Odbijanje i odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu poreske utaje

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1132/15 od 20.10.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog D.M., a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda branilac okrivljenog D.M., advokat D.G., blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, i povreda Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. KZ ili da navedene presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, time što je okrivljeni oglašen krivim za jedno krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ, iako mu je optužnim aktom bilo stavljeno na teret produženo krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, kojom su bila obuhvaćena dva krivična dela poreske utaje, zbog čega, prema stavu branioca, predmet optužbe nije u potpunosti rešen, tako da je krivičnoprocesna sudbina jednog krivičnog dela ostala nejasna, što za okrivljenog predstavlja pravnu nesiguranost.

Imajući u vidu da je u ovom delu zahtev podnet zbog povrede Zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, koja je neosnovano isticana u postupku po žalbi, Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao Apelacioni sud u Kragujevcu na strani 3, stav 4. svoje presude i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na iste upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje i to da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen Krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim navodi da u konkretnom slučaju kod okrivljenog nije postojala namera da izbegne plaćanje poreza što je zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela, na koji zaključak, prema stavu branioca, upućuje iskaz svedoka S.Ž.; da u konkretnom slučaju nije došlo do prometa dobara, u smislu odredbe člana 4. stav 3. tačka 7. Zakona o porezu na dodatu vrednost, a da sud suprotan zaključak i stanovište da je reč o dva stambeno poslovna objekta zasniva na nalazu i mišljenju veštaka ekonomsko-finansijske struke R.J., koji je analizirao nepokretnost sa aspekta građevinske struke, što nije smeo da učini; da je sud osudio okrivljenog za „neobračunavanje poreza na prihod nastalog po osnovu prometa od prodaje nedovršenog građevinskog objekta“, iako se navedena transakcija ne može smatrati prodajom u građanskopravnom smislu, već samo prenosom određenog svojstva u smislu upravno pravnih propisa, što dalje ukazuje da spornim delom nije ostvaren promet, a što je osnov za nastanak poreske obaveze i obračun PDV-a u smislu člana 49. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost i zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela; da u konkretnom slučaju nije utvrđeno da je okrivljeni stekao prihod po osnovu prodaje predmetnog neizgrađenog objekta koji bi ukazivao na postojanje prometa dobara; da u trenutku nastanka spornog pravnog posla, koji je u širem smislu predmet ovog krivičnog postupka, poreska obaveza nije nastala shodno odredbi člana 51. Zakona porezu na dodatu vrednost te da je nepravilan način određivanja visine iznosa navodno utajenog poreza od strane okrivljenog.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze i iznosi svoje činjenične zaključke u pogledu postojanja namere izbegavanja plaćanja poreza kod okrivljenog odnosno dužnosti plaćanja poreza na dodatu vrednost u utvrđenom iznosu po osnovu ostvarenog prometa od prodaje predmetnog građevinskog objekta, a koji činjenični zaključci su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, zbog čega branilac okrivljenog, iako formalno ističe povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i činjenično stanje utvrđeno u pobijanim presudama.

Imajući u vidu da članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, čija su prava ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog D.M., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pravnosnažne presude donete uz učinjenu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, međutim, ne daje razloge na koji način je u konkretnom slučaju krivični zakon pogrešno primenjen.

Odredbom člana 484. ZKP, koja propisuje obavezan sadržaj zahteva, određeno je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje, pri čemu ova odredba obavezuje podnosioca zahteva da, pored formalnog označavanja zakonskih odredbi za koje smatra da su povređene pravnosnžanom odlukom, u zahtevu i obrazloži istaknute povrede zakona.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitpsti branioca vezan razlozima (član 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP), delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu u smislu člana 489. stav 1. ZKP, pa kako u konkretnom slučaju branilac okrivljenog nije dao razloge u pogledu istaknute povrede zakona, ovaj sud je našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                              Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                            Janko Lazarević,s.r.