Odluka Vrhovnog kasacionog suda o pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela silovanje u pokušaju

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 511/19 od 18.06.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog Miloša Savića, advokata Božidara Ankića i advokata Igora Bosnića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Pančevu 1K.20/18 od 12.03.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Miloša Savića, advokati Uroš Balčin i Đorđe Papulić, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da u smislu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači pobijane pravnosnažne presude tako što će okrivljenog Miloša Savića shodno članu 423. ZKP osloboditi od optužbe i odrediti da troškovi prvostepenog i drugostepenog krivičnog postupka, kao i troškovi postupka po zahtevu za zaštitu zakonitosti, padaju na teret budžetskih sredstava Višeg suda u Pančevu kao prvostepenog suda ili tako što će izvršiti prekvalifikaciju krivičnog dela iz izreke prvostepene presude i okrivljenom zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ izreći uslovnu osudu ili ga osuditi na kaznu zatvora u trajanju do 12 meseci koju će izdržavati u prostorijama svog prebivališta u ..., ulica ... ili svog boravišta u ..., ulica ... ili tako što će okrivljenom za krivično delo silovanje u pokušaju iz člana 178. stav 1. u vezi člana 30. KZ smanjiti izrečenu kaznu zatvora i osuditi ga na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, odnosno na kaznu zatvora manju od 5 godina do 3 godine ili da u smislu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine pobijane pravnosnažne presude i predmet vrati na ponovni postupak drugom veću prvostepenog suda, kao i da saglasno članu 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pančevu 1K.20/18 od 12.03.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 511/19 od 18.06.2019. godine odloži do donošenja odluke po podnetom zahtevu, te da u skladu sa članom 488. stav 2. ZKP blagovremeno obavesti okrivljenog i njegove branioce o datumu i vremenu održavanja sednice veća kako bi istoj prisustvovali.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog Miloša Savića ističu da delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo, obzirom da se u radnjama okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude, koja je potvrđena od strane drugostepenog suda, ne stiču svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela silovanje u pokušaju iz člana 178. stav 1. u vezi člana 30. KZ, zbog čega je okrivljenog trebalo osloboditi od optužbe. Naime, kako za postojanje krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 1. KZ mora biti izvršena obljuba ili sa njom izjednačen čin (obljuba kao vaginalni koitus i izjednačen čin kao oralni i analni koitus), a što podrazumeva penetraciju (čak i delimičnu) penisom u erekciji, te kako je u izreci pravnosnažne presude navedeno da okrivljeni za svo vreme trajanja kritičnog događaja nije mogao da penisom postigne erekciju, dakle ne postoji ni delimična penetracija penisom, to, po stavu branilaca, okrivljeni nije mogao da sa umišljajem započne preduzimanje radnje izvršenja krivičnog dela silovanje, tačnije nije mogao da izvrši obljubu, niti da preduzme čin izjednačen sa obljubom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, čini lice koje prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 1. KZ, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela, datog u optužnici Višeg javnog tužioca u Pančevu KTO.br.18/18 od 15.05.2018. godine koja je izmenjena na glavnom pretresu dana 12.03.2019. godine i utvrđenog u izreci pravnosnažne presude, i to da je okrivljeni Miloš Savić „... sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i da je ono zabranjeno, a hteo je njegovo izvršenje, primenom sile pokušao da prinudi na obljubu oštećenu AA iz ..., tako što je u ugostiteljskom objektu „BB“ ... u kom je oštećena radila kao ..., a okrivljeni kao ..., iskoristio trenutak kada je, posle završene svoje smene, oštećena ušla u garderobu da se presvuče, ušao za njom sa raskopčanim pantalonama i fizičkom snagom je gurnuo na zid, počeo da je ljubi po vratu, na šta je oštećena pokušala da ga odgurne, ali u tome nije uspela, jer je bio jači, potom je držao priljubljenu uza zid, zavukao ruku ispod njene bluze i hvatao je za grudi, povukao joj radne pantalone na lastiš i gaćice nadole i gurnuo joj prste u polni organ, potom je okrenuo licem prema zidu i držeći je tako pokušao da stavi svoj polni organ u polni organ oštećene, ali nije uspeo jer se ona svo vreme opirala, pomerala i vukla na gore pantalone i gaćice, plakala i tražila da je pusti, govorila mu da stane, na šta joj je okrivljeni rekao da nema nikog i da su sami, potom joj savio desnu ruku iza leđa i vukući je za tu ruku odvukao oštećenu do mašine za sušenje veša, presavio je preko mašine i svojom rukom joj držao povijenu glavu, pokušavao da stavi svoj polni organ u polni organ oštećene, a kako nije uspeo da postigne erekciju, povukao je njenu levu ruku na svoj polni organ, tražeći da ga stimuliše, ali se oštećena i dalje opirala, plakala i uspela da se otrgne prema zidu, kojom prilikom su im se sreli pogledi, pa je okrivljeni u nemogućnosti da savlada otpor oštećene odustao od daljeg pokušaja da izvrši obljubu, rekao joj da ništa nije bilo i da će sve biti u redu, te da nikome ne govori“, a u vreme i mestu bliže opisanom u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog Miloša Savića stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela silovanje u pokušaju iz člana 178. stav 1. u vezi člana 30. KZ, za koje je on u ovom krivičnom postupku optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi branilaca okrivljenog u delu u kojem ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je sud u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se u konkretnom slučaju ne može primeniti, obzirom da je pogrešno pravno kvalifikovao krivično delo iz dispozitiva optužnog akta javnog tužioca kao krivično delo silovanje u pokušaju iz člana 178. stav 1. u vezi člana 30. KZ. Naime, po stavu branilaca, kako iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da okrivljeni prema oštećenoj nije preduzeo prinudu u cilju vršenja obljube, niti je na to usmeren njegov umišljaj, već je izvršio druge polne radnje u smislu člana 182. stav 1. KZ koje ne predstavljaju obljubu ili sa njom izjednačen čin i to tako što je oštećenu prvo počeo da ljubi po vratu, zatim zavukao ruku ispod njene bluze i hvatao je za grudi, potom joj je gurnuo prste u polni organ, da bi na kraju pošto nije uspeo da postigne erekciju povukao njenu ruku na svoj polni organ tražeći da ga stimuliše, to se u radnjama okrivljenog eventualno mogu steći samo elementi krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ.

Imajući u vidu da iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izmenjenom optužnom aktu javnog tužioca i utvrđenog u izreci pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom umišljajno započeo sa preduzimanjem radnje prinude upotrebom sile u cilju da izvrši upravo obljubu nad oštećenom, ali da krivično nije dovršio usled ponašanja oštećene koja je pružila trajan i dosledan otpor, opirala se, pomerala, vukla na gore pantalone i gaćice, molila ga da prestane, to je, dakle, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju pravilno primenjen krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenog kao krivično delo silovanje u pokušaju iz člana 178. stav 1. u vezi člana 30. KZ, pa se stoga neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi branilaca okrivljenog u delu u kojem ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, isticanjem da je odlukom o krivičnoj sankciji sud povredio krivični zakon i to član 5. KZ, jer nije primenio Krivični zakonik koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela dana 30.04.2017. godine („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014), a koji se u odnosu na okrivljenog jedino i može primeniti saglasno vremenskom važenju krivičnog zakonodavstva (član 5. KZ), već je primenio izmene i dopune Krivičnog zakonika koje su važile u vreme donošenja prvostepene i drugostepene presude („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.06.2017. godine), a koje nisu blaže po okrivljenog, obzirom da je njima kao poseban minimum kazne zatvora za krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim propisana kazna zatvora u trajanju od 5 godina, dok je Krivičnim zakonikom koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela kao poseban minimum za ovo krivično delo propisana kazna zatvora u trajanju od 3 godine. Po stavu branilaca, činjenica da je sud primenio nepovoljniji zakon po okrivljenog, proističe iz toga što se, sud, želeći da okrivljenom za predmetno krivično delo izrekne kaznu zatvora u visini posebnog minimuma, na strani 16 prvostepene presude pod tačkom 33. pozvao na to da za krivično delo silovanje iz člana 178. KZ nije moguće ublažiti kaznu ispod posebnog minimuma u smislu odredbe člana 57. stav 2. KZ, pa je okrivljenom izrekao kaznu zatvora u trajanju od 5 godina misleći da je to poseban minimum.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer nižestepeni sudovi nisu odlukom o krivičnoj sankciji povredili krivični zakon, već su pravilno, shodno članu 5. KZ o vremenskom važenju krivičnog zakonodavstva, primenili Krivični zakonik koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a činjenica da je prvostepeni sud u obrazloženju svoje presude na strani 16, prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom, naveo da je ceneći sve okolnosti predviđene članom 54. KZ i imajući u vidu odredbe člana 57. stav 2. KZ koje zabranjuju ublažavanje kazne, između ostalog i za krivično delo iz člana 178. KZ za koje je optužen okrivljeni, našao opravdanim da okrivljenog osudi na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, uopšte ne ukazuje na to da je prvostepeni sud primenio izmene i dopune Krivičnog zakonika koje su važile u vreme donošenja pobijanih presuda („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu 01.06.2017. godine), a kako to neosnovano u podnetom zahtevu tvrde branioci okrivljenog, već samo da se za predmetno krivično delo ne može ublažiti kazna. Ovo posebno imajući u vidu da je zabrana ublažavanja kazne za krivično delo silovanje iz člana 178. KZ bila propisana i Krivičnim zakonikom koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014), te da prvostepeni sud u obrazloženju svoje presude uopšte ne pominje poseban minimum kazne zatvora za krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. KZ, kako to pogrešno u zahtevu za zaštitu zakonitosti interpretiraju branioci okrivljenog.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Miloša Savića, advokata Uroša Balčina i Đorđa Papulića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branilaca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                               Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić