Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog navodne povrede prava na odbranu

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 74. ZKP, branilac navodi da se prilikom saslušanja pred RJT u Novom Sadu, dana 21.09.2022. godine okrivljeni izričito izjasnio da želi da bude obavešten o terminu ispitivanja svedoka u smislu odredbe člana 300. ZKP, međutim, da o tim dokaznim radnjama tužilaštvo nije obavestilo okrivljenog, a njegovom braniocu je poslat poziv na pogrešnu adresu, nakon čega braniocu nije omogućeno da razmatra spise predmeta, a odobrenje za razmatranje spisa predmeta javni tužilac je sačinio tek dana 28.12.2022. godine pred praznike, da bi već 11.01.2023. godine bio sačinjen optužni predlog i sledećeg dana podnet Višem sudu u Novom Sadu, čime je javni tužilac svesno i namerno onemogućio branioca i okrivljenog da se upoznaju sa dokazima koji su prikupljeni u njihovom odsustvu i onemogućio da predlože dokaze u svoju odbranu. Na navedeni način, prema navodima zahteva, povređeno je pravo na odbranu okrivljenog pedviđeno u članu 74. ZKP i dovedena u sumnju nepristrasnost i zakonitost u postupanju javnog tužioca Mirjane Peković, pa su pobijana rešenja doneta i uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Odredbom člana 74. tačka 2) ZKP propisano je da ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od 8 godina ili teža kazna, okrivljeni mora imati branioca od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Iz spisa predmeta proizilazi da je osumnjičeni AA saslušan u prisustvu izabranog branioca Rastka Ružića pred Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije u predmetu KTKO 411/22 dana 21.09.2022. godine, da je taj branilac prethodno dana 06.09.2022. godine, priložio punomoćje, (navedeni branilac je i podneo zahtev za izuzeće o kome je odlučeno rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti), kao i da je taj advokat i dalje izabrani branilac okrivljenog AA.

Po nalaženju Vrhovnog suda, imajući u vidu da se okrivljenom AA stavlja na teret izvršenje krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ, za koje je zaprećena kazna od 2 do 8 godina i da je u smislu odredbe člana 74. tačka 2) ZKP, u ovom krivičnom postupku odbrana obavezna, a da je okrivljeni od prvog saslušanja pa nadalje imao izabranog branioca, pobijana rešenja nisu doneta uz povredu zakona iz člana 74. tačka 2) ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje, pa je zahtev u tom delu ocenjen kao neosnovan.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbom člana 42. stav 1. ZKP, propisano je da se odredbe o izuzeću sudija i sudija porotnika shodno primenjuju i na javne tužioca i lica koja su na osnovu zakona ovlašćena da javnog tužioca zamenjuju u postupku, zapisničare, prevodioce, tumače i stručna lica, kao i na veštake, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 116.).

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP, propisani su razlozi za obavezno izuzeće sudija ili sudija porotnika od sudijske dužnosti u određenom predmetu, dok je stavom 2. istog člana propisan razlog za fakultativno izuzeće – da sudija ili sudija porotnik može biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje se na pristrasnost u postupanju javnog tužioca, dakle na fakultativni razlog za izuzeće (član 37. stav 2. ZKP), zbog čega po nalaženju Vrhovnog suda pobijana rešenja nisu obuhvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, koja se može učiniti isključivo ukoliko postoje razlozi za obavezno izuzeće sudije odnosno javnog tužioca (član 37. stav 1. ZKP), pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i u ovom delu ocenjen kao neosnovan.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić