u celosti žalbe branilaca okrivljenih GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, VV, ZZ, II, JJ, KK, LL, AA i LjLj i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 5/22 od 13.04.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih LjLj i BB, advokata Ivana Ćalovića i potvrđena je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 433/21 od 23.11.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenih AA i BB, advokat Bratislav Stojiljković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi članova 84. i 163. stav 3. ZKP, te povrede odredbe člana 423. tačka 2) ZKP u vezi člana 367. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži podneti zahtev, te da preinači nižestepene presude tako što će okrivljene AA i BB osloboditi od optužbe da su dana 27.03.2016. godine izvršili produženo krivično delo primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi članova 33. i 61. KZ koje im se stavlja na teret optužnicom Višeg javnog tužioca u Čačku KT.br.53/16 od 27.06.2017. godine ili da ukine presudu Višeg suda u Čačku K.br.14/20 od 13.04.2021. godine u delu koji se odnosi na okrivljenog AA i u celosti presude Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 433/21 od 23.11.2021. godine i Kž3 5/22 od 13.04.2022. godine i predmet vrati nižestepenim sudovima na ponovni postupak i odluku;

- branilac okrivljenih AA i BB, advokat Ivan Ćalović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da shodno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine u celosti presude Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 433/21 od 23.11.2021. godine i Kž3 5/22 od 13.04.2022. godine i predmet vrati na ponovnu odluku i suđenje drugostepenom sudu, s tim da se novi postupak održi pred izmenjenim većem ili da shodno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači u celini navedene odluke u korist okrivljenih tako što će ih osloboditi od optužbe za krivična dela koja su im stavljena na teret optužnim aktom javnog tužioca i odrediti da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava ili državnog organa koji je inicirao i vodio krivični postupak, kao i da shodno članu 488. stav 2. ZKP obavesti branioca okrivljenih o sednici veća ukoliko smatra da bi njegovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih su neosnovani u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu nedozvoljeni.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih – advokat Bratislav Stojiljković u podnetom zahtevu ističe da se pobijane presude Apelacionog suda u Kragujevcu isključivo zasnivaju na nezakonitim dokazima i to na dokazima prikupljenim posebnom dokaznom radnjom tajno praćenje i snimanje iz člana 171. ZKP, a koji dokazi se shodno odredbama članova 84. i 163. stav 3. ZKP ne mogu koristiti u krivičnom postupku i moraju se izdvojiti iz spisa predmeta. Naime, po stavu branioca, dokazi koji su prikupljeni posebnom dokaznom radnjom tajno praćenje i snimanje se ne mogu tretirati kao slučajni nalaz iz člana 164. ZKP vezano za okrivljene AA i BB u vezi kritičnog događaja od 27.03.2016. godine, obzirom da se u konkretnom slučaju izdata naredba sudije za prethodni postupak o tajnom praćenju i snimanju ne odnosi na policijske službenike okrivljene AA i BB, pri čemu u službenom vozilu marke „...“ registarske oznake ..., broja šasije ... i broja motora ..., vlasništvo MUP-a RS, u kojem su shodno naredbi sudije za prethodni postupak postavljeni uređaji za tajno praćenje i snimanje, u vreme kada su ga koristili policijski službenici AA i BB dana 27.03.2016. godine sa njima nije bio istovremeno prisutan ni jedan policijski službenik prema kome je izdata naredba o tajnom praćenju i snimanju.

Pored toga, branilac okrivljenih – advokat Ivan Ćalović, ukazujući u zahtevu za zaštitu zakonitosti na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ističe da se pravnosnažna osuđujuća presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na dokazima koji su pribavljeni posebnom dokaznom radnjom tajno praćenje i snimanje, a koji dokazi se po stavu branioca ne mogu smatrati slučajnim nalazom vezano za okrivljene AA i BB u vezi kritičnog događaja od 27.03.2016. godine, iz razloga jer ni jedan od ove dvojice okrivljenih policijskih službenika u konkretnom slučaju nije obuhvaćen izdatom naredbom sudije za prethodni postupak o tajnom praćenju i snimanju.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, isti navodi vezano za bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koji su istaknuti u žalbi branioca okrivljenih AA i BB, advokata Ivana Ćalovića, bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao i kao sud trećeg stepena po žalbi izjavljenoj protiv drugostepene presude Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 433/21 od 23.11.2021. godine. Apelacioni sud u Kragujevcu kao sud trećeg stepena je ove navode ocenio neosnovanim i o tome je na strani 3 stavovi peti, šesti, sedmi, osmi i deveti, strani 4 i strani 5 stavovi prvi i drugi presude donete u trećem stepenu Kž3 5/22 od 13.04.2022. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu presudu ovog suda Kzz 1379/2021 od 19.01.2022. godine, na koju se u zahtevima za zaštitu zakonitosti pozivaju obojica branilaca okrivljenih i kojom se, prema stavu odbrane, potkrepljuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti o postojanju u konkretnom slučaju bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali je ovaj sud našao da se ta presuda ne odnosi na identičnu situaciju kako to pogrešno tumače branioci okrivljenih, već se odnosi na drugu situaciju i to situaciju kada je u naredbama sudije za prethodni postupak izričito navedeno da se posebna dokazna radnja tajno praćenje i snimanje sprovodi isključivo kada su u službenom vozilu MUP-a RS, u kome je postavljen uređaj za snimanje, prisutni okrivljeni policijski službenici u odnosu na koje su donete te naredbe, a što ovde nije slučaj.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB u ostalom delu su odbačeni kao nedozvoljeni.

Naime, branilac okrivljenih – advokat Bratislav Stojiljković u ostalom delu zahteva koji se odnosi samo na okrivljenog AA ukazuje na povredu odredbe člana 423. tačka 2) ZKP u vezi člana 367. stav 1. KZ, isticanjem da je sud okrivljenog AA morao osloboditi od optužbe za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ vezano za dan 18.03.2016. godine, jer se u njegovim radnjama ne stiču elementi ovog krivičnog dela, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac ovu povredu suštinski obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane suda, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama. Naime, branilac ističe da tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni AA izvršio ovo krivično delo, obzirom da iz izvedenih dokaza, a posebno iskaza svedoka MM, vozača kamiona i reprodukovanog snimka sa CD-a, proizilazi da okrivljeni AA kao policijski službenik nije neposredno ni posredno zahtevao ili primio poklon od MM da ne izvrši službenu radnju koju bi morao izvršiti i to da ne podnese prekršajnu prijavu protiv istog, već da je dana 18.03.2016. godine kontrolu kamiona kojim je upravljao svedok MM vršio policijski službenik okrivljeni JJ koji je po braniocu jedino i bio dužan da napiše prekršajnu prijavu, pri čemu nema ni jednog izvedenog dokaza koji ukazuje da je postojao dogovor zajedničkog delovanja sa podeljenim ulogama između okrivljenih AA i JJ.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih – advokata Bratislava Stojiljkovića, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima, dok se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane suda, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih - advokata Branislava Stojiljkovića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenih – advokat Ivan Ćalović u podnetom zahtevu ističe i da sud trećeg stepena nije u obrazloženju svoje presude uzeo u obzir i ocenio žalbene navode branioca okrivljenih koji su izneti na pretresu održanom pred tim sudom dana 13.04.2022. godine, a koji navodi branioca okrivljenih bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP. Kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenih – advokata Ivana Ćalovića ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB, advokata Bratislava Stojiljkovića i advokata Ivana Ćalovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahteve u odnosu na ovu povredu zakona odbio kao neosnovane, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahteve odbacio kao nedozvoljene i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                              Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić