Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Ivana Jevtića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požarevcu 78K. 542/23 od 20.12.2024. godine i Višeg suda u Požarevcu 1Kž1 36/25 (2023) od 15.04.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 02.09.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Jevtića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požarevcu 78K. 542/23 od 20.12.2024. godine i Višeg suda u Požarevcu 1Kž1 36/25 (2023) od 15.04.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu 78K. 542/23 od 20.12.2024. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, pa ga je na osnovu člana 170. stav 3. u vezi člana 58. stav 1. Krivičnog zakonika oslobodio od kazne. Okrivljeni je obavezan da privatnom tužiocu naknadi troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud doneti naknadno posebno rešenje, kao i da snosi ostale troškove krivičnog postupka, a odlučeno je i o imovinskopravnom zahtevu, kako je to bliže navedeno u izreci prvostepene presude.

Presudom Višeg suda u Požarevcu 1Kž1 36/25 (2023) od 15.04.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba i dopuna žalbe okrivljenog AA, kao i žalba branioca okrivljenog advokata Ivana Jevtića, pa je presuda Osnovnog suda u Požarevcu 78K. 542/23 od 20.12.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Ivan Jevtić zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud drugostepenu presudu ukine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća, održanoj u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da prvostepeni sud nije cenio nespornu sadržinu razgovora između privatnog tužioca i okrivljenog, a koja je bila od značaja radi utvrđivanja neistinitosti iskaza privatnog tužioca i svedoka kojeg je privatni tužilac predložio, niti je cenio blefiranje punomoćnika u vezi nepostojećeg video snimka na kome se navodno čuje kako je okrivljeni psovao privatnog tužioca, niti su cenjeni pismeni dokazi koje je uz privatnu tužbu priložio okrivljeni AA. Pored toga, branilac navodi da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio činjenično stanje samo na osnovu iskaza privatnog tužioca, a da nije cenio skrinšot ekrana telefona okrivljenog koji ukazuje da je razgovor između okrivljenog i privatnog tužioca trajao svega dva minuta i da je okrivljeni nakon toga još dva puta pozivao privatnog tužioca, ali da se isti nije javio, što potvrđuje istinitost iskaza okrivljenog, a da je propustio da ceni pismene dokaze koje je podneo okrivljeni i držanje privatnog tužioca na početku postupka, koji na pretresu predviđenom za mirenje nije pomenuo da ga je okrivljeni vređao.

Svim napred iznetim navodima branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, te suštinski ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako je odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5. ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković